Narodno blagostanje — dodatak
192
зимањем концесија и истраживачких права друштава Копаоник, Злетово и Ново Брдо. И повећање позиције „зграде, машине и уређај“ са 312,4 хиљ. у 1937 на 518,8 хиљ. фунти У 1938 је једним делом последица поменуте фузије. Укупне инвестиције износе 1,3 мил. фунти и веће су за 28 хиљ. фунти него у претходној години. Залихе робе и концентрата износе 199,7 хиљ. "фунти, а „разни дужници“ су билансирани са.577 хиљ. Ове године су се. у билансу на страни активе јавиле и две нове позиције: „југословенски благајнички записи" (4,9 хиљ. фунти) и „позајмице југословенским локалним властима" (23,4 хиљ, енгл. фунти).
Ево упоређења најважнијих позиција рачуна губитка и: добитка: · 15: |
"Рачун губитка и добитка
_ Расходи 1937.
1985. 1936. | 1938. 30-1Х 30-IX 30-IX 30-1Х 18 У хиљ. енгл. фунти Трошкови: производње : : (наднице):и превоз -416,0 426,9 ~». 519,7 568,6 Општи трошкови 34,8 372 59,6 56,3 Плате, управни трошкови 244 31,1 35,2 27,2 Бруто добит 39590. 2088. | 2400) 83 Од Tora: · _Амортизација 47,9 42,4 44,8 52,7 Пореска резерва 40,4 59,2 266,7 88,4 - Чиста добит 307,6 402,2 632,2 202,1 | Приходи Од производње 868,9 992,5 1,541,8 976,1 Камате и разни 2,2 6,6 16,6 19,3 Збир прихода или расхода 871,1 999,1 1.558,4 995,4 Подела чисте добити: i Интерим-дивиденда 72,0 109,8 223,6 77,9 Трошкови фузије и и. повишења главни. —_ — — 6,1 Провизија —— ___ — 10,5 ·" Прилог бановин. бол. —— — — 4,2 Резервном фонду 30,0 30,0 125,0 25,0 На распол. гл. скупштини 249,1 288,4 315,9 171,4
Ca 1,54 милиона енгл. фунти у 1936/87 брутоприходи од производње пали су на 976 хиљ. фунти у 1937/38, ма да су и производња и продаја у прошлој пословној години биле највеће од како је рудник почео да ради. Као што је огромни пораст ових прихода у току претходне три године био готово искључива последица повољних прилика
_ на светском тржишту, тако је и њихово садашње назадовање изазвано опадањем светске цене олова и цинка,
FT. Честер-Бити, претседник друштва, у свом необично интересантном говору на последњем збору акционара, навео је, између осталог, да је просечна цена олова пала са 24 ф. 11 ш, и 3 п. у 1936—37 пословној години на 15 ф. 1 ML BH .2 па цинкаса22 ф. 5 ши п. на 1 ф. 5 шиг2 пенса. | | |
· На: страни расхода трошкови производње стално расту. Док је количина руде предате сепарацијама у 1837/ 38 била само за 20% већа од оне у 1932/38, дотле су трошкови производње у истом раздобљу порасли са 329 на 568 хиљ. фунти односно за око 70%/о. То је првенствено У вези.са повећањем надница, социјалних издатака и пореза. После одвајања за амортизациони фонд и пореску резерву У: 1987/38 за амортизациони фонд и пореску резерву у 1937) 38 години остао је чисти добитак од 202,1 хиљ. фунти (пре
ма 632 хиљ. у 1936/87). Томе треба додати пренос добити
из 1986/37 од 92,3 хиљ. Укупни добитак са преносом износи тако 2944 хиљ. фунти. Од тога је употребљено за исплату дивиденде и пореза на доходак 1944 хиљ. фунти, за трошкове фузије, повишења главнице и издавања нових акција 16,6 хиљ., за допринос бановинској болници 4,2 хиљ. и за дотацију резервном фонду 95 хиљ. енгл. фунти. Остатак од 94,16 хиљ. фунти пренет је на нови рачун. Дивиденда за 1937/38 износи 10% нето према 30% У претходној, 25% у 1935/36, 20% у 1934/35: и 12% у 1988/84 години.
Да би се у потпуности могао оценити и напионалноекономски значај Трепче, треба имати у виду да је она почела свој рад такорећи у правој пустињи, у крају у којем су се због неплодности земљишта тешко могла развити већа насеља. У доскора пустим крајевима у којима она ради данас се подижу најмодернија нова насеља, у којима живот тече у брзом темпу савременог индустријског напретка. Биће интересантно и сазнање о томе колико Трепна годишње оставља у нашој земљи. Прошле године је издато за непосредне трошкове производње и прераде, не рачунајући амортизацију и порезе, 652 хиљ. енгл. фунти, односно преко 160 мил. дин. То су углавном наднице које прима наше радништво, помоћни материјал купљен у земљи и возовима државних железница. Ако томе лодамо порезе, трошарине, царине, прирезе и разне друге лажбине доћи ћемо до цифре од скоро 200 милиона динара. Трепча даје свом радништву све савремене хигијенске удобности: нове куће за становање, осветљење, школу, болницу, биоскоп итд. Сва је радна снага домаћа.
У управи Трепча Мајнс Лимитед су господа: Алфред Честер Бити (претседник); Божо Н. Банац; А. Честер Бити (млађи); Сер Алберт Бенет, Барт; А. Ј. Брет; Ј. А. Дун; Д-р Ђорђе Лучић— Роки; инж. Никола Савић; Џ. Мк ферсов; Лт. Кол. Ралф Миклем; Ц. М. Г., В. Селкирк, Арту Д. Старк и Џемс Вајтхауз. Саветодавни инжињер је г. Харолд А. Титкомб, а главни директор за Југославију је 5 ВК Pejn.
Сваки напредак у производњи м
употреби сбе знање им сва иску-
ства, што су их од године 1866
стекли специјалисти наше орга-
низације која обухвата цео свет,
примењују се код фабрикације наших
САРСОУЦЕ МАЗИВА
и дају им онај квалитет тор рантује сигуран и еко и погон,
STANĐAPD — VACUUM
Oil ot Jugoslavia Mic, БЕОГРАД
2
a ao
Ма
Company ЗАГРЕБ.
(bh
~“
За (У NJE
(у Са