Narodno blagostanje — dodatak

Јодавак „Магобпо!

lagostanju“ |

BEOGRAD, 3. SEPTEMBAR 1938,

GODINA X

BROJ 36

Sadržal:

„Југочешка", Југословенско-чешка текстилна индустрија д. д., Крањ

Сједињене творнице стакла на дионице, Загреб Керамичка индустрија д. д., Загреб

„ЈУГОЧЕШКА", ЈУГОСЛОВЕНСКО-ЧЕШКА ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. Д., КРАЊ

Читаоцима је већ из наших ранијих анализа биланса познато да је „Југочешка" једно од највећих текстилних предузећа у нашој земљи. С обзиром на свој уређај она не заостаје ни иза најмодернијих текстилних предуцећа у Европи. Основана је 1923 године у Крању. Предузеће је одмах у почетку организовано у великим димензијама. За смештање ткаонице била је већ у току 1924 подигнута једна зграда од око 3000 м>, а за фарбарницу и штампарију друга од 5000 ма. „Југочешка“ данас располаже читавим низом модерних фабричких зграда, у које су смештена разна одељења. У 1926 донета је одлука о подизању велике фабрике штирка (шкроба). У току следећих година предузеће се је и даље проширивало и усавршавало, тако да данас ради са преко 1200 модерних механичких разбоја, а располаже и свим осталим најмодернијим постројењима за обраду текстилне робе — почевши од предива до готових тканина. Погон фабрике врши се електричном струјом из сопствене велике калоричне централе која спада међу највеће и најмодерније приватне индустријске централе у земљи.

Производња „Југочешке" распростире се на велики сектор текстилне привреде. Она има ткаоницу, фарбару, бељару и штампарију и производи штампане производе свих врста, затим фланеле, велуре, порхет, бојену робу, предмете из свиле и вештачке свиле итд. У погледу квалитета „Југочешка“ настоји да у свакој грани своје производње постигне што веће савршенство. Њени производи уживају због тога одличан реноме. Неки специјалитети „Југочешке", као „Дагмар-свила“, „Тибет-фланели" итд., су толико савршени, да надмашују чак и сваку инострану конкуренцију. Разуме се да је с обзиром на то и њена производња скупља. Због тога „Југочешка' за време кризе није могла и у погледу цена да прими убитачну конкуренцију, која је била диктована смањењем куповне моћи широких народних слојева. Док је већи број других текстилних предузећа и у годинама кризе имао сјајну коњунктуру, дотле је овде било и извесних губитака. Међутим, „Југочешка" је хтела да по сваку цену задржи одлични квалитет своје робе. Догађаји су, најзад, оправдали њену доследну пословну политику. Куповна моћ потрошача је порасла, а последица тога је да купци не гледају више само на то

да роба буде што јевтинија, него све више траже и добар квалитет,

У току 1930 „Југочешка" је купила Београдску текстилну индустрију а. д. у Београду, која је пре. тога припадала Маутнеровом концерну. M Београдска текстилна инаустрија је снабдевена најмодернијим машинама и.инсталацијама, а има предиовицу памука. са радионицама 3а мешање и сортирање сировина, затим бељару, фарбарницу и штампарију, модерно уређену ткаоницу и чешљаоницу,

комплетни уређај за ткање свиле, одељење за производњу вате, хидрофилне газе и завоја итд.

Биланс „Југочешке“ за 1937, упоређен са билансима за три претходне године, овако изгледа:

Рачун изравнања

Актива 1988. (935. | [936 1037: у хиљадама динара

Инвестиције 26.522 26.322 25.400 27.085 Роба 56.545 49.345 47.818 60.589 Дужници 13.193 13.344 11.478 55.803 Готовина и ефекти 22.136 22.444 24.198 25.042 Губитак из 1933 1.315 1.315 1.315 1.315

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 391 1.094 5.603 4.116 Повериоци 98.395 89.817 89.405 103.314 Преносне ставке 222 398 559 468 Добитак 794 1.461 1.627 1.936 Збир биланса 119.749.. 112770.. 111210. 120.834

Иако је наша текстилна индустрија већ прилично развијена, ипак су код нас још врло ретка текстилна предузећа која билансирају са износом већим од 100 милиона динара. Крајем 1937 збир биланса „Југочешке" износио је скоро 130 милиона динара, за 196 милиона више него у претходној години. Овде морамо још приметити, да „Југочешка' не исказује у пасиви и „фонд амортизације", јер се отписи врше смањивањем билансне вредности односних инвестиција у активи. Када би и овде постојао фонд амортизације, као што је то код неких других друштава уобичајено, збир биланса би износио око 180 милиона.

Крајем 1937 инвестиције су билансиране са 27,08 мил., док је њихова набавна вредност скоро три пута толика. Како је у прошлој години на име амортизације отписан износ од 2,83 милиона, види се да је у току 1987 било нових инвестиција за преко 4 мил. дин. Иначе, на укупне инвестиције отпада по прилици једна петина целе активе. На залихе отпада даљих 47%. Крајем 1937 оне су биле исказане са 60,6 мил. дин. према 47,8 мил. у претходној години. Као што се види, залихе су врло велике. Предузеће држи богато сортирана складишта у Крању, Новом Саду и Београду. Даље треба имати у виду, да се на рачуну робе налазе све сировине, боје, полупрерађевине и готови произ-

води. Прошлогодишњи пораст залиха указује на повећану производњу. j

На јаче пословање указује и повећање дужника за 4,3 мил. на 15,8 мил. дин. Док је у 1936: на дужнике отпадало око 1090 целе активе, дотле је у 1931; у којој су били