Narodno blagostanje — dodatak

Додатан упароднотм Благостању““

БРОЈ 31

БЕОГРАЛ, 30, ЈУЛИ 1938.

Садржај:

Земаљска банка за Босну и Херцеговину, Сарајево Југославенска Солвај творница /L до Лукавац

Прва пучка далматинска банка у Сплиту

ЗЕМАЉСКА БАНКА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, САРАЈЕВО

Читаоцима наших анализа је познато да је Земаљска банка водећи завод Босне. У Сарајеву су, поред ње, још значајне Државна хипотекарна банка, Градска штедионица и филијале неких загребачких банака, а у провинцији Земаљска банка је готово све и сва. Поред централе у Сарајеву, она има филијале у Бањој Луци, Бијељини, Брчком, Мостару, Тузли и Сплиту, и испоставе у Бихаћу, Дервенти, Добоју, Бос. Градишци, Ливну, Приједору, Босанском Шамцу, Травнику, Вишеграду, Зеници, Зворнику и Метковићу. У Брчком је и њено продуктно одељење. Она има одличне везе и у иностранству, а ужива репутацију одлично организоване и необично опрезно вођене банке, тако да је морамо убројити у прве редове наших новчаних завода уопште.

Благодарећи познатој солидности и опрезном начину пословања, Земаљска банка за Босну и Херцеговину је управо сјајно прошла и кроз најтеже године наше банкарске кризе. Заштитним мерама се никако и никада није користила, јер јој заштита није била потребна. Овде су и отписи ненаплативих потраживања били готово сасвим безначајни, тако да је банка била у стању да плаћа одговарајућу дивиденду и у најтежим годинама: у 1931 години 8%, у 1982 и 1933 по 6, а за последње четири године по 59/0. Као завод са великих бројем филијала и испостава, и она је у знатној мери подмиривала кредитне потребе нашег земљорадника, па Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова и њу погађа. Међутим, све потребне отписе она је могла да изврши употребом једног дела својих латентних резерви, које потичу из њених потпуно отписаних некретнина. На тај начин су остали сасвим интактни њен до своје највише границе попуњени редовни резервни фондод 10 милиона и ванредни резервни фонд од преко 5 милиона динара.

Интересантне информације о банчином пословању У прошлој години пружа нам доња таблица:

Актива 1934. 1935. 1936. 1937. У хиљадама динара

Готовина 29.844. 23.043 20.438 29.230 Менице 28.484 57.890 49.271 37.924 Дужници 195.753 119916 135.319 165.173 Ефекти 10.534 12.083 12.955 11.426 Ефекти фонда зал. 416 416 416 416 Хипотек. зајмови 361 309 277 189 Комунални зајмови 688 656 621 582 Роба — Одељ. продук, 3.265 1.232 2.238 1.089 Некретнине 7.470 7.309 7.391 15.024

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 15:570% 15.602 | 15:65. 15.658 Резерва за отп, зем, мен. —— а — 7.800

ГОДИНА Х Пензиони фонд 1.791 2.129 2.878 3.861 Заложн. и ком. обв. 730 700 671 625 Улошци на књижице 78.407 67.847 69.327 78.788 Текући рачуни 87.497 82.498 88.407 112.840 Реесконт — 31.598 29.749 19.157 Неисплаћени купони 409 420 426 432 Чиста добит 1.573 1.560 1.846 1.846 Збир биланса 205.918 „222.354 „228.990 261.003 Дивиденда 5%/0 59/0 59/б 59/0

Збир биланса, који је у вези с општом паником улагача био пао са 3185 мил. дин. у 1930 на 202,5 мил. крајем 1933, последњих година опет постепено, али стално расте. Крајем 1937 он износи равно 261 мил. дин., за око 32 мил. више него у претходној години. У пасиви видимо да је прошле године прилог улога и убрзан. Улози по текућим рачунима достигли су висину од 112,84 мил. тако да су само незнатно мањи од њиховог стања крајем 1931. Повећање према претходној години износи 24,43 мил. односно 27,69. За 9,46 милиона, на око 78,8 мил. дин. порасли су прошле године и улози на књижице. Реесконт је опет смањен. и износи још 19 мил. према 29,75 мил. у претходној и 31,6 мил. рин. у 1985 години. У пасиви је исказана и једна нова позиција — резерва од 7,8 мил. дин. за Уредбом предвиђени отпис губитка на потраживањима од земљорадника предатим Аграрној банци. Као што је већ споменуто, ова резерва је створена путем делимичне валоризације банчиних некретнина.

Најважнију позицију у активи претстављају „дужници“, на које отпада око 63,3%/о целе активе, Према појединим групама дужници су овако подељени:

Дужници 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Хипот. покривени 69.361 72.848 81.359 55.643

На ефекте и робу 16.711 10.483 11.381 15.368

Уз мен. и др. јемства 36.449 33.480 39.004 53.083

Потраж. код банака 3.232 3.105 3.618 41.078

Укупно 195:769 110:91G 195:312 .)165:173

Потраживање код банака прошле године је више него удесеторостручено. Оно износи 41 мил. дин. према 3,6мил. крајем претходне године. Дакле, повећано је за око 37,5 мил. дин. С друге стране су хипотекарно покривени дужници смањени за 25,7 мил. дин, са 81,3 мил. у 1936 на 55,6 мил. крајем 1937. Ове упадљиве промене, као и смањење банчиног меничног портфеља за 49,29 мил. у 1936 на 37,92

мил. дин. крајем прошле године, своде се углавном на пре- 7

дају земљорадничких дугова Аграрној банци. Повећање“

кредита датих на основу залога ефеката и робе (за око:4! |

мил., на 15,37 мил:), као и оних уз менична и друга јемства _ (за 14 мил. на 53,1 мил. дин.) указује на проширење пословног волумена.

Готовина у касама, одмах расположива потраживања код банака и државне хартије од вредности износе преко