Narodno blagostanje — dodatak

108

68,74 милиона у прошлој години. Крајем 1937 баннине укупне обавезе из. старог пословања износиле. су још само 200: милиона. динара; За време банкарске кризе Југославенска банка исплатила је, дакле, својим улагачима и повериоцима, не рачунајући. камату, преко. 700: милиона динара.

Банка је већ до краја прошле године била ослободила у целости све улоге на књижице до 12,5 хиљ. и оне по текућим рачунима до.50 хиљ. дин, а од улога на књижице који су износили 12,5 до 20 хиљ. била је исплатила квоту од 20%, од оних који су се кретали између 20 и 109 хиљ. — 1096, и, најзад, од улога по текућим рачунима који су износили 50 до 100 хиљ. дин. — квоту од 15%. У првом полгођу 1938 наплата старих потраживања је још и убрзена, тако да је Банка првог јула 0. г. ослободила у целгсти и све улоге на књижице до 15 хиљ. дин. док се на оне између 15 и 25 хиљ. исплаћује даља квота од 10%, а даља квота од 5, на оне између 20 и 100 хиљ., као и на све улоге по текућим рачунима који су износили 50 до. 500 хиљ. дин. Банка је, осим тога, исплатила и знатне износе из социјалних обзира, као и сву доспелу камату.

Прилив нових средстава је такође потпуно задовсљавајући. Као што је већ споменуто, крајем 1934 ова су износила окс 86 милиона динара. Крајем 1937 премашила су износ од 209 милиона. Од тога отпада око 30,2 милиона на „нове" улоге на књижице, 92,3 милиона на улоге по текућим рачунима и 78,6 милиона на повериоце. Нарочито треба истакнути велики пораст улога по текућим рачунима, јер нам он доказује да је Југославенској банци пошло за руком не само да задржи него и да прошири круг своје трговачке клијентеле. 4

Код сопствених средстава није било промена. Једино треба споменути да је из добити за 1936 дотирано. 200 хиљада банчином редовном резервном фонду. Са дотацијом из добити за прошлу годину овај фонд се повећава на 1 милион динара. Банчина обавеза по заложницама износи 8,8 милиона према,10,13 милиона динара у 19836. Иначе, амортизација заложница врши се уредно. За јачи развитак нових хипотекарних послова прилике нису још певољне. У активи видимо да је готовина и у 1937 опет нешто порасла. Благајна, банке, девизе и валуте износе 53,43 милиона, односно за 1,73 милиона више него крајем претходне године. Порасли су и зајмови по ломбарду, са 3,16 милиона у 1935 на 8,9 милиона у 1936 и 13,8 милиона динара у 1937. То је у вези са јачањем новог пословања. Монични портфељ се оцет сузио и крајем 1937 износи 39,4 милиона према 50 мил, дин. у претходној и 58,47 милиона крајем 1935. Ово смањење је углавном последица предаје земљорадничких меница Аграрној банци. Пласман нових средстава у есконт није још накнадио износ меница предатих Аграрној банци. У погледу 259/о-тног губитка на земљорадничким меницама треба приметити, да је он већу целости отписан, делом на терет текућих прихода, а делом из резерве која је у ту сврху била већ раније образована. Потраживање према Аграрној банци води се на рачун дужника и крајем 1937 било је исказано са 18,97 милиона, Према томе, остали дужници износе 291,95 мил.

У току 1987 Банка је на име свих нових кредита без гаранција и рамбурса — одобрила 97,59 милнона (према 91,84 милнона У претходној и 51,67 милиона у 1935 години) од чега је крајем године било искоришћено још 88,3 милиона према,41,87 милиона крајем претходне године. То значи да су елокације из новог пословања у поређењу према претходној години више него удвостручене, односно порасле су за 46,43 милиона.

Стање ефеката је према прошлој години повећано за 1,15 милиона, на 18,77 мил. дин. а конзорцијални послови су смањени са 44 мил. у 71936 !на 2,43 мил. дин, крајем 1987. Банка је у току прошле године продала своје ак-

ције „Титан д. д, Камник" Осјечкој љеваоници жељеза и творници стројева дед., која такође припада њеном концерну: (С'друге стране је стање ефеката повишено преу= зимањем 3%'о-тних облигација за ликвидацију земљорадничких дугова. Готово код свих афилиација Југославенске банке. пословање у прошлој години било је потпуно задо-

вољавајуће. Осијечка љеваоница плаћа дивиденду од 12

дин. по акцији према 9 дин. у 1936; Титан д,д., Камник плаћа 9%/, дивиденду према 87 у 1936; Ланена индустрија дд., Осијек — 7% према 5% у претходној години. Текста дд., Марибор, и „Зелени вир дд., Скрад' завршили су про-

" шлу годину такође са повољнијим резултатом. Једино је

Осјечка фабрика шећера радила с губитком.

Ево рачуна губитка и добитка Југославенске банке:

Расходи 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Камата 19.723 14,234 11.093 11.110 Плате | ___ 7.760 7.968 7.295 7.630 Управни трошкови. : 2.317 2.069 2.406 2.824 Порези и пристојбе, 1.645 1.606 1.269 1.317 Кирија власт. прост. — 668 851 | 551 Дарови . 32 50 42 68 Дотац. пенз. фонду =—— 600 600 600 Отписи сумњ. потраж. 20 256 3.343 1.182 Отпис инвентара о — — 44 Чисти. добитак 712; 1.468 2.026 2.126

Приходи Пренос добити 29: 712 1.468 1.526 Камате 28:495 22.273 18.782 19.567 Провизије и разно 2.487 3.492 6744. - 4715 Приходи некретнина 1.248 1.174 1.080 1.092 Кирија: власт. прост. — 669 851 851 Збир прихода 32.209 28.320 28.926 27.791

Збир прихода у 1987 износи 27,75 милиона, за 12 мил. мање него у 1936. Приход од камате је за око 800 хиљ. већи него у претходној години, што је у вези са појачањем новог пословања и ликвидацијом делимично неукамативих потраживања. Међутим, приход од провизија и добитака на комсионим пословима је за око 2 мил. дин. мањи него у 1936, иако се је нормално пословање проширило и повећало. Разлог смањењу је у томе што у 1937 није било ванредних добитака, као што је то био случај у претходној години. Плате и трошкови су повећани за око 800 хиљ. дин. Разлог повишењу личних издатака налази се У новим социјалним теретима и у повишицама млађим намештеницима, а пораст код управних трошкова је у вези са повећаним судским трошковима око наплате старих потраживања, као и с већим издацима за поправке банчиних зграда. Отписи дубиоза износили су 1,17 мил, а односе се у првом реду на сељачке менице, накнадно предате Аграрној банци. После покрића свих трошкова и отписа и дотације од 600 хиљ. пензионом фонду остао је чисти добитак од 600 хиљ. односно са преносом из 1936 године — 2 мил. 126 хиљ. дин. Тиме би се без тешкоће могла платити дивиденда на првенствене акције, али је Живностенска банка, која је њихова власница, одустала од дивиденде. Тиме је још једном на видан начин показала колико јој је стало до унутрашњег јачања Југославенске банке и до њеног даљег нормалног пословања.

Претседник управног одбора је г. д-р Фердинанд Грамберг, потпретседник је г. Антонин Тиле, а чланови су гл: Прокоп; Чипера, инж. Јан Дворжачек, д-р Цветко Гре-

горић, д-р: Никола Костренчић) Антун пл. Михаловић, д-р Јулије Моганги Јосип Ф. Шмит. У надзорном. одбору. су“ ги: Хинек. Коварж, маг. фарм. Драгутин Перош, инж. Вје--

кослав Пилпел и Јарослав Ржиха.