Narodno blagostanje — dodatak

186

Бруто-приход 23.203

Издаци 23.451 | Пренос добити из 1936 174 · Губитак у 1937 (247) Губитак || 74 Збир 23.451 Збир 23.401

Као што се види, бруто-приходи износили су 23,2 мил. али су издаци били за 247 већи. Толики је прошлогодишњи тубитак. |

Предузеће је основано 1929 године, Биланси за 1929 и 1930 закључени су само с незнатним добитком. Од 1931 до 1934, због опште привредне кризе и смањења производ“ ње и извоза, пословање је стално завршавано с губитком. Само 1935 и 1936 закључене су са задовољавајућим резултатом, јер је у тим годинама пораст производње и извоза био праћен и порастом цена. У 1935 био је постигнут чисти "добитак од 380 хиљ. динара, Када се од овог износа одузео пренос губитка из ранијих година, главној скупштини акционара за 1935 годину ипак је био остао на расположењу износ од 324 хиљ., односно 159“ од тадашње главнице, Чисти добитак у 1936 износио је 1,37 милиона. С обзиром на то да је у Тој години главница била повишена на 10 мили. она, тај добитак је претстављао скоро 14%/0-тно укамаћење главнице. У прошлој години јавио се је опет губитак од 947 хиљ. Да се није одустало од амортизације, тај губитак

· би био достигао 1 милион динара. Благодарећи преносу "добити из 1936 .од 174 хиљ. он јеу прошлогодишњем билансу исказан само са 74 хиљаде. |: Чланови управног одбора су Гг. г.: д-р Јозеф Хилер, Еуген Вида, Рудолф Берковић, д-р Емер Тартаља, Виктор Бадалић, д-р Нико Љубић, Рене Монод.

СРПСКА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. У ЗАГРЕБУ

Искуство из тешких година наше банкарске кризе је показало да је мањим заводима врло често било много "лакше него великим банкама да сузбију кризу поверења. То се објашњава постојањем личног контакта између банчине управе и улагача, Такав случај био је и код Српске привредне банке д. д. у Загребу. Међутим, код ње је био врло значајан и један други моменат. Наиме, онд је увек посвећивала велику пажњу зајмовима на ручни залог. Ова врста пласмана је врло ликвидна, јер се после истека одреБеног сразмерно доста кратког рока банка може наплатити и продајом заложених ствари. М остали пласмани Српске привредне банке претстављали су максимум сигурности и ликвидности. То је и банчиним улагачима било познато, тако да се она није морала да служи уопште никаквом заштитом.

| У току 1931 и 1932 одлив улога био је овде незнатан а крајем 1932 био је готово сасвим престао. Међутим, У току 1934 долази до поновног смањивања улога, које <е са извесним прекидима наставља и у следећим годинама. "Разлог за то не треба тражити у неком неповерењу улагача према Српској привредној банци. Углед овог завода остао је неокрњен, а поменути поновни одлив улога је последица законског максимирања каматних стопа. Познато је да су мањи заводи најчешће привлачили улоге одобравањем нешто веће камате. Они те могућности више не"мају. Због тога и штедише односе свој новац радије у државне и самоуправне заводе или га пласирају непосредно у послове од којих очекују да ће им обезбедити повољније укамаћење.

У вези с тим остају без потребних кредита и мањи "привредници који се, као што је познато, тешко могу ослонити на велике заводе. Еластичнији прописи о каматним

стопама обезбедили би, према томе, не само бољи прилив улога У добро вођене мање и средње новчане заводе, него и боље подмиривање кредитних потреба мањих привредника. Упркос поправљању општих привредних прилика, ситуација мањих и средњих новчаних завода била је иу

прошлој години још увек тешка. Заводи који су у јачој.

мери кредитирали земљораднике врше тиху ликвидацију.

Српска привредна банка д. д. у Загребу је у нешто повољнијем положају. Банка има врло способну управу која је необично ригорозна и код одобравања кредита. Благодарећи тој чињеници, која је опште позната, њој је још пре неколико година пошло за руком да заустави смањивање обртног капитала. То нам показују и банчини биланси за последње четири године:

Рачун изравнања

· Актива 1934 1935 1936 1937 | у хиљадама динара Готовина 213 87 169 749 Ефекти 44 41 136 136 Менице 3.038 2.930 2.827 2.479 Зајмови на ручни залог 2.657 2.957 2.933 3.092 Дужници 724 596 649 506 Намештај | — 55 80 72 Разна актива | 147 135 122 Пасива

Главница 3.500 3.500 3.500 3.500 Резервни фонд 400 411 416 428 Пензиони фонд — 60 60 Улози 2.583 1.872 1.985 1.464 Повериоци 160 851 910 1.554 Реесконт 149 100 — Разна: пасива — 40 45 42 Сесије, гар., оставе — 3.838 3.492 3.725 Чисти добитак 11 9 13 19 Збир биланса 10.817 10.682 10.421 10.792 Обртни капитал 6.803 6.844 6.929 7.067

Обртни капитал износи 7,06 мил. н већи је за 138 хиљ. него крајем петходне године. У току 1936 улози су показивали извесан пораст, али су у прошлој години опет смањени за 520 хиљ., на 1,46 мил. Прошле године била је и грађевинска делатност у Загребу врло јака, па су и неки већи улагачи Српске привредне банке повукли своје улоге, да би примљени новац уложили у новоградње. Иначе, овај одлив улога је више него компензиран порастом поверилаца, са 910 хиљ. крајем 1936 на 1,55 мил, дин. у 1937 год.

Преко 42%/2 обртног капитала било је и прошле године пласирано у зајмове на ручни залог. Даљих 35%/ уложено је у есконт меница, 1196 се налази као готовина у благајни, 792 отпада на ефекте, а 5%/• на разну активу. У односу на претходну годину портфељ меница је смањен са 2,82 мил. на 2,48 мил. дин., а готовина је порасла са 169 хиљ. на 749 хиљ. Остале промене у активи су незнатне.

Чисти добитак износи само 19 хиљ. дин. За последњих 6 година није дељена никаква дивиденда, док је за 1931 било исплаћено 4%/о. Као што се види, банчина управа је успела да заводу и у току последњих тешких година у целости обезбеди и ликвидност и сигурност. У погледу режијских трошкова учињен је такође максималан напор, али је с обзиром на факторе на које банчина управа није

"могла утицати чисти добитак још увек незнатан.