Narodno blagostanje — dodatak

blagodareći smišljenoj i neobično opreznoj poslovnoj politici koju je stalno sprovodila njena uprava. Preduzeće ne radi uopšte sa tuđim sredstvima, na koja bi moralo plaćati kamatu. Sopstvenim sredstvima su pokrivene ne samo sve investicije, nego i ceo Droces proizvodnje i prodaje. To je velika prednost.

Moramo naglasiti da je »Moravija« poslednjih godina izvršila i radikalnu promenu kondicija plaćania. Ranije se je mnogo kreditiralo, a danas se prodaje većinom зато ха 50tovo. Dok su dužnici u 19929 i 1930 često iznosili i preko 14 miliona dinara, dotle su oni krajem prošle godine bili iskazani sa 2,8 mil. Krajem 1984 oni su iznosili čak samo 1,68 miliona. Sadašnji dužnici su vrlo pažljivo probrani, tako da se može reći da su skoro stoprocentno sigurni. Jasno je da su sada, u vezi s tim, i Otpisi neplativih potraživanja sasvim пеznatni, tako da i ta činjenica mnogo utiče na konačni rezultat poslovanja.

Finansijsku strukturu »Moravije« pokazuje nam sledeća tablica, u kojoj smo uporedili naivažnije bilansne 'DOZicije za poslednje četiri godine.

Račun izravnania

Altiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Fabričke zgrade 2.519 2.519 2.795 2.736 Mašinerija 10.487 11.221 11.984 12.552 Namešta.i 749 742 763 772 РоКтеште 516 473 423 440 Automobil — — 92 92 Ostale investicije — — 13 56 Ртефуо 1.381 1.193 988 1.692 Materijal 332 378 254 262 Izrađevine 12727 1.504 1.838 1.118 Dužnici 1.874 1.862 2.076 2.812 Pošt. šted. i banke — — 709 2.222, Gotovina 87 26 42 72

Рача Glavnica 8.000 8.000 8.000 8.000 Rezervni fondovi 890 890 958 1.044 Amortizacioni fondovi 8.378 9.650 10.689 11.560 Rezerva ža porez 500 219 500 1.160 Poverioci 839 287 693 750 Prenos dobiti 164 209 225 218 Dobit tek. god. 844 669 858 2.139 Zbir bilansa 19.615 19.919 21.923 24.871

Zbir bilansa, koji ie bio pao sa 37,65 mil. din. krajem 1930 na 17,95 mil. u 1934, posledniih nekoliko godina opet postepeno raste i krajem 1938 dostiže visinu od 24,9 mil. din. lako je zbir bilansa u 19938 jedva dostigao ?/xa njegovog iznosa u 1930, ipak je sadašnje stanje »Moravije« znatno povoljnije nego što je bilo ma kada ranije. Bilo bi sasvim pogrešnc, kada bi se na osnovu ovih cifara zaključilo, da je sadašnje poslovanje preduzeća, ma da je jače nego u toku 1937, 1936, 1935 ili 1934, ioš uvek slabije nego što je bilo pre krize. Protivno je istina. Naime, sada su sredstva s kojima »Moravija« radi znatno bolje iskorišćena. Blagodareći već spomenutoj promeni kondicija plaćania, raspoloživa sredstva sada se znatno brže obrću, nego što je to ranije bio slučaj. S obzirom па to što se је raniie mnogo kreditiralo, »Moraviji« su bila potrebna i vrlo znatna tuda sredstva. Dok su u 1929 i 1930 tuđa sredstva Dila skoro 921/> puta veća od sopstvenih, dotle u 19938 tuđih sredstava više gotovo ni nema, odnosno ona

21

iznose samo 750 hili. Tu se ne radi o bankarskim kreditima, ~

· nego o nedospelim potraživanjima liferanata za isporučene

sirovine. Inače, gotovina »Moravije« u blagajini i kod banaka ie oko tri puta veća od svih njezinih obaveza.

Interesantna je i struktura aktive, Na zgrade, mašine, nameštaj i pckretnine otpada oko 67% celokupne aktive, odnosno 16,7 mil. din. U toku prošle godine bilansna vrednost mašina je povećana za 570 hilj., na 12,55 mil. Fabričke zgrade su iskazane sa 2,73 mil. S obzirom na to da se ovde radi o preduzeću koje postoji već 25 godina, prirodno je да је znatan deo investicija već amortizovan. Amortizacioni fondovi su iskazani (u mpasivi) sa 11,56 mil. To znači da su nima ukupne investicije pokrivene već sa 69,4%. Sam fond za amortizaciju mašinerija iskazan je sa 9,44 mil. To znači da bilansna vrednost svih mašina ne iznosi više od 3,11 mil. Njihova stvarna vrednost je znatno veća od knjigovodstvene. To znači dalie da su i sopstvena sredstva preduzeća u stvari veća nego što to proizlazi na osnovu bilansnih cifara. Tu činjenicu treba uzeti u obzir i prilikom ocene konačnog rezultata poslovanja. S druge strane treba imati u vidu, da »Moravija« od 1914 do 1935 nije nikada plaćala dividendu. Nieni akcionari su mnogo polagali na to da se amorfizacila investicija vrši najrigoroznije, smatrajući da je i za njih korisnije ројасаvanje industrijske sposobnosti fabrike, nego prevremeno паDplaćivanje dividende.

Smanjenje zaliha izrađene robe за 1,83 mil. krajem 1937 na 1,1 mil. krajem 1938, koje je praćeno istovremeno povećanjem dužnika sa 2,07 na 2,81 mil. din., je posledica jačeg posicvanjia. Prošle godine su i opšte privredne mprilike bile povolinije. Povećana ie i zaliha prediva sa 988 hili. din. krajem 1937 na 1,69 mil. u 1938. To znači, da uprava gleda s optimizmom i na razvitak poslovania u 1939 godini.

Inače, prošlogodišnje poslovanje završeno je, prvi put posle 25 godina rada, s potpuno zadovoljavajućim rezultatom. Evo računa gubitka i dobitka koji nam to potvrđuje:

Rashodi 1935 1936 1937 1938 u hiliadama dinara

Porezi 193 4 607 Plate 648 625 738 987 KHirije 108 97 102 99 Osiguranja 132 140 171 273 Poštarina 51 60 106 66 Kamata 69 47 |||} Razni troškovi 55 52 57 39 Amortizacija 1.198 1272 1.040 871 Nenapl. potraž. 96 111 61 7 Dot: rez. Топди 149 — === Rezerva za porez 500 203 500 910 Prenos dobiti 164 203 225 218 Dobit tek. god. 844 669 858 2.139

Prihodi Prenos dobitka 164 203 225 218 Od proizvodnje 3.992 3.177 4.105 5.831 Napl. otpis. potraž. 35 17 66 19 Preplaćena poreza LOVE — — 8 Zarada na prod. maš. 10 86 80 6 Kamata o: — —— 26 Zbir prihoda—rashoda 4.201 3.483 4.483 5.609

Bruto-prihod od proizvodnje izneo je u 1938 godini 5,33 miliona i povećan je u odnosu na prethodnu godinu za oko 30%. To povećanie treba delom pripisati i povećanoj nabavci Sirovina. Na strani rashoda vidimo, da su nešto povećanfyiz-