Narodno blagostanje — dodatak
26
opet došlo do poremećaja. U toku prvih 9 meseci 1938, u poređenju sa istim razdobljem 1937 godine, izvoz drva iz svih izvozn:čkih država sveta opao je za 26%, a kod evropskih država za 30%. Naš izvoz drva u prošloj godini, u poređenju sa prethodnom, smanjen je za 16'o po količini i za preko 21% po vrednosti. Obim poslova smaniili smo na svim pijacama, izuzevši nemačku, gde smo postigli čak i višak izvoza od preko 35"! po vrednosti. Rad Strugare Makiš u 1938 godini bio je za oko 20% manji nego u rekordnoj 1937. To dolazi otuda što je odluka o dodeljivanju poslednje rezervacije Strugari Makiš po dosadanjem zakonu kasno doneta, sredinom 1938. Eksploataciji nije se moglo odmah pristupiti, jer je za izvoz ovog drveta trebalo u međuvremenu izgraditi 14 km šumske železnice. Prošlogodišnja prodaja bila је ipak za svega 10% manja nego u 1987. Plasirana je ne samo celokupna prošlogodišnja proizvodnja, nego su znatno smanjeni i stokovi. Najviše posla obavljeno je na domaćem tržištu, jer na izvoz nije otpadalo više od 5" od ukupne prodaje. lako su u toku prošle godine cene građe bile u opadanju, ipak je Strugara Makiš uspela da svoju prošlogodišnju proizvodnju plaSira čak i uz nešto veće cene od onih iz 1937, blagodareći dalioj obradi i i doradi poluprerađevina. Bruto-prihod od Strugare Makiš je takođe nešto povećan, što se ima znatnim delom pripisati snažnim otpisima investicija u ranijim godinama, tako da se proizvodnja ne mora više teretiti rashodima · te vrste, o
Sledeća tablica pokazuje nam sredstva sa kojima radi bančina Stručara:
| u hiljadama dinara
Investicije strugare 1935 1936 1937 1938 Zemljište i zgrade 2.976 2.977 2.981 2.981 Maš:inerije strugare 3.530 1 dini 89 100 Rez. elektr. centr. 2.467 } din. 1 din. 1 din. Pruga i mostovi 437 1 ап. 1 din. 1 din Prev. sred., alat, nam. 470 473 483 525
Ukupno 9.880 3.450 3.558 3.607
Obrtni kapital strugare Izrađena roba 419 850 478 399 Sirovine na lageru 153 560 197 691 Dužnici za građu 877 1.185 2.632 1.866 Šumska eksploatacija 467 789 2.079 3.995
Ukupno 1.916 3.384 5.386 6.953
Mrajem 1938 ukupna sredstva strugare iznosila su 10,56 mil., od čega je otpadalo 6,95 mil. na obrtni kapital i 3,6 mil. din. na investicije. Nabavna vrednost investicija ie znatno veća. Međutim jedan deo izdataka za investicije ugašen je amortizacijama. Tako su mašinerije strugare koštale 3,63 mil. din., a posle izvršenih otlpisa iskazane su sa ciglo 100 hilj. din. Rezervna električna centrala bilansirana ie samo »рго memoria« sa 1 din., a njena nabavna vrednost iznosila je 2,47 mil. Naizad, i pozicija »pruge i mostovi« bilansirana je sa 1 1 din., dok je njihova postepeno amoritizovana nabavna vrednost iznosila 4937 hilj. din. To znači da je nabavna vrednost ukupnih investicija za oko 6,5 mil. din. veća od bilansne.
Jačinu bančinih ukupnih sredstava, kao i njeno poslovanje, pokazuje nam sledeća tablica:
Račun izravnanja
Aktiva 1935 1936 1937 1938 Bankarski poslovi u hiljadama dinara
Gotovina 1.687 775 1.470 1.798 Hartije od vrednosti — — 26 26 Hartije rez. fonda 715 729 489 1.052 Menice 353 291 260 | 267 Tekući računi 4.037 2.141 1.963 2.555 Nameštaj i pribor 65 82 94 130 6.857 4.018 4.302 5.828
industrijski poslovi | Elektro-Makiš — efekti 14.904
14.904 15.297 15.297 Elektro-Makiš — efekti 14.904 14.904 15.297 15.297 Jelica a. d. — efekti _— — 3.851 3.444 Jelica a. d. — tekući = — 188 729 Strugara »Makiš« 11.797 6.834 8.939 10.560 Rudnici lignita — 1.148 4.093 4.835 Majdan kamena 440 620 569 291 Nepokht. u Zemunu — 878 — 29.885 34.342 49.787 57.692 Razna aktiva 482 187 227 289 - Качсјје, таг., озјауе 12.359 ' 23.606 48.804 54.923 Pasiva Glavnica 10.000 ·10.000 10.000 10.000 Stal. rez. fond 1.310 1.444 1.579 1.746 Osobeni rez. fond 4.785 · 5.340 7.391 9.560 Kurs. razlika, efekata 850 _ 862 916 974 Fond za dubioze 602 — 107 125 Amort. fond strugare 5.447 1.620 1.804 1.997 Amort. fon »lignita« — — 85 548 Fond za el. centr. 2.821 — — Sopstv. sredstva 25.319 19.267 21.882 24.950 Penzioni fond čin. 321 387 456 540 Akcepti 2 380 4.940 9.200 11.910 Tekući računi 684 6.953 · 12.193 15.643 Ulozi na štednju 7.163 5.571 6.418 6.508 Роуепос! — — 21757 2552 Divid, i tantijema 1.358 1.420 1.432 1712 Zbir bilansa 49.583 62.155 101.199 118.733 Obrtni kapital 37.224 88.549 54.318 63.810
Sa 54,3 mil. din. krajem 1937 bančin obrtni kap:tal je povećan na 63,8 mil. din. u 1938 godini. Ako pođemo malo unazad, videćemo da je obrtni kapital u toku poslednje dve godine povećan čak za preko 25 mi. odnosno za 65%. Као Što se vidi, tempo razvitka bio je prilično brz, što je uslovljeno činjenicom da su naročito u toku poslednje dve-tri godine sva bančina preduzeća pokazivala tendenciju naglog razvoja. Uprava trgovačko-industrijske banke odavna smatra da, s obzirom na bančinu povezanost sa industrijom, njeno finansiranje sopstvenim sredstvima pretstavlja naizdraviji način. Na bančinu neobično zdravu poslovnu politiku u tom pogledu ukazuje i kretanje sopstvenih i tuđih sredstava u toku nekoliko poslednjih godina, koje se vidi iz sleđećih cifara (u milionima dinara):
1931 1938. 19835 1936 1937 1938 Sopstv. sredstva. 18,22. 2141 9382. 1927 2188 2495 Tuđa sredstva 27:78 7974 1190. 1928 d243 437,15
Do kraja 1935 iasno se je ispoljavala tendencija da se težište finansiranja sve više prebaci sa tuđih na sopstvena sredstva. Dok je još krajem 1931 na svakih 100 dinara sopstvenih sredstava dolazilo preko 150 dinara tuđih, dotle u 1935 tuđa sredstva nisu dostizala ni polovinu sopstvenih. U 1936 ovaj odnos počinje da se remeti, delom zbog gašenja nekih amortizacionih fondova, a delom zbog velikih investicija kod bančinih preduzeća. U toku prošle godine, u poređenju sa prethodnom, odnos sopstvenih sredstava prema tuđim ostao je nepromenjen sa 1 prema 1,5. U svom poslednjem izveštaju bančina uprava izražava nadu, da će ovaj odnos u buduće sve više popravljati, jer je upravo sada završen jedan od naiveć:h investicionih programa od bančinog osnivanja.
Uostalom, i sadašnji odnos između sopstvenih i tuđih sredstava treba smatrati kao sasvim povoljan, pogotovo S obzirom na to da Banka izbegava kratkoročna tuđa sredstva. Otuda su ovde akcepti i srednjoročni pasivni tekući računi daleko značajniji od uloga. Na uloge otpada tek deseti deo ukupnih sredstava s kojima banka radi.
Bančini rezervni ı amortizacioni fondovi povećani su u 1938 godini za preko 83 mil. din. i dostigli su visinu ad 14,95