Narodno blagostanje — dodatak
38
од 10,74 милијарде динара према 985.165 полиса са главницом од 9,88 милијарди у претходној години. Просечни износ осигуране главнице по полиси био је 1146 хиљ. дин. према 118,8 хиљ. у претходној, 115,9 хиљ. у 1985 и 122,9 хиљ. у 1934 години. Удео појединих грана елементарног осигурања у укупном износу наплаћених премија и исплаћених штета, не узимајући у обзир прнходе од дажбина, овако изгледа:
Бруто премије Бруто-штете Грана 1936 1987 1936 1937
у хиљадама динара а) пожар, стакло, лом 17.757 19.091 9.642 10.855 6) незгоде, аутокаско 2.544 2.581 1.283 1.158
в) провална крађа 1.060 1148 866 549 г) град (туча) 339 325 263 307 да) транспорт 40 35 И Укупно 21.740 23.180 12.054 12.945
према 21,74 мил. у претходној, 21,55 мил. у 1936 и 20,86 мил.
Укупне бруто-премије у 19837 износе 23,18 милиона
у 1984 годиви. Од тога отпада око 839, на пожар н ау-
токаско, 5/о на провалну крађу и око 1 на град. Према неколико ранијих година однос између појединих грана је. само незнатно измењен. о 5
У наредној таблици доносимо рачун губитка и добитка одељења за елементарна осигурања. Исплаћене штете, приходи од премија као и сви остали подаци исказани су „нето“, дакле без дела који отпада на реосигурача.
Рачун губитка н добитка елементара
Расходи 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара
Управни трошкови 11.547 11.428 11.362 11.258 Порези, таксе итд. 1.729 2.677 3.350 2.323 Разни — 94 298 65 Отписи 769 718 li 45 Штете-нето 4.804 5.362 5.627 6.101 Резервисане штете 1.879 2.091 2.103 2.293 Резервне и прен. премије 4.909 5.881 4.862 5.367 Фондови 7.937 7.479 7.989 8.519 Дотација пенз. фонду 500 200 100 350 Пословни вишак 710 635 303 430
Приходи
Резер. премије, фондови и рез. штете из ран. г. 14.950 15.285 15.425 15.058
Премије — нето 9.415 10.881 10.244 11.305 Дажбине 6.668 6.405 6.663 7.420 Камата 477 362 220 202 Од непокретности 200 374 447 411 Разни приходи 3.296 3.254 9.506 2.981
Збир прихода или расхода 35.007 36.011 35.505 36.68! Са равно 11 милиона динара у 1981 нето премије
су биле пале на 9,18 милиона у 1988, после чега опет стално расту, да би у 1937 достигле рекордну висину од 11,3 милиона. Приходи од дажбина, које у целости припадају „Кроацији", износе 7,42 мил. и само су за 105 хиљ. дин. мањи него у 1931, најбољој години пре кризе. Приходи од инвенстираних капитала, с обзиром на природу елементарних осигурања, као и због смањења каматних стопа и кирија, играју само спореднију улогу. У 1987 су износили само 613 хиљ. дин. према 667 хиљ. у 1936 год. | Управни трошкови — који обухватају плате и пензије, трошкове организације и аквизиције, издатке за социјално осигурање и остале режијске трошкове — у 1987 су износили 11,26 милиона и претстављају највећу позицију на страни расхода. Упркос појачању продукције, управни трошкови су и последњих година показивали тенденцију опадања. Порези износе 2,32 мил. дин. према 3,35 мил. у 1936. То је још увек релативно врло "много, па је
„Кроација“ у сарадњи са осталим осигуравајућим друштвима у земљи предузела извесне кораке, да би се имовина осигураника сачувала од фискалног преоптерећења. С обзиром на повећање портфеља осигурања природно је да су и издаци за накнаде штете опет у порасту. У 1937 ови су износили 6,1 милиона према 5,6 мил. у претходној, 48 мил у 1984 и 6,8 мил. дин. у 1931 години. Однос између „нето“ — премија и штета је врло повољан, јер је проценат штета увек био знатно испод технички дозвољеног. То нам показује и следећа таблица:
Године Премије дажбине Штете Штете у %љ у хиљадама динара 1950 17.758 5.985 33,4 1931 18.523 _ | 6.892 36,9 1932 16.820 6.139 35,4 1935 15.971 4.55 28,2 1934 16.083 4 804 30,0 1935 16.786 5.362 32.0 1985 16.807 5.527 33,3 1937 18.729 6.101 39,6
У 1987 штете не износе ни једну трећину од премије и дажбине. У годинама кризе стање је у том погледу било такође врло здраво и доказује нам да де „Кроација. сјајно умела да се прилагоди тешким приликама. То треба подвући, јер је конкуренција, нарочито од друге половине 1934 до марта 1936, обарала у првом реду премије и дажбине у елементарним осигурањима. Новим тарифним споразумом од марта 1936 убитачна конкурентска борба је најзад уклоњена, тако да су сада сва наша осигуравајућа друштва у стању да своје пословање обављају мирније и без трзавица.
Учешће реосигурача Уштеда
у премијама у штетама: „Кроације“
Година хиљ. дин. у (о хиљ. дин. у о У 96 1935 | 11.170 51,8 6.178 53,5 11 1986 11.495 529 6.427 58,9 0,4 1987 11.870 51,9 6.844 52,9 1,7
Као што се види, проценат штете који је отпадао на реосигурача био је увек:већи од процента уступљених му премија. То је за „Кроацију“ несбично повољно ако се узме у обзир да она од наплаћених дажбина реосигурачу не уступа ништа. |
Осигурање живота
У осигурању живота било је крајем 1987 на снази 16.829 полисе са осигураном главницом од 357,66 милиона динара. Према претходној години број полиса је повећак за 789, а осигурана главница за 28,54 милиона динара. Иначе, прошлогодишња нова продукција у одељењу осигурања живота износила је 65,3 милиона. М у овом одељењу цифре за 1937 су рекордне и премашају оне из 1981.
Рачун губитка и добитка животног осигурања Расходи 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара
Управни трошкови 3.930 3.958 4.603 4.614
Порези, таксе итд. ' 568 349 371 496 Отписи 734 800 · 122 | Пензиони фонд i 200 200 50 100
2.742 9.533 3.004 4916 2.437 9.084
Исплате досп. главн. Исплате откупа полиса: 3.063 .2.880
Дивиденда члановима 93 24 36 6!
Резервисане штете 410 341 380: 488
Рез, и прен. прем. 56.762 61.119 66.934 · 76.17%
Пословни вишак 70 67 101 76 Приходи НЕ
Пренос рез. прем. 53.242 56.797 61.158 70.414
Пренос pe3. штета
524 (O 410. 3410 5: 300