Narodno blagostanje — dodatak

188

лиона круна. Новчани заводи у среским местима западних крајева. државе ретко када имају главницу већу од. једног милиона. динара. То нам већ показује. да Грађанска дионичка штедиона . са главницом од 3 милиона динара мора спадати у ред наших јачих провинцијских завода. Упоредо са порастом сопствених средстава до септембра 1931 стално су се повећавали и улози, тако да су у то време били достигли висину од скоро 49 милиона динара. Благодарећи томе ни привреда у крају у коме ради Грађанска дионичка штедиона није никако оскудевала у кредитима. Напротив, овај релативно врло јаки провинцијски завод јављао се и као извозник капитала у друге крајеве државе. Поред централе у Дарувару он има своје филијале у Загребу и Сарајеву, а заступства и у многим другим местима.

Овде је и криза поверења, која је избила у јесен 1931, оставила најмање трагова. Грађанска дноничка штедиона није се никако користила заштитом, већ је увек у пуној мери удовољавала свим захтевима улагача. МИ она је, додуше, давала зајмове земљорадницима, али је у одHOCV на укупно пословање кредитирање земљорадника било ипак доста незнатно. ШЊедиона ради највећим делом са трговцима, индустријалцима, занатлијама, чиновницима итд. Општа криза поверења и паника улагача нашли су је потпуно ликвидву. У њеној управи налазе се врло способни данкари, који приликом улажења у нове послове нриступају увек са највећом предострожношћу. Због тога Штедиона и њена управа и уживају највеће поверење.

У току последњих осам година улози на књижице овако су се кретали (у милионима динара):

1930 1931 10932 1033 1934 1935 1936 1937 287 | 929 26,7 29.2 28,53 2293 307. 318

Са 38,7 милиона крајем 1930, када су били највећи, улози су били пали на 26,7 милиона до краја 1982 Већ у гоку 1933, уместо даљег одлива, појавио се нови прилив. Поновно пролазно опадање улога у 1984 и 1935 било је изазвано максимирањем каматних стопа. Међутим, то опадање било је већ у току 1936 више него надокнађено. У току прошле године прилив улога се наставио, тако да су они крајем 1937 износили 31,8 милиона, само за 1 мнлион динара мање него крајем 1931 године;

Рачун изравнања

Актива 1934. 1935. 1936. 1937. у хиљадама динара |

Гбтовина 1.134 386 788 1.726 Ефекти 180 180 182 140 Новчани заводи 5.696 . 3.105 1.356 Менице 616 553 . 472 573 Дужници | 25.205 22.623. 32.212 | 33.856 Непокретности 438. | 444 · 463 447 Инвентар | 74 81 8! 85 Пасива ; Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Резервни фонд 300... 350 370. _ 400 Улози на тек. рач. 1.565 1.598 1.392 1.451 Улози на књижице 98.345 22.326 30.690 31.853 Неиспл. дивиденда 3 8 3 | Чиста добит 131 95 100 124

38.344 27.372 35.555 36.828

Збир биланса, који је био пао са 441 мил дин. У 1930 на 27,4 милиона у 1935, исказан је крајем 1937 са 36,8 мил. То значи да је у току последње две године порастао за 9,5 мил. дин. односно за 3596. У пасиви видимс да је то у вези с поновним порастом улога. Иначе, структура пасиве је необично интересантна. На 34 милиона сопствених долази 33,3 мил, дин. туђих средстава. То одговара

Збир биланса

односу од | према 10, С обзиром на врло високи ликвиди: тет и сигурност заводске активе, као и на чињеницу да је знатан део улога прикупљен у „колу за штедњу“ и да је, према томе, за извесно дуже време везан, тај однос се не може сматрати неповољним. Управа Штедионице више полаже на сигурност пласмана и хармонију рокова, него на однос између сопствених и туђих средстава. Искуство из последњих тешких година је показало да она у том погледу није погрешила.

Око 929 обртног капитала пласирано је у покривене текуће рачуне, грађевинске кредите и амортизационе зајмове. Штедиона консеквентно избегава све послове који изгледају да су скопчани с неким ризиком. Чак ни у менице није пласирала више од 573 хиљ. дин., а њене хартије од вредности-билансиране су са цигло 140 хиљ. Готовина је исказана са 1,7 мил. У односу на претходну годину она је повећана за скоро 1 мил. дин. „Дужници“, који претстављају, као што је споменуто, главни пласман штедионе, порасли су са 32,2 мил. крајем 1936 на 33,8 мил. дин. у 1937. Насупрот томе из биланса је ишчезла позиција „новчани

заводи“, која је крајем 1936 износила још 1,35 мил. Рачун губитка и добитка Расходи 1934. 1935. 1936. 1937. у хиљадама динара Порези 280 267 265 245 Плате | 586 531 530 635 Трошкови 409 502 508 729 Камата 556 950 683 939 Ненапл. потраж. (земљ.) 342 — 236 —=—= Чиста добит 131 95 100 124 Приходи Пренос добити 6 4 Ž Камата 9.107 2.096 2.139 2.509 Провизија 191 245 182 156

Збир прих. или расх. 2.304 2.345 2.323 2.665

Приходи од камата су у порасту. У прошлој години износили су 2,51 мил. дин. према 2,14 мил. у 1936. Ако се узме у обзир да је у све врсте кредита пласирано око 34 мил. види се да просечна каматна стопа коју Штедиона наплаћује једва прелази 790. То је умерено. По постојећој Уредби новчаним заводима је дозвољено да наплаћују до 10%a годишње. Прошле године била је и пасивна камата већа. Износила је 932 хиљ. према 683 хиљ. дин. у 1986. Пасивна каматна стопа није мењана. На основу тога може се закључити да је поновни јачи прилив улога почео у другој половини 1936 н да се је у прошлој години наставио. Иначе, на страни расхода видимо, да су и трошкови, с 0обзиром на обим посла, доста умерени. Плате износе 635 хиљ, порези 245 хиљ. а сви остали трошкови 729 хиљ. Губитак на земљорадничким дуговимапредатим Аграрној банци износио је 237 хиљ., и отписан је у целости већ у 1936. Иначе, Грађанска диноничка штедиона није ни у најтежим годинама банкарске кризе морала да врши отписе ненаплативих потраживања. Једино је у 1934 отписала 342 хиљ. а то је код обртног капнтала од преко 35 милиона готово безначајно. Чиста добит у 1937 износила је 124 хиљ. дин. према 100 хиљ. у претходној години. Акционарима је за прошлу годину исплаћена дивиденда од 2/2%. У 1931 дивиденда је износила Бузое, у 1932 49/6, а од 1983 до 1986 по 2% го: дишње.

У управн су гл: дер Отон Грос, Саломон Грос, Леон Грос, инж. Густав Грос, д-р Густав Рети и Симеон Зец, а у надзорном одбору налазе се господа: д-р Бранко Васербауер, д-р Лавослав Глезингер, Драгутин Пт и Драгутин Голдбергер.