Narodno blagostanje — dodatak

Додатак „Народном Благостању“.

БРОЈ 52

Садржај

Трепча Мајнс Лимитед, Лондон

_ ТРЕПЧА МАЈНС ЛИМИТЕД, Лондон

Настојање да своје рудно благо искористимо до максимума његовом прерадом до финалних производа у нашој земљи изазвало је неколико крупних промена и код друштва „Трепча“. На првом месту треба споменути одлуку о подизању топионице олова у Звечану и топионице цинка у Шапцу, затим већ извршену фузију „Трепче“ са друштвима Копаоник Мајнс Лимитед, Ново Брдо Мајнс Лимитед и Злетово Мајнс Лимитед. У вези с овим променама ванредни збор акционара „Трепче“, који је одржан 16 августа 1988, донео је и одлуку о повишењу друштвене главнице са 1,125.000 на 2,000.000 енгл. фунти. Уплаћена главница „Трепче" на дан 16 августа о. г. износила је 1,12 мил. енгл. фунти и била је подељена на 4,48 милиона комада акција од по 5 шилинга. Акционарима друштава преузетих фузијом, у замену за њихове старе акције које су поништене, Трепча је издала за 247,82 хиљ. енгл. фунти својих акција нове емисије. Потребна готовина за подизање топионица олова и цинка добивена је издавањем даљих 1,68 милиона комада акција за 420,95 хиљ. енгл. фунти. На тај начин је уплаћена главница Трепче до краја септембра ог. била достигла висину од 1,789.028 енгл. фунти.

Подизање топионица олова и цинка, које се врши по нашем захтеву, је последњи логички корак у развитку рударског рада Трепче. Наша ситуација у погледу цинка и олова разликује се од оне коју смо имали код бакра. Док смо рафинисани бакар за домаће потребе морали увозити из иностранства, дотле смо, поред извоза концентрата олова и цинка, у 1937 могли да извеземо и око 2.600 тона чистог олова и око 2.000 тона чистог цинка. Оплемењивањем тих „метала до сада су се бавиле наше топионице у Словенији. Иначе, Трепча није имала постројења за рафинисање. Она добија руду која има око 9%/о олова и 69 цинка. Из ове руде до сада су се у сепарацијама подигнутим У Звечану као коначни производи добијали: 1) оловни концентрат који има око 79,2%% олова, 0,77/ цинка и око 28 унца сребра по тони, 2) цинков концентрат који има око 49,8'/) цинка и 0,62%/% олова и најзад 3) пирит, који садржи око 50%• сумпора. Концентрати олова и цинка највећим делом су извожени преко Солуна у иностранство. Благодарећи изградњи топионица у земљи наша оловно-цинкана руда ускоро ће у нашој земљи пролазити кроз све фазе

свог оплемењивања, тако да ћемо извозити само чисте ме- |

тале. Ми смо имали прилику да изложимо да je H3BO3 UH-

стих метала скопчан са више тешкоћа и с више ризика, него |

што је то био случај са извозом концентрата. Међутим,

благодарећи споразуму државе са Трепчом, ТАЈ већи. ризик _

не сносимо ми, већ Трепча.

Планови за подизање топионица олова и цинка већ.

су готови, Средином новембра о. г. одржане 67 ти оснивач-

бац. Прво има главницу од 60, а друго од 30 милиона ди-

БЕОГРАЛ, 24. ДЕЦЕМБРА 1938.

ГОДИНА Х

нара, Главни оснивач и финансијер ових друштава је Трепча Мајнс Лимитед, која" је, као што је већ споменуто, у ту сврху већ повисила и своју главницу. Почетни капацитет топионице олова, која треба да буде готова до октобра 1939, биће 12.000 тона сировог и рафинисаног олова годишње. До јануара 1941 капацитет ове топионице подићи ће се на 60 хиљада тона годишње, тако да ће она моћи да оплемењује руду из свих рудника „Тренче“. У погледу рафинисања цинка Трепча је закључила споразум о сарадњи са хемијским предузећем „Зорка“ у Шапцу. „Зорка: подиже у Шапцу фабрику за екстрахирање сумпора из концентрата цинка, а „Трепча“ плаћа трошкове, при чему се урачунава вредност задржаног сумпора. После тога тек врши се рафинисање цинка, а у ту сврху се подиже топи» оница у Шапцу, која треба да -буде довршена у јулу 1940 и која ће имати почетни производни капацитет од 10.000 тона сировог и рафинисаног цинка годишње,

Предузимање друштава Копаоник Мајнс Лимитед, Ново Брдо Мајнс Лимитед и Злетово Мајнс Лимитед од стране Трепче стоји такође у вези са подизањем поменутих топионица. Оне ће бити сабиралишта руде односно оловних и цинкових концентрата не само из Трепче, него и из других мањих рудника. Иначе, „Трепча“ и три друштва која је она преузела, ма да финансијски независна и одвојена, били су и до сада блиски једно другоме, како у погледу техничке сарадње, тако и у погледу административне контроле. Њиховом фузијом омогућује се потпуна координа= ција рада, а у вези с тим и рационалније и ефикасније управљање рудницима који им припадају. Трепча је данас Једно од највећих рударских предузећа у Европи, а у грани оловно-цинкових рудника она је не само највеће у Европи, него и једно од највећих у целом свету.

У нашим ранијим анализама биланса „Трепче“ ми смо детаљно изложили како је дошло до оснивања овог друштва, Због тога се овом приликом можемо ограничити на кратку рекапитулацију. Друштво је добило рударску концесију у марту 1928, и то са искључивим правом истраживања у Трепчи, Рогозни и Слатинској Соколици. Две године после оснивања друштва — у коме времену су изграђене потребне инвестиције, саобраћајна средства, мо-

дерне зграде за становање радника итд. — приступило се · je производњи. Са радовима се почело код брда Трепча и "општине Шалске у близини Косовске Митровице на руд-

нику „Стари TOD Званично отварање рудника извршено је 10 октобра 1930. У 1983 дошло је до првог проширења друштвеног рударског права због. преузимања друштва Беласица Мајнс Лимитед. Резерве руде у главном Трепчином

_руднику „Стари трг", према процени која је извршена 30

септембра 1988; достижу 41 милиона тона, а имају про-

_ сечну "садржину од 9,20/6 олова, 5,690 цинка и 3,8 унце среке скупштине друштава, која треба да их подигну, наиме ~

Топионице олова а. д. Звечан и Топионице цинка а. д. Ша-_

бра по тони. На основу истражних радова и извршених

процена, управа предузећа сматра да су 30 септембра о. г.

Резерве руде у осталим друштвеним рудницима који су већ