Narodno blagostanje — dodatak

114

готово сасвим заустављен, а последњих година прилив нових туђих средстава био је потпуно задовољавајући упркос максимирању каматних стопа.

За време банкарске кризе био је сасвим задовољавајући и рентабилитет банчиног пословања, тако да се никада није морало престати с исплатом дивиденде. Ова је износила:

1930 год. 1496 1934 год. 690 1931 год. 100/• 1985 год. 790 1932 год. 890 1936 год. 90 1033 год. 890 1937 год. 10%

Најзад, треба да споменемо да су крајем 1937 и банчини фондови били за око 9 мил. динара већи него пре почетка банкарске кризе и достигли Су висину од 6,35 милиона. Код нас нема много новчаних завода који би могли указати на сличан развитак у току последњих година.

Ево банчиног биланса за 1937 и три претходне го-

дине:

Актива 1934. 1935. 1936. 1937.

у хиљадама динара

Благајна 2.635 3.287 12277 7.066 Пошт. штед. и Нар банка 3.039 1.032 310 2.755 Остали новчани заводи 43 992 1.716 1.240 Благајнич. записи — — 2.000 2.408 Валуте и девизе 45 150 126 12. Држ. харт. од вредн. 4.982 4.275 5171 6.093 Остале харт. од вредн. 3.476 2.586 2.485 2.754 Менице 6.188 4.818 4.680 5.859 Дужн.-тек. рач. 22.239 98.229 97.222 20.409 Некретнине 3.838 3.838 3.838 5.358 Инвентар 9 — — Прелазне ставке 102 85 354 8 Гаранције 3.566 1.837 1.876 475

Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Ред. рез. фонд 3524 3.574 3.624 4.124 Фонд валоризације 1.576 1.576 1.576 1.576 Фонд 3а дубиозе — EEE 1.000 150 Фонд аморт. непокр. — — — 500 Пензиони фонд 27 29. 30 31 Улози књиж и тек. Р. 25.563 24.240 97.219 31.268 Повериоци 2.092 7.666 3.392 5.157 Реесконт 9.500 825 — = Неиспл. дивиденда 29 22 26 25 Прелазне ставке 82 138 827 44 Гаранције 3.566 1.837 1.876 475 Пренос добити 445 514 443 119 Добит тек. год. 751 708 1.043 1.083 Збир биланса 50.156 51.131 51.056 54.500 Обртни капитал 46.590 49.294 49.180 54.025

Обртни капитал банчин, који је био пао са рекорд ног стања од 85 милиона динара крајем 1980 на 46,6 мил. · дин. у 1934, опет постепено расте и крајем 1937 достиже висину од 54 мил. Од тога отпада 16,85 мил. на главницу и фондове 1,15 мил. на чисти добитак, 31,27 мил. на улоге, 5,15 мил. на повериоце и 100 хиљ. на осталу пасиву. Туђа средства према сопственим стоје као 2 према !. Као што се види, однос је врло повољан. У току 1936 улози су били порасли за 3 миља у прошлој години за 4 мил. односно за око 159. Карактеристична је за дух који У банци влада и чињеница, да је она прошле године снизила камату на нове улоге. Док смо у извештајима знатног броја других банака читали жалбе против максимирања каматне стопе на улоге, и конкуренције државних новчаних завода, дотле Управа Прве пучке далматинске банке вели „Били смо присиљени снизити каматну стопу за нове улошке, да запријечимо јачи прилив..." После овога сасвим це сувишно говорити 0 огромном поверењу које Прва пучка далматинска банка ужива.

Огромна је и ликвидност банчина. Одмах расположива средства, међу која убрајамо готовину у благајни, потраживања по виђењу код банака, благајничке записе и државне хартије од вредности, износе 19,6 мил. према 10,6 мил. крајем претходне и 9,74 мил. крајем 1935 године. Тиме би се могло одмах исплатити око 55%/о туђих средстава. Поред државних папира банка има у свом портфељу и других ефеката (за 9,75 мил. дин.). Банчин менични портфељ је прошле године повећан за 1,2 мил. на 5,86 мил. У Далмацији меница нема оног значења, које има у северним крајевима наше државе. Због тога су и код Прве пучке далматинске банке дужници по текућим рачунима редовно око 4 пута већи од меничних дужника. Крајем прошле године они су исказани са 20,4 мил. према 27,2 мил. у 1936. У току прошле године банка је наплатила нека стара потраживања, делом путем преузимања некретнина од дужника. У вези с тим порастао је и рачун некретнина са 3,8 на 5,3 мил. дин. Иначе, банка је иу 1987 задржала све своје добре старе комитенте, а излазила је у сусрет са краткорочним кредитима и новим најригорозније пробраним комитентима.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1934. 1935. 1986. 1937. у хиљадама динара

Камате 1.046 820 815 879 Управни трошкови 315 403 341 340 Плате 552 569 563 580 Порези и таксе 321 327 313 543 Отпис инвентара 2 10 1 2 Отпис ефеката 187 — —— Отпис дубиоза 1.831 1.782 62 348 Фонду за дубиозе И _ 1.000 100 Фонду амортизације —= _ NEE 500 Чисти добитак 1.196 1.922 1.486 152

Приходи Пренос добитка 445 514 445 19: Камате 2.628 3.054 2.681 2.714. Од некретнина 779 716 716 766 Провизије и разно 1.105 848 741 847 Збир прихода 4.949 5.133 4.581 4.446 Подела добити Дивиденда 600 7.000 3.000 1.000 Резервнном фонду 43 45 496 47 Тантијема 39 34 71 68 На нови рачун 514 443 119 36 Укупно 1.196 1.222 1.486 1.152

Промене на страни прихода су незнатне. Збир прихода, без преноса добити из прошле године, износи 4,38 мил. у 1936. Од тога отпада 62,79 на активну камату, 17,79/ на приходе од непокретности и 19,6% на разне приходе (провизије и добици на трансакцијама са девизама, валутама и ефектима). Режија је врло штедљива. Управни трошкови износе свега 340 хиљ. дин. а плате су исказане са 580 хиљ. Порези и таксе показују знатан пораст и износе 543 хиљ. према 318 хиљ. У претходној години. У току последње четири године отписан је износ од око 4,5 мил. дин. на име ненаплативих потраживања, што је у првом реду у вези са губитком на потраживањима од земљорад“ ника. Иначе, од 1929 до краја 1938 укупни отписи дубиоза износили су само 132 хиљ. дин. То указује на велику сигурност банчиних пласмана.

У управи су господа: др Едуард Гргић (претседник),, д-р Иво Сталио (потпретседник), Љубомир Мирковић (директор), д-р Нико Дубравчић, Флорио Каталинић, Вјекослав Рисмондо, Паве Шимета и Хамлет Вио. Чланови надзорног одбора су гг.: Душан Мангер, инж. Миховил Новак и Сергије Урукало.