Narodno blagostanje — dodatak

128

Dobrotvorni fondovi — — - 1.080 1.550 Poverioci 57.081 49.816 48.241 44.825 Razna pasiva 72.475 2.048 - 918 1.940 Nepodign. dividenda 47 1.455 2.790 5.820 Polog. h. od vredn. 4.584 2.840 1.265 2.630 Čista dobit 4.530 4.189 5.237 7.306 Zbir bilansa 188.596 185.890 189.736 209.900 Rashodi Plate, trošk i soc. ter. 6.498 6.418 5.492 6.401 Amortizacija 4.788 4.347 4.150 6.655 Otpis dubioza _ 82 319 62 Porezi ı takse 2.043 2.442. 5.048 4.491 Trošarina (deo fabr.) | — 5.893 7.998 9.867 Čista dobit , 4.530 | 4.189 5.237 7.306 Prihodi Proizvodnja 15.947 19.424 23.807 31.812 Kamata i razni prih. 2.340 2.002 2.271 2779 Izuzeto iz rezerve — 1.800 1.394 Prenos dobiti 208 145 142 125 Zbijr ршћ. 11 газћ. – 17.890 23.372 27.544. 34.712

Dividenda 890 89 109 149/a

Krajem 1937 zbir bilansa je rekordan sa 202,2 mil. din. Povećanje prema prethodnoi godini iznosi 12,5 mil. Najglavniju promenu u aktivi pretstavlja porast dužnika sa 47,6 mil. u 1936 na skoro 58 mil. u prošloj godini. To je posledica poуесапја ргодаје cementa za oko 35% u odnosu na prethodnu godinu. Zalihe su za 600 hili. manje i bilansirane su sa 13 mil. Gotovina je takođe manja i iznosi 1,27 mil. prema 43,16 mil. din, u 1936. Sve ostale pozicije u aktivi su povećane: investicile za l mil., na 95,5 mil. din.; vrednosti penzionog fonda Za 1,012 mjl, pa 116 ти.; ројог hartila od. vrednosti za, 1.36 mil., na 2,63 mil. i sopstvene hartiie od vrednosti za 1,14 mil., na 20,1 mil. din. Preko računa hartija od vrednosti knjiže se i učešća u mnogobrojnim preduzećima koja pripadaju koncernu Beočinske fabrike cementa, ali se u njenom portfelju sigurno nalaze i razni državni papiri. S obzirom na to smatramo da je prošlogodišnie povećanie bilansne vrednosti hartila od vrednosti izazvano u prvom redu porastom Кигseva. Oko 10% cele aktive otpada na sopstvene hartije od vrednosti, 7,1" na polog hartija od vrednosti i vrednosti penzionog fonda, 7%5 na zalihe i cotovinu, 28,7 %/o (prema 25% u 1936) na dužnike i 47,2%/0 (prema 50% u 1936) na investicije. Smanjenje procenta koji se odnosi na investiciie i povećanje onog koji se odnosi na dužnike ukazuju takođe na bolje iskorišćenje proizvodnoe kapaciteta.

Uprkos povećanju zbira bilansa i obrtnoge kapitala fabrike, poverioci su i prošle godine pokazivali tendenciju opadanja. Oni iznose 44,8 mil. prema 48,2 mil. u prethodnoj i 57 mil. u 1934 g. Sve ostale pozicije u pasivi ostale su nepromenjene ili su povećane. Ukupna sopstvena sredstva, zajedno sa fondom amortizacije, ali bez čistog dobitka, bilansirana su sa 126,5 mil. prema 119,7 mil. u 1936. Dakle, povećana su za 6,8 mil. (od čega otpada 150 hili. na dotaciju rezervnom fondu iz dobiti za 1936 i 6,65 mil. na povećanje fondova amortizacije). Sopstvena sredstva prema ukupnim tuđim sredstvima stoje po prilici kao 2 prema 1. Ona pokrivaju ne samo sve investiciie, nego i znatan deo obrtnog kapitala u užem smislu. U tome se i ogleda velika finansijska snaga Beočinske fabrike cementa.

Čista dobit iznosi 7,93 mil. Ako se uzme u obzir da sopstvena sredstva uložena u fabriku iznose oko 196,5 mil., vidi se da je to sasvim skromno ukamaćenje. S obzirom na prošlogodišnji porast isporuka, dobit bi morala da bude znatno veća. Međutim, izdaci za porez, takse i deo trošarine koji snosi sama fabrika dostižu iznos od 14,3 mil. Ako tome dodamo i deo trošarine koji snose sami potrošači, videćemo da le ovde država imala skoro tr! i po puta više nego akcionari.

Na osnovu podataka o plaćenoj trošarini vidi se da je u toku 1937 prodato 13. 156,76 vagona cementa (prema '9.730,66 u prethodnoj ! 7.857,38 vagona u 1955 godini). Bruto prihodi od proizvodnje iskazani su ša 31,8 miliona. Na ime dela trošarine koji snosi fabrika izdato je oko 31% tog iznosa, za poreze i takse 13,9%0, za plate, troškove i socijalne terete 20,1%, док je za amortizaciju i'otpis dubioza upotrebljeno 21,1%, a kao čista dobit ostalo је 13,9%/0 ukupnog prihođa proizvodnje. To znači da je prosečna čista zarada po kvintalu prodatog cementa iznosila 3,35 dinara prema 1,56 dinara u prethodnoj godini. Ovo povećanje čiste zarade po kvintalu ie u prvom redu posledica uštede na troškovima distribucije.

Od čiste dobiti upotrebljeno je 5,67 mil. za dividendu, 718 hili. za tantijemu, 250 hili. za rezervni, 45 hili. za amortizacioni i 350 hilj. za penzioni fond, i naizad 150 hili. za razne socijalne ustanove. Ostatak od 1923 hili. din. prenet je na novi račun.

U upravi su g. g.: Miloš Savčić (pretsednik), d-r Aurel Egri (potpretsednik), Damjan Branković, Geza Kovač, d-r Vlada T. Marković, d-r Emil Opler, Đorđe baron Orenštajn, Josif baron Rajačić, Kosta L. Timotijević, Dezider Šomođi i Julije Jon. Članovi nadzornog odbora su g. g.: Milan Francuski, d-r Alfred Gardoni, d-r Elemer Gelert, Mihajlo Gutman, Lazar Sladeković, inž. Jovan Petrović i Frania Šlezinger.

„KPOALN IMJA” TBOPHMIIA IMHIOPTJAHJIIEMEHTA JI. „JI. ЗАГРЕБ

У свом пословном извештају за прошлу годину управа „Кроације“, творнице портландцемента д. д., Загреб, констатује да је побољшање општих привредних прилика, које се осетило већ у току 1936, имало за последицу даљне оживљење грађевинске делатности. У вези с тим порасла је и прошле године потрошња цемента у земљи. Тиме је и „Кроацији“ била пружена могућност да повиси своју продукцију и да постигне знатно повољнији пословни резултат него у току неколико претходних година. Управа и овом приликом напомиње, да највећу сметњу за даље побољшање прилика претставља државна трошарина на цемент.

На пословање „Кроације' имао је, сигурно, повољан утицај и престанак безобзирне конкуренције међу нашим фабрикама цемента. Због конкуренције далматинских, а неки пут и словеначких фабрика, па чак и фабрика из Србије, које су свој цемент доносиле на њено подручје, и „Кроација“ је раније била приморана да један део своје производње упућује у удаљенија места. Данас су за поједине произвођаче одређени стални рејони, тако да су готово код свих фабрика транспортни трошкови смањени. Благодарећи картелној организацији фабрике су у стању да остваре знатне уштеде и код осталих трошкова дистрибуције. Иначе, у погледу транспортних трошкова, који код цемента играју врло важну улогу, положај „Кроације“ је готово идеалан. Њена фабрика лежи у непосредној близини једног великог и необично напредног града, у Потсуседу који је удаљен од Загреба само десетак километара. За снабдевање Загреба цементом „Кроација“ се, због тога, може служити и камионима, који знатно олакшавају и појевтињују транспорт.

Положај „Кроације" биће убудуће још повољнији. Ми смо већ приликом вршења анализе њеног биланса за 1936 годину (бр. 47 од 20 новембра 1987) споменули, да је донета одлука да се њена фабрика прошири и модернизује. У ствари, она подиже сада једну сасвим нову творницу. Тиме ће се не само повисити производни капацитет, него ће се осетно снизити и производни трошкови. С подизањем нове потпуно реконструисане творнице отпочело се ie већ у јуну 1937. Нове машине су већ стигле, а грађевински део и монтажа се такође довршавају, тако да нова фабрика треба ових дана да буде пуштена и у погон. Већи