Narodno blagostanje — dodatak

196

видба на целом свету рачунају у фунтама, разумљиво је да је срозавање курса фунте изазвало велику пометњу и код далматинског становништва. И привредна криза била је у Далмацији можда чак знатно тежа него у осталим крајевима наше државе. Главне привредне гране Приморја, поморство и туризам, биле су подбациле као никад пре, а главни далматински производи, вино и уље, продавани су у бесцење, док су животне намирнице, које ти крајеви морају да набављају, поскупљавале. Биле су сасвим престале и пошиљке исељеника, које су у приморским крајевима увек играле знатну улогу. |

Када се све то има у виду, изгледаће управо невероватна чињеница, да и у Далмацији има још новчаних завода, и то малих, који нису били никада приморани да се служе заштитом. Дубровачка вересијска банка је једна од тих необично ретких и, разуме се, одлично управљаних за вода. Она је увек без тешкоћа могла да удовољава свим захтевима својих улагача и осталих поверилаца, јер је и њена актива била изнад свког очекивања ликвидна. Улагачи и повериоци Дубровачке вересијске банке такође су врло брзо постали свесни коме су поверили своје уштеђевине. Кад су за многе банке тек почеле тешкоће — почетком 1932 — код ње је банкарска криза била већ ликвидирана. И то дефинитивно. Већ од 1932 Дубровачка вересијска банка је непрекидно одобравала и нове кредите. Међутим, старајући се увек пре свега о ликвидности пласмана, она негује само краткорочне послове и послове извоза разних тамошњих пољпривредних артикала.

Пословање Дубровачке вересијске банке развијало се је и у 1937 повољно, тако да је и остварени резултат био сасвим задовољавајући, интересантне информације о банчином пословању у току неколико последњих година пружа нам доња таблица:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара

Готовина 1.433 1.558 920 959 Менице и тек. рач. 7.918 7.994 9.506 12.468 Вредносни папири 94 114 153 67 Роба 3.616 4.144 4.077 4.644 Непокретности 3.621 3.581 3.880 3.460 Инвентар хотела и др. 1.409 1.249 1.036 797

Пасива Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Резерве 115 —— = —.Улошци 8.922 8.792 11.617 12.262 Веровници 6.815 7.644 5.211 7.508 Добитак 203 205 945 630 Збир биланса 18.091 18.641 19.073 22.395 Гаранције 421 1168. 1102. | 100

Рачун губитка и добитка

Расходи Камати ' 1.242 1.867 859 657 Трошкови 861 1.149 1.200 1.453 Порези, прирези, таксе 47 135 167 277 Отпис ненапл, потраж. a 71 173 2 Отпис инвентара 212 209 212 137

| 203 205 945 630

Добитак

Приходи Пренос добитка 106 97 4 15 Од непокретности === 136 123 123 Камати, провиз. итд. 2463. 2.908 2.729 3.018 Збир прих. или расх. 2.569 3.136 2.856 3.156

Од 1932 до 1986 збир биланса није показивао знатнијих промена. Са 19,57 мил. дин. крајем 1932 био је пао на 18,09 мил. дин. у 1934. После тога, благодарећи постепеном побољшању општих привредних прилика, и он постепено опет расте и крајем 1936 достиже висину од 19,07 мил. Крајем 1987 збир биланса износио је 22,39 мил. и био је за 3,3 мил. односно за 17,4/о већи него у претходној години. Са задовољством истичемо чињеницу да су улози код Дубровачке вересијске банке у току 1936 и 1937 порасли за 35 мил. дин. односно за 40%/о. Они износе 12,26 мил. према 8,8 мил. крајем 1935. Повериоци, који су били

"пали са 7,64 мил. крајем 1935 на 5,21. мил. у 1936, порасли

су у току 1937 опет на 7,5 мил. дин.

У активи видимо да је преко 55% банчиног обртног капитала односно 12,47 милиона пласирано у менице и текуће рачуне. У односу на претходну годину овај рачун је повећан за 3 мил. динара, а према 1935 за око 45 мил. Износ банчиних потраживања од земљорадника, која Cy уступљена Аграрној банци, с обзиром на укупне пласмане, је сасвим незнатан. Кредити које банка одобрава су сасвим краткорочни. Она се бави и једном нарочитом врстом трговине: далматинским специјалитетима, Ту су у првом реду кадуља, хризантеме и слично. Као и код других својих послова, тако ради банка и овде са највећом предострожношћу. Крајем 1937 године роба је исказана са 461 милиона, а непокретности, које се састоје из банчине зграде и већ поменутог хотела „Петка“, билансиране су са 4,46 милиона. Инвентар износи, после извршеног отписа, 797 хиљ. дин. Пре пар година хотел је потпуно реновиран и за исти је набављен и нов инвентар, који је коштао око 1,5 милиона. Отпис инвентара врши се редовно.

Рачун губитка и добитка је необично интересантан Приходи показују постепен пораст, а издаци за камату се смањују. То је последица прилива јевтинијих туђих средстава. У вези са све јачим пословањем повећавају се и трошкови. Велик пораст показују и порези. Финансијским законом за 1937—38 донете су и знатне измене Закона о непосредним порезима. Према тим изменама и Дубровачка вересијска банка потпала је под удар прописа о минималном порезу, и то са важношћу и за 1936 пословну годину. Тиме је банка за 1936 опорезована са четири пута већим износом Него што је то био случај ранијих година. Цео порез и није књижен преко рачуна губитка и добитка. Банка је, наиме, била приморана да поднесе вишим властима жалбу због претераног разреза за који сматра да није на закону основан. Док се то питање не реши, за сваку евентуалност резервисан је износ од 350 хиљ. дин. из чи стог добитка за 1937 годину.

Иначе, укупни чисти добитак за 1937 износи 630 хиљ. према 245 хиљ. у 1936. Од тога је употребљено. 350 хиљ. за стварање пореске резерве, 100 хиљ. за стварање резерве за евентуалне добитке на одобреним кредитима, 61 хиљ. за дотацију резервном фонду, 100 хиљ. за исплату 59» дивиденде, а 18 хиљ. пренето је на нови рачун. За 1936 и 1937 дивиденда је износила по 5%/о према 4 у 1982, док она у 1933, 1934 и 1935 није ни исплаћивана. |

У управном одбору су господа: Томо Костопеч (претседник), Паско Колић (потпретседник), Јако Костопеч и Нико Картела,. У надзорном одбору налазе се г. г. Паво Братош, д-р Милош Хајдић и Иво Милић. Директор банке је г. Мише Јанчић... = ~