Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗА

АНС

Додатан „Народном Благостању““

БРОЈ 23

Садржај:

Сппска банка д. д., Загреб Dunavska ·banka, Beograd

БЕОГРАЛ, 4, ЈУНИ 1938.

ГОДИНА Х

»Rosija-Fonsijer« društvo za osiguranje i reosiguranie u Beozradsu

~ »Aeroput« društvo za vazdušni saobraćaj a. d., Beograd

СРПСКА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ

Имали смо већ прилику да нагласимо да је Српска банка прибегла заштити искључиво због законодавних мера о земљорадничким дуговима. Јавност је знала да је то један од наших најопрезнијих завода, па су све до априла 1932 и њени улагачи и повериоци били потпуно мирни. У току 1931 улози су овде показивали чак и приличан пораст. У вези с тим и банчин обртни капитал био је порастао са 671,3 мил. дин. у 1930 на 714,7 милиона крајем 19381. У пролеће 1982, када је изгледало да ће банкарска криза сасвим мимоићи Српску банку, ситуација се нагло изменила, јер је законодавац једним потезом пера имобилизирао стотине милиона динара, који су се до тога момента пуним правом сматрали потпуно ликвидним.

Закон о заштити земљорадника од априла 1932 забринуо је и до тада мирне улагаче Српске банке, па је сасвим природно да је и код ње одлив улога постао неизбежан. Од априла до децембра 1932 она је својим улагачима исплатила преко 170 милиона. Али су и њихови захтеви постајали све већи. Међутим, реализација пласмана није се могла вршити истим темпом, јер се није могло ништа предузети према највећем делу дужника, упркос чињеници да су били потпуно солвентни и да су банчина потраживања била обезбеђена хипотекарним и другим покрићима. Крајем 1932 затражена је заштита, али Српска банка и после тога исплаћује огромне износе улагачима, и то готово искључиво сопственом снагом. Од априла 1932 до краја 1937 она је исплатила својим улагачима преко 325 милиона динара, не рачунајући камату. Тиме је на најочигледнији начин показала каквом необичном пажњом и великом опрезношћу је њена управа увек поступала приликом подељивања кредита.

Као доказ за ту опрезност може да послужи и чињеница да овде ни отписи ненаплативих потраживања нису морали да буду нарочито велики. Српска банка је све отписе од неземљорадничких потраживања могла да изврши на терет текућих прихода. У вези са пречишћавањем биланса не само да се није дирало у главницу и у банчине фондове, него су и заводске непокретности билансиране још увек знатно ниже него што одговара њиховој прометној вредности. Већ је отписан и целокупни губитак на земљорадничким меницама уступљеним Аграрној банци, иако Уредба допушта постепено отписивање у року од 14 година. Овај последњи отпис који је износио 27,1 милиона, извршен је у завршним рачунима за 1936, а покривен је једHHM делом ненаплаћеном а по Уредби признатом каматом, која ранијих година није уношена међу приходе, другим делом — из текућих прихода у 1936 као и из преноса до-

битка из 1985 г.; остатак од 11,5 милиона покривен је преносом са засебног резервног фонда. Отписи од потраживања против земљорадника накнадно у 1937 предатих Аграрној банци износе 295 хиљ. а отписи од потраживања против земљорадника, с којима је сачињен споразум 665 хиљ. дин. Извесан део потраживања против земљорадника још није предат Аграрној банци, јер прописана процедура није завршена. Међутим, отписи по тим потраживањима неће више износити знатнију своту.

Пре него што пређемо на детаљну анализу билансцих података морамо нагласити да је ликвидација старог пословања знатно напредовала. Почетком 1937 ослобођени су сви стари улози по књижицама до 4.000 дин.; а по текућим и осталим рачунима до 8 хиљ. Од првог јануара 1938 Српска банка је ослободила и све старе улоге по књижицама до 12.500 дин., а улагачима по текућим рачунима и осталим повериоцима исплаћују се сва њихова потражи“ вања која не прелазе 25.000 динара. Банка је у 1937, осим тога, као и ранијих година, тачно исплаћивала сву доспелу камату, а приличан износ је исплатила улагачима и за социјалне потребе према Уредби. Процес деблокирања старих обавеза и успоставе поверења улагача, у заводе под заштитом био би знатно убрзан, кад би државне и привилеговане државне установе путем нових кредита омогуБиле да се мобилишу потраживања предата Аграрној банци.

Биланси српске банке за последње четири године изгледају овако:

Рачун изравнања

Актива 1934. 1935. 1936. 1987. у хиљадама динара

Готовина 18.166 29.560 29.206 26.873 Благајнички записи шта = — 4.833 Валуте и девизе 5.435 5.098 3.501 4.093 Хартије од вредности 31.180 44.747 44.181 47.023 Харт. јамч. фонда зал. 756 811 891 967 Вредност пенз. фонда 11.567 10.957 10.782 10.993 Менице 306.721 „279.476 260.663 149.682 Дужници 98.278 83.641 84.346. „182.988 Зајмови на обвезн. 15.454 14696 5210 5.629 Конзорц. и разни посл. 1.833 1.802 1621 1.976 Непокретности 27970 29.225 28.638 29.089 Инвентар 1,5 1.5 1,5 1,5 Разна актива 4.545 2.778 2.571 838

Пасива Главница 40.500 40.500 40.500 40.500 Резервни фонд ред. 14.250 14.250 14.250 14.250 Специјални рез. фонд 15.000 15.000 3.500 3.500