Narodno blagostanje — dodatak

106

У

„УНнИОН»> ПИВАРА Д. JL, ЉУБЉАНА

У свом пословном извештају за прошлу годину Управа пиваре „Унион' напомиње, да је услед побољшања општих привредних прилика продаја пива у 1937 била нешто већа него у претходној години. Међутим, данашња потрошња пива ипак не износи више од једне трећине потрошње из ранијих нормалних година. „Стварно повећање потрошње не може се ни очекивати — вели управа — док се знатно не снизе државне, бановинске и општинске трошарине, које прекомерно поскупљују пиво“. Цена пива коју код нас плаћа потрошач је заиста врло висока. Пиваре су смањиле своје производне и режијске трошкове до најниже границе, испод које се не може даље ићи. Иначе, од продајне цене пива њима припада данас само по прилици једна трећина. Из тога удела морају се подмирити издаца за сировине, погонски материјал, наднице и плате, трошкови превоза, порези и прирези, разне таксе, камата, оправке, амортизација итд.

До осетнијег снижења детаљне продајне цене, а с тим у вези и до повећања потрошње могло би доћи једино када би се смањило учешће гостионичара и државних и самоуправних тела, којима данас припада 65—70% продајне цене пива. После осетнијег смањења трошарине могла би се због повећања потрошње и продаје смањити и партиципација гостионичара у продајној цени пива. При већој производњи и потрошњи боље би били заштићени не само интереси пивара и гостионичара него и фискални интереси. Искуством је доказано да претеране трошаринске стопе смањују не само потрошњу него и фискалне приходе.

" То показују и подаци о трошарини коју је платила пивара „Унион'. Трошаринске стопе на пиво су повећаване неколико пута, да би се тим путем избегло смањивање фискалних прихода. Али је резултат увек био управо супротан. Још у 1930/31 години пивара „Унион“ је платила 17 милиона на име државних, бановинских и општинских трошарина, а следећих година знатно мање, упркос опетованом повишењу трошаринских стопа, и то (у милионима

динара): Године Мил. дин. Године Мил. дин. 1930/31 17,0 1935 8,0 1931/32 7,7 1936 10,0 1932/33 7,5 1951 ||| 11,4 1933/34 8,0

Ови подаци претстављају очигледан доказ о томе да су и држава и самоуправна тела имала велику штету од повећања трошаринских стопа. Они нам исто тако 0о6јашњавају зашто се стање пиварске индустрије није ви издалека побољшало у истој сразмери у којој је то побољшање уследило код других привредних грана у земљи. Уз снижење трошаринских стопа фискусу би се сигурно обезбедили исти, а можда и знатно већи приходи, него што их сада од пива има. С обзиром на то сматрамо да је већ крајње време да се приступи измени наше трошаринске политике. |

Биланси пиваре „Унион“ за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања.

Актива 1933/34 1985 1936 1937 у хиљадама динара

Зграде и земљишта 19.458 18.836 16.656 16.086 Машине 6.960 6.411 5.429 4.729 Посуђе 967 790 570 351 Мобилијар 141 : 3 по: па Гостион., инвент. флаше

и подрум. инвент. 1.456 1.903 1.054 795

Инвент. и спрем. залихе 4.249 3.561 2.491 1.957 Кола и стока 12 26 155 61

30.943

Укупне инвестиције 33.243 26.285 · 23.979 Залихе | ; 5.813 6.068 5.424 6.942 Дужници и гаранц. 7.282: 10.488 15.596 17.184 Хартије од вредности 2.949 2.718 3.062 3.317 Благајна 8 1 60 101 Губитак 294 | ___

Паснва Главница 24.000 24.000 24.000 24.000 Фондови 20.432 20.701 20.701 20.744 Повериоци 5.104 5.476 4.878 5.663 Добит — 51 798 1.116 Збир биланса 49.539 50.228 50.377 51.528

Рачун губитка и добитка

Расходи Сировине 7.810 5.600 6.624 7.212 Плате и трошкови 11.845 10.486 9.479 10.990 Дажбине и порези 561 367 529 1.079 Отписи и амортизације 2.385 2.686 2.669 2.629 Пренос губитка — 294 — Чиста добит — 51 798 1.116

Приходи Пренос добити — — 51 38 Од продаје 22.259 19.448 19.974 22.765 Од кирије = 36 75 153 Губитак 294 = = == Збир прихода-расхода 22.558 19.484 20.100 22.956.

Пивара је раније закључивала своје рачуне крајем августа сваке године, јер се пословна година поклапала са процесом производње односно пиварском годином. 1933/34 закључена је крајем децембра 1934. После тога је пословна година идентична са календарском, као што је то случај и код претежног броја осталих акционарских друштава. Збир биланса последњих година не показује знатнијих промена и креће се око 50 милиона динара. У пасиви видимо да повериоци једва прелазе 5 милиона динара, што значи да је финансијско стање пиваре одлично, пошто не мора да одваја готово ништа за камату. Сопствена средства према туђима стоје као 9 према 1. Главница је 24 милиона, а фондови, који су од 1980/81 до 1932/33 износили 99,5 милиона, били су у 1938/34 смањени на 20,4 милиона због отписа губитка. После тога су показивали само незнатан пораст и крајем 1937 билансирани су са 20,74 милиона. Амортизационог фонда нема у пасиви, јер се сви отписи инвестиција врше смањивањем билансне вредности односних позиција у активи.

Крајем 1937 укупне инвестиције су билансиране са непуних 24 милиона. Нових, већих инвестиција није било. Према томе, смањење одговара углавном извршеној амортизанији. У току 1936 неке непокретности биле су отуђене. Зато је те године у односу на претходну H смањење вредности укупних инвестиција било веће од нормалног. Прошле године су залихе и дужници нешто порасли. То Је у вези са повећавањем производње и продаје за око 15%0.

Приходи од продаје су такође за 2,8 милиона већи него у претходној години и износе 22,76 милиона. Међу“ тим, на страни расхода видимо да су и сви издаци показивали тенденцију пораста. Издаци за дажбине и порезе су готово удвостручени, они за сировине су повећани за око 300 хиљ. а плате и трошкови за 1,5 милион динара. На тај начин је чисти добитак био само за 218 хиљ. дин. већи него у 1986. За исплату 4%/ дивиденде употребљено је 960 хиљ., за повећање резервног фонда 56 хиљ. а остатак од 100 хиљ. дин. пренет је на нови рачун.