Narodno blagostanje — dodatak

ј stanju“ ·

_ BROJ 47

Sadržaj:

Privileszovano izvozno a. d.,, Beograd

PRIVILEGOVANO IZVOZNO A. D., BEOGRAĐ

I na osmom redovnom zboru akcionara, koji je održan u ponedeljak 31 oktobra o. g., izneseni su izvesni prigovori Prizadovom radu, ali je već u diskusiji, koja se tim povodom razvila, ukazano na njihovu jednostranost. »Prizad« je s jedne strane kritikovan zbog nepredviđenog porasta cena pšenici pred ovogodišnju, žetvu, a s druge strane mu se zamerilo, što naplaćene preferencijale nije upotrebio za {loš veće dizanje cena. U sfvari, Društvo i nema zadatak da sprečava porast cena, tako da prvi prigovor mora otpasti sam DO sebi. Zahtev koji traži da se ne stvaraju fondcvi, nego da se preferencijali dobileni u jednoi godini upotrebe u istoj na роvećanie cena kod otkupa u zemlji, na prvi pogled, izgleda opravdan. Međutim, poznato je da je država jednom dala za intervenciju oko 350 miliona. Da li će ona hteti i moći da to učini I po drugi put? Ako ne dođe do porasta cena pšenice na svetskim tržištima, pokazaće se potreba za novim sredstvima pored utroška sivorenih fondova, da bi se сепе u zemlji održale na sadašniem nivou. S druge strane treba imati u vidu da u pogledu cena agrarnih proizvoda interes čitave zemlje i nije podjednak. Održavanie previsokih cena pogodilo bi potrošače, naročito one iz pasivnih krajeva. Inače, »Prizadove« cene bile su i u ioku prošle godine stalno veće od cena Da svetskim tržištima i obezђешуаје su rentaDpilnost proizvodnje. Razlika između svetskih i Prizadovi hcena iznosila je ponekad i 50 din, po kvintalu.

Čuo se je i prigovor da je udeo proizvođača i zadrugarstva u Prizadovom ofkupu agrarnih proizvoda mali. Međutim, Prizad nema monopol oktupa, nego kupuje na slobodnom tržištu i plaća određene cene svakome Ко: mu robu ponudi. Prema tome i proizvođači mogu slobodno da biraju, da li će svoje proizvode nuditi trgovcima ili neposredno odnosno posredstvom zadruga »Prizadu«. Danas ije situacija takva da ni proizvođači, ni zadruge ni irgovci ne mozgu bez Prizadovih usluga, a ni on ne može da vrši svoje zadatke bez njihove saradnje, jer nema potlpuno izgrađene organizacije za prikupljanje robe i od malih proizvođača. Zbog toga je i kolaboracija između svih ovih interesenata neophodna. Inače, učešće zadruga u prodaji pšenice »Prizadu« poraslo je sa u 1934/85 па 15 Zu 1937/38.

Prizadu se zameralo i zbog prošlogodišnje politike promenljivih cena i tražilo se da on zajamči odmah u početku svake godine stalne cene koje bi važile za celu godinu, kako bi Se izbeglo da trgovci, u strahu od,rizika, plaćaju proizvođačima niže cene. »Prizad« ie do. prošle godine tako i radio, pa se ni ovom zahtevu ne može odreći opravdanost. Međutim, on je teško izvodljiv pri jačem kolebanju svetskih cena. Na-

PROGRAĐ, 19. NOVEMBRA 1538.

а. Milan Novahović, pomoćnih Min. 1 pretsednib „DPrizad“

_GODINA х.

ime, ti preferencijali koje nam plaćaju druge države stoje Џи uskoj Vezi Sa međunarodnim ćenama. Zbog toga su se ртоšle godine prili ikom iače promene cena na, svetskom trž: štu nekoliko puta menjale i Prizadove cene. Garantovanje staln: h odnosno minimalnih cena nije izvodljivo bez velikog rizika po državnu kasu. Zbog toga »Prizad« i stvara fondove, koji treba da mu omoguće održavanje, ako ne potpuno stalnih, bar što ie moguće stabilnijih cena. |

Kao što je našim čitaocima već iz ranijih analiza роznato, temelji za osnivanie »Prizada« postavlieni su Zakonom o vanrednom kreditu za organizaciju izvoza zemaliskih proizvoda od 15 aprila 1930 godine. Po svome obimnom prinosu 1929 гоштпа je ukazivala na potrebu da se posveti veća Dažnja našem izvozu i unovčenju žetve DšeHice i kukuruza. U to vreme su, pored toga, ihdustrijske zemlje — kupci naš:h cerealija — počele sve više pribegavati samoishrani i zavođenju sistematskih ograničenia uvoza. U prvoj godini svog rada »Prizad« se bavio uglavnom izvozom tri arftikla: pšenice, kukuruza i vina. Posle završetka njegove prve poslovne godine država je monopolisala svu trgovinu pšenicom, a izvršenje toZ režima bilo ie povereno »Prizadu«. U leto 1932 ukinut je monopol trgovine pšenicom, pa su tražena nova polja. rada, koja su imala da posluže kao naknada za ukinuti žitni i. mlinski кеžim. 1933 je osnovan Zavod za izvoz ODiuma kao odeljenje »Prizada«. Zatim je 05novano odeljenje za izVOZ VOĆA, kožarsko оде епје i odeljenje za trgovinu raznim DOlioprivrednim proizvodima (разиц, те, orasi itd.). U 1935/36: proširen, ie društveni rad i na intervencije na tržištu za uljarice. Danas je »Prizad« najveća ustanova za plasman naših agrarnih proizvoda u inostranstvu i za regulisanje njihovih” cena na domaćem tržištu. Svoju korisnost i neophodnost kao organ: za izvođenje naše ekonomske politike, a naročito za izvođenje preferenćijala, PU је dokazao 1 svojim prošlogodišnjim radom. | ] :

Svi poslovi: kojima še »Prižad« Davia u Drošhoi 0 detaljno su i neobično iskretić prikazani u Izveštaju Upravi

nog odbora, koji pretstavlia čitava studiju. Ovaj izveštaj ić

podeljen na opšti i specijalni. deo. U opštem delu su ižložehe opšte privredne prilike pod kojima se је розјоуапје ођам= ljato, a naročito. prilike poljoprivrede u svetu i u našoj zemlji: U drugom delu, koji se odnosi na rad samog »Prižada«, prikazani su društveni poslovi; svi· momenti koji: su utićali na rad, kao i podaci o uspehu. Zasebno je prikazan i rad O оде епја, Као 1 računski efekat toga rada. i : lako prošla poslovna godina »Prizada« spađa ledu 50: dine jačega' obrta, ipak ona znatno zaostaie za prethodnom godinom (koja je, uostalom, bila jedna od najjačih.i пајизре= šnijih od postanka društva). Ukupni prošlogodišnji promet