Narodno blagostanje — dodatak

сат а 164 1. и 1936/37 ха 687 hil|., a u prošloj godini za i mil. 316 hili.. (na 7,84 mil.). Njihova prošlogodišnja visina ne dostiže ipak ni GOD iznosa izdatog za administrativne i opšte troškove u 1930/31 godini.

Za trošarinu, porez na poslovni promet i društveni porez izdato je u 1937/38 godini 12,58 miliona dinara odnosno 44,5%/o od ukupnih bruto-prihoda. To je ogroman teret, zbog kojeg se naša pivarska industrija ne može ni tako lako, ni tako brzo oporaviti.

Kao što je već spomenuto, za prošlu poslovnu godinu Vajfertova pivara iskazala je čistu dobit od 1 mil. 197 hilj. Od toga je upotrebljeno za dofaciju Dobrotvornom fondu Đorđa Vajfertai 25 hilj. din., a ostatak je prenet na novi račun.

U upravi su gospoda: d-r Ferdinand Gramberg (pretsednik), d-r Dragutin KM. Profić, Herman Gramberg, Vojislav J. Veljković i Stoian ]. Veljković. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: K. J. Profić (pretsednik), d-r Gustav Kerpel i Oto Vajfert. Direktor pivare je g. Živojin 2. Мезе.

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ПИВОВАРА И ТВОРНИЦА | СЛАДА, ЗАГРЕБ

Загребачка дионичка пивовара и творница слада продала је у току последњих 10 година ове количине пива:

Година ХЛ Година хл

1928/29 95.022 1933/34 30.383 1929/30 97.880 1934/85 30.539 1980/81 85.225 1985/36 30.846 1981/82 45.925 1936/87 37.270 1932/38 29.700 198788 46.398

У 1930/81 долази први пут до знатнијег смањења производње. Смањење продаје у току 1981/82 и 1982/83 било је управо катастрофално. Речитији доказ о тежини кризе тешко је наћи. Продаја у 1982/88 била је само 29,7 хиљада хектолитара, што не претставља ни једну трећину производње из 1928/29 или 1929/30 године. Од 1938/84 до 1985/36 продаја остаје стационарна готово на најнижем нивоу, односно само незнатно се повећава, са 29,7 хиљ. хл у 1982/33 на 30,8 хлу 1985/36. Општи привредни просперитет у 1936/37 и 1937/88 омогућио је и Загребачкој пивовари да повећа обим продаје, али само за 6.424 хл у 1936/87' и за даљих 9.128 хлу 1937/88. Укупна продаја у 1937/88 не претставља више од 47,4); од продаје у 1929/30, ма да су опште прилике у 1987/88 биле знатно повољније од оних у 1929/30 години.

Ми смо имали већ више пута прилику да укажемо на чиниоце који су изазвали раније нагло опадање продаје пива и који сада претстављају сметњу за оздрављење наше пиварске индустрије. У питању су била два чиниоца; општа привредна депресија и трошаринска политика државе и самоуправних тела. На продају из 1937/38 општа привредна депресија није могла да има више никаквог утицаја, јер је то била година просперитета, Према томе смањење продаје са 97.880 хл у 1929/30 на 46.398 хл у 1987/38 изазвано је само једним узроком: трошаринском политиком државе и наших самоуправних тела. Доказали смо да се том политиком не штите ни фискални интереси, јер су данас уз више трошаринске стопе приходи државе и самоуправа знатно мањи него што су били раније при нижим стопама. За то се може наћи потврда и у билансима Загребачке дионичке пивоваре.

Упркос тешкој кризи коју је у току последњих 6-7 година преживљавала и коју још увек преживљава наша пиварска индустрија, Загребачка дионичка пивовара није никада била приморана да остави своје акционаре без дивиденде, Међутим, то треба приписати једино њеној необично солидној финансијској структури. Пре свега, њени

3

дужници су констатно већи него што су њене обавезе, тако дане мора да плаћаникаквих камата. Затим, приход који јој је омогућавао да стално плаћа дивиденду и не долази непосредно од пива, него од њених непокретности. Поред фабричких зграда које са вртом заузимају знатну површину, пивара има и у самом граду неколико зграда велике вредности. Поред тога што јој ове зграде одбацују знатан приход, она има од њих и друге користи, јер се у њима налазе познате загребачке пивнице и ресторани, тако да је пивара путем својих зграда за себе осигурала и врло јаке конзументе пива.

Биланси Загребачке дионичке пивоваре и творнице слада за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања 30 септембра у хиљадама динара

Актива 1934-85 1935-3836 1936-37 1937-38 Зграде и земљишта 10.844 13.675 13.912 13.912 Машине и фабр. уређај 5.296 5.296 5.296 5.295 Подрумске бачве и каде 365 318 261 208 Складишни уређај 201 121 36 43 Отпремна бурад 30 30' 30 30 Флаше и сандуци “15 15 15 15 Превозна средства 50 222 116 10 Индустдијска пруга 1 1 1 1 Гостионичарски инвентар 40 40 449 256 Свега инвест. и инвент. 16.842 19.713 20.115 19.771 Јамчевине 22 22 22 22 Благајна 165 264 450 168 Пошт. штедионица 392 447 214 302 Харт. од вредности 377 406 372 385 Разни дужници 23.705 20.566 22.714 25.143 Залихе 4.508 5.385 4.920 5.804

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд 850 900 950 1.000 Валоризациони фонд 1.364 1.364 1.364 1.364 Фонд за сумњ. потраж. 60 60 60 60 Фонд амортизације 6.956 7.766 8.575 9.384 Свега сопств. средства 29.230 30.090 30.940 31.808 Повериоци 8.454 8.123 8.314 9.049 Акцепти 5.000 5.000 5.000 5.000 Потр. финанс. управе 1.296 1.576 2.295 3.034 Пренос добити 337 351 354 356 Добит текуће год. 1.694 1.664 1.897 9.347 Збир биланса 46.011 46.804 48.807. 51.595

Збир биланса износи 51,6 мил. према 48,8 мил. у претходној и 42,6 мил, дин. у 1932/83 год. У току последњих 5 година сопствена средства су порасла за преко 4 милиона, а туђа за нешто мање од 5 мил. дин, Крајем 1987/38 сопствена средства Пиваре, заједно са чистим добитком и фондом амортизације, износила су 345 мил. Од тога отпада 20 мил. на главницу, 9,38 милиона на Фонд амортизације, 2,42 мил. дин. на остале фондове и 2,7 мил. на чисти добитак. У односу на претходну годину фонд амортизације је повећан као и ранијих година за 810 хиљ., а резервни фонд за 50 хиљ. дин. За покриће свих инвестиција и целокупног инвентара нису потребне ни две трећине сопствених средстава, тако да се и велики део обртног капитала финансира такође сопственим средствима.