Narodno blagostanje — dodatak

а њеним улагачима- и поверноцима, од којих су.многи сиромашни исељеници и поморци. j

_ Шитање банчиних обвезница је још и данас отворено. Свесна свог права и убеђена у правичност свог тражења, банка се је обраћала и Државном савету, који је наштао да је она поступила савршено исправно. Ми ни најмање ни сумњамо у повољно решење, које ће банци омогућити да одмах напусти заштиту и да приђе нормалном раду и пословању. Међутим, чудимо се спорости поступка и одуговлачењу. Ситуација је јасна. Банка је стриктно испунила све услове који су законима били прописани, и не тражи ништа друго осим правичности и једнакости третирања ималаца поменутих обвезница. С обзиром на то нема никаквог разлога нити за одбијање банчиних правичних захтева, нити за одуговлачење, па се мора наћи начин и могућност да се ово питање што пре приведе једино исправном завршетку.

Иначе, Дубровачка трговачка банка је најстарија nyбровачка новчана установа. Основана је пре 37 година. До недавног оснивања филијале наше новчаничне банке у Дубровнику, Дубровака трговачка банка је на опште задгвољство пуних 12 година водила Агенцију Народне банке Краљевине Југославије. То је такође један доказ велик г угледа и реномеа који она ужива. Банка подржава уске и срдачне везе и са поморством Дубровника, а нарочито са Дубровачком пловидбом.

Актива 1934. 1985. 1986. 1937. у хиљадама динара Благајна 679 704 276 585 Ефекти и валуте 7.707 5.149 4.126 4.164 Дужници 29.937 33.089 27.490 97.295 Непокретности 726 726 726 726 Пасива Главница 2.500 2.500 2.500 2.500 Резервни фонд 2525 2.525 2.525 2.525 Фонд за дубиозе —— — — 250 Фонд курс. разл. — —— =. 220 Повериоци 21.547 21.270 16.478 15.637 Уложне књижице 12.316 13.208 10:781 11.010 Чисти добитак 161 165 384 627 Збир биланса 39.049 39.668 32.618 32.770 Расходи Камата 545 434 260 235 Упр. трошкови 453 424 436 443 Порези 78 77 115 102 Отпис 826 999 989 Дотац. фондовима — —— =—— 470 Чисти добитак 161 165 384 527 Приходи Пренос добити. 75 161 165 383 Камата и пров. 1.988 1.939 2.019 1.494

Збир прих. или расх. 2.063 2.100 2.184 1.877

Од 1930 до краја 1936 није било никаквих промена код сопствених средстава, која су се састојала из главнице од 25 мил. и резервног фонда од 2 мил 525 хиљ. Крајем прошле године дотирано је фонду за дубиозе 250 хиљ, и фонду курсне разл. 220 хиљ. дин. Улози и повериоци, који су крајем 1930 износили равно 72 мил. дин. исказани су У 1937 са 26,6 мил. Од тога отпада само 20,6 мил. на улоге и повериоце из старог пословања. То значи да је банка од почетка банкарске кризе до краја прошле године, не рачунајући камату, исплатила 52 мил. дин. туђих средстава. Половину тог износа платила је већ у 1931 год. Према томе њена ликвидност је била збиља ванредна.

У билансној активи постоје само четири позиције. „Дужници" су редуцирани са 58,8 мил. у 1930 на 27,3 мил. крајем 1937. Позиција „Ефекти и валуте> смањена је од 1930 до 1987 са 147 на 4,1 мил. Смањење износи 10,6 мил., од чега отпада преко 50% на курсне разлике које су отписане — из годишњих зарада, Банчине непокретности иска-

117:

зане. су непромењено са 726 хиљ. дин. а-готовина износи 585 хиљ. према 276 хиљ. у 1936 и 3,44 мил. крајем 1980 године. Ако из горњих сумарних података издвојимо цифре које се односе на „Ново пословање“, добијамо следећу слику:

Актива 31-Х 1-1937 Пасива Благајна 495 Повериоци 5:235 Девизе н валуте 50 Улози 312 Ефекти 25 Разна пасива 315 Дужници 5.790 Збир 6.360

Као што се види, развитак новог псловања је сасвим задовољавајући.

Приходи од камата и провизија износе укупно 1,5 мил. а пасивна камата заједно са управним трошковима и порезима — 780 хиљ. дин. Од пословног вишка је употребљено 470 хиљ. за дотације фондовима. Чисти добитак, који је са преносом из ранијих година достигао висину од 627 хиљ. дин., опет је пренет на нови рачун.

У управном одбору Дубровачке трговачке банке била су господа: Фредерико Главић (претседник), Томо Главић, Јосип Ловрић, поч. кап. Вицко Милош, кап. Иво Папи. У надзорном одбору су гг.: Гашо Далеоре, Лале Н. Зубер, д-р Карло Дешковић, Стијепо Свилокос и Владимир Белајев. Директор банке је г. Иво Бараћ.

BRODARSKO AKCIONARSKO DRUŠTVO »ОСЕАМА«, BEOGRAD

Početkom aprila prošle godine navršilo se je 20 godina od osnivanja »Oceanije«. Niena konstituiraluća skupština održana je 3 aprila 1937 godine u prostorilama Živnostenske banke u Beču. Prve godine u životu ovog društva bile su zbog rata i posleratnih neprilika neobično teške. Tek posle 20 novembra 1923, ti. posle dana kada ie »Oceania« u trgzovačkom registru u Beogradu i formalno protokolisana kao jugoslovensko društvo sa sedištem u Beogradu, prilike su se počele sređivati. Kroz dugo vreme pre toga bio je veliki deo društvenog plovnog parka rekviriran od strane Italije, tako da je društvo u prvim godinama svog opstanka, dok je inače postojala mogućnost za dobre zarade, bilo primorano da se bori s ogromnim teškoćama. Posle 1993 nastala je slabija konjunktura za parobrodarska društva, ali je »Oceania« od tada ipak gotovo stalno napredovala, blagodareći energičnom i smišlienom radu nienih vodećih ličnosti. Ona ie danas iedno od vodećih parobrodarskih društava.

»Oceania« raspolaže danas sa 12 velikih parobroda sa ukupno 61.700 tona nosivosti. U cilju intenzifikaciie redovnih pruga koje podržava ona ie, pored toga, uzela u najam još 4 parobroda a od slučaia do slučaja uzima u naiam druge parobrode za pojedina putovanja. U toku 1937 njeni parobrodi su izvršili 67 putovanja, što znači da је prosečno svakog petog dana imala po jednu lađu na polasku iz domaćih luka za inostranstvo. lako ie slobodna plovidba poslednjih godina pružala znatno povolinije uslove zaposlenja, ipak je »Oceania« sa svim svojim brodovima radila iskliučivo na redovnim prugama iz domaćih luka za inostranstvo, što znači da se ona u potpunosti stavila u službu naše izvozne trgovine.

Ogromni značaj koji ima »Oceania« u našoj privredi pokazuju nam i sledeći podaci. Njeni parobrodi prevalili su u 1937 put od 380.692 milje prema 296.775 morskih milja u pret- · hodnoi godini. Ona je svojim plovnim parkom prošle godine prevezla 545 hiljada tona razne robe odnosno mšŠ drva (prema 994 hill. u 1936 i 340 hilj. tona u 1935). Od toga otpada na izvoz iz domaćih luka oko 990 hilj. tona (za 56 hilj. tona više nego u 1936, ili za 90 hilj. tona više nego u 1935 odnosno za oko 130 hili tona više nego u 1934 godini). To znači, da je njenim parobrodima u toku prošle godine ohtišlo oko 18% našeg celokupnog izvoza pomorskim пшет,