Narodno blagostanje — dodatak
одава j
гатосто!
gostanju“
BROJ 22
Sadržaj:
BEOGRAD, 28. MAJ 1938.
GODINA X
Кредитни завод за трговино ин индустријо, Љубљана
»ЈеПса« а. 4. — Čačak С. Х. Гутман д. д., Белишће
КРЕДИТНИ ЗАВОД ЗА ТРГОВИНО Ин ИНДУСТРИЈО, ЉУБЉАНА
Главница Кредитног завода за трговину и индустрију,
Љубљана, износи само 12,5 милиона динара. Важну улогу коју овај угледни завод игра у нашој привреди нећемо довољно обележити ни онда, када додамо да његови фонлови, са дотацијама из прошлогодишње добити, достижу висину од 21,6 милиона. Правилнију слику о снази кредитног завода показују нам, међутим, подаци о његовом промету. Укупни промет износио је овде прошле године 8 милијарди 31 милион динара према 6,19 милијарди у претходној, 5,66 милијарди у 1985 и 4,8 милијарди динара у 1933 години. Банчин обртни капитал крајем 1937 износио је 308.9 милиона. Већ на основу ових података није тешко закључити да је промет врло жив и брз. Кредитни завод је банка пословног света, трговине и индустрије, и то оне најбоље и најснажније. Док остале љубљанске велике банке подржавају филијале и ван Словеније, дотле је Кредитни завод концентрисао своје пословање искључиво на Словенију. На тај начин долази и његов обртни капитал јаче до изражаја.
Кредитни завод за трговину и индустрију плаћа све од 1922 својим акционарима непромењену 10% дивиденду. Само једанпут, у 1932 години, учињен је изузетак, али је дивиденда и за ту годину износила 9%. После ове напомене не би требало ни спомињати да је Кредитни завод сјајно пребродио нашу банкарску кризу, која је у прво време била можда најтежа управо у Словеначкој. Паника улагача из 1931/82 била је општа, па је разумљиво да се она морала осетити и на улошцима Кредитног завода. Одлив туђих средстава у 1931 и 1932 износио је овде 189 мил. дин. од чега отпада 25,4 милиона на смањење улога и 163,6 милиона на смањење поверилаца.
Као што се види, смањење улога и није било знатно. То долази отуда, што кредитни завод није имао велики број ситних улагача. Његово преимућство било је у томе, да је он имао ограничен број великих улагача са којима су одржаване пријатељске везе. Смањење поверилаца било је овде око 6 и по пута веће од пада улога на штедњу. То има свој посебни разлог. Наиме, Кредитни завод био је раније филијала бечког Кредитаншталта, а 1920 је претворен у самосталну банку, али је око 90% његових акција и даље остало у рукама Кредитаншталта. Од своје матице Кредитни' завод добијао је и највећи део средстава с којима је располагао. Када су се у мају 1931 код бечког Кредитананшталта јавиле тешкоће, Кредитни завод из Љубљане је национализован. Том приликом је образован један конзорцијум који је од Кредитаншталта преузео све акције Кредитног завода. Кредитаншталту су тада враћени и сви кредити које је он био ставио на расположење својој љубљанској афилијацији. У овој ситуацији треба тражити објашњење за пад поверилаца Кредитног завода са 363,7 милиона у 1930 на 200,1 милиона крајем 1932. Због прекида веза са беч-
ким Кредитаншталтом пословни волумен би се морао смањити без обзира на ошшту привредну депресију и нашу локалну банкарску кризу.
Биланс Кредитног завода за 1982 јасно је показивао да је национализација за њ врло успешно извршена, а из биланса за 1933 се видело да је он савладао и кризу поверења. После те године стално расту како обртни капитал, тако и промет. О раду завода у 1987 његова управа вели између осталога: „Упоредо с оживљењем трговине, занатства и индустрије, развија се и банчин промет. Посвећивали смо нарочиту пажњу мобилности заводских средстава. Зато смо стање благајне одржавали на ранијој висини".
Ево главних билансних позиција за последње 4 године:
Рачун изравнања
Актива 1934 1985 1986 1937 у хиљадама динара
Благајна 35.082 35.038 38.867 33.945 Харт. од вредности 16.182 12.046 10.345 9.169 Менице 44.561 41.715 59.310 60.381 Дужници тек. рач. 147.457 191.956 178.280 195.863 Конзорц. послови 9.193 9101 9.199 9.420 Непокретности 140 136 132 128
Пасива Главница 12.500 12.500 12.500 12.500 Резервни фондови 18.100 18.250 18.400 18.997 Резерва сумњ. потр. == — 660 1.360 Акцепти — 35 33 38 Улози и благ. призн. 41.317 51.508 53.753 78.175 Повериоци 178.336 195.903 208.998 199.912 Неиспл. дивиденда — 1 2. 8 Чисти добитак 2.276 2.195 2.362 2.926 Збир биланса 259.566 „280.392 296.638 308.906
Рачун губитка и добитка
Расходи Плате 2.259 2.287 2.279 2.994 Трошкови 1.987 1.894 1.880 9.077 Отпис непокрет. 4 4 4 4 Порези 696 1.118 1.166 883 Отпис дубиоза 947 204 — Чисти добитак 2.276 2.194 2.362 2.926
Приходи Пренос добитка 594 588 567 560 Камате и провиз. 4.354 4.858 4.861 5.160 Ефекти и девизе 3.219 2.251 2.263 2.465 Збир прихода 8.167 7.697 7.691 8.185
Збир биланса је и прошле године порастао, на 308,9 милиона. Улози на књижице износе 73 милиона и већи су за 20 милиона него у претходној години. То је повећање од око 40%. Повериоци су крајем 1987 износили 199,9 милиона и били су за 9 милиона мањи него у 1936. Управа напо-