Narodno blagostanje — dodatak

BROJ 34

Sadzžaj:

BEOGRAD, 20. AVGUST 1938.

GODINA X

Prvo jugoslovensko transporino a. d. Schenker & Co., Beograd Друштво за електротехнику и фабрика кабела д. д., Загреб

Novosadska fabrika kabela d. d., Novi Sad

Великокикиндска централна штедионица д. Д» Велика Кикинда

PRVO JUGOSLOVENSKO TRANSPORTNO A. D. SCHENKER & Co., BEOGRAD

Transport robe u unutrašnjem prometu obično ne Zadaje toliko. teškoća, pa se za njegovo olakšanje uvek I ne traže usluge otpremničkih preduzeća, ma da su one i tu neobično korisne. Međutim, bez ovih usluga međunarodna trgovina se danas ne može li zamisliti, akamoli praktički obavliati. Otpremnička preduzeća штаји za [0 velik broji stručnjiaka (tarifera, kalkulatora, aRvizitera, dopisnika sa znanjem svetskih jezika. carinskih posrednika itd.). Ona raspolažu i svim mogućim pomoćnim sredstvima, tako da su u stanju ne samo da pruže svojim komitentima naipouzdanije informacije, nego da im svojim posredovanjem čine upravo neDTOCenjive usluge kod uvoza, izvoza ili DrovoZa robe. Za razvitak зрођпе trgovine naročito su Važna velika otpremnička preduzeća sa razgrađenom mrežom filijala i poslovnim prijateljima u raznim zemljama. Uvoznici i izvoznici od njih će moći da budu najbolje usluženi. Ovakva preduzeća neobično mnogo znače za naše poslovne veze i odnose s inostranstvom. Ne održavaju nam samo postojeće, nego stvaraju i nove Veze: Evo za to i jednog primera. Sušak do sada nije imao nikakve parobrodarske veze sa čitavim nizom vrlo važnih luka na istočnom delu Sredozemnog Mora, na Crvenom Moru, na obalama Istočne Afrike, u Indiji i na Dalekom Istoku (Kina, Japan itd.). Blagodareći nastojanjima Prvog jugosl. transportnog društva a. d. Schenker & Co., koje je sklopilo ugovor sa nemačkim društvom Schult-Orient-Linie, te su veze sada ostvarene, kao što smo to javili u Obaveštainoj službi (br. 27 od 2 jula o. g.). Našim izvoznicima data je time mogućnost da svoju robu šaliu u pomenute luke direktnim konosmanima uz snošljivu vozarinu , a uvoznicima da primaju kolonijaliu robu bez upotrebe znatno skupljih obilaznih puteva.

Prvo jugoslovensko transportno društvo a. d. Schenker & Co., Beograd, je naše najjače otpremničko preduzeće. Osnovano je 1920 god. od strane velikog internacionalnog transportnog preduzeća Schenker & Co., a uz učešće Jugoslovenske banke i drugih domaćih interesenata. Pored centrale u Beogradu, društvo ima i čitav niz filiiala, i to: u Zagrebu, Mariboru, Jesenicama, Subotici, Novom Sadu, na Sušaku i u Solunu, dakle u mestima koja su najvažnija, kako za našu izvoznu tako i za uvoznu trgovinu. U godinama privredne depresije bilansi su i ovde zaključivani s gubitkom, jer su, zbog opadanja obima svetske pa i naše spoline trgovine, i prihodi društva stalno opadali, a rashodi se nisu mogli istim tempom · smanjivati. Do kraja 1935 ukupni gubitak bio je dostigao 1 milion 363 hili. dinara, U vezi s tim glavnica je u toku 1936 bila smanjena za 90%", sa 1,5 miliona na 150 hili. din. Istovremeno je bilo rešeno da se ona putem novih uplata ponoyo Dpovisi na 1,5 mil. U toku prošle godine došlo je i do novog

povišenja glavnice na 93 mil., a nedavno je doneta odluka o nienom povišenju na 5 mil. din.

Početkom 1936 izvršena je i uspešna reorganizacija Dpreduzeća, a u martu iste godine društveno sedište je preneto iz Zagreba u Beograd, Otstranjene su i sve smetnie koje su ranijih godina otežavale rad društva.

Bilansi za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiliadama dinara Gotovina 398 543 537 659 Hartiie od vrednosti 4 1 1 1 Dužnici 10.004 19.033 22.315 21.251 Inventar 221 203 196 278 Prelazne pozicije 157 14 a о Gubitak 565 1.363 — Pasiva Glavnica 1.500 1.500 1.500 3.000 Rezervni fond 75 75 75 150 Penzioni fond — — — Ш Poverioci 9.777 18.859 21.117 18.322 Prelazne pozicije — 793 — 35 Čisti dobitak — = 360 671 Zbir bilansa 11.352 21.157 93.052 22.189 Rashodi Prenos gubitka — 565 13 == Opšti troškovi 4.133 1.612 2.148 1.910 Plate i dr. lični rash. — 2.746 3.871 3.091 Porezi — 242 271 867 Kamata = 601 522 435 Otpis inventara — 49 44 72 Otpis nenapl. potr. 288 68 6 31 Čisti dobitak — — 360 671 Prihodi Prenos dobiti 16 == __ 65 Od špedicije 3.840 4.513 6.441 7.013 Gubitak 565 1.363 ва i Zbir prihoda-rashoda 4.421 5.876 6.441 7.078

Zbir bilansa krajem 1937 iznosio je 29,2 mil., za 863 hili. din. manje nego u prethodnoi godini. U pasivi vidimo da ie glavnica u odnosu na 1936 godinu udvostručena (povećana је sa 1,5 na 8 mil.), čista dobit | rezevni fond su takode, neč što veći, ali su poverioci za 9,8 mil. manji. Dužnici, koji pretstavljaju najvažniju poziciju u aktivi, takođe su za oko 1 mil. din. manji nego u 1936. Ovo smanjenje dužnika je, možda, i slučajno, a ne treba mu ni inače pridavati veći značaj, ier nije znatno. Ne dostiže ni 5%0 ukupnog iznosa dužnika. S obzirom na prirodu otpremničkog posla visina dužnika na kraju godine može se razlikovati i za veći procenat od njihove

· prosečne visine u toku godine. Naime, najveći deo iznosa