Narodno blagostanje — dodatak

LI

BROJ 11

Садггај: Trgrovačko-industriiska banka — Beograd Elektro-Makiš a. d, Beograd

TRGOVAČKO-INDUSTRIJSKA BANKA — BEOGRAD

Našim čitaocima ie već poznato kakvu sjajnu reputaciju uživa Trgovačko-industriiska banka i koji položai ona zauzima među beogradskim bankama i u privrednom životu naše zemlje. Poznato im je dalje i to, da ona nije interesantna samo kao novčani zavod, nego i kao veliki industrijalac. Moglo bi se čak reći „da јој je upravljanje njenim industrijskim preduzećima glavno, a obavljanje bankarskog posla samo sporedno zanimanie. Preko 90% Dbančine ukupne aktive sastoji se, naime, iz akcija i dugovania njenih industrijskih preduzeća. To znači da {e njena poslovna struktura vrlo slična strukturi iednog »holdinga«.

Banka je angažovana u nekoliko grana industrijske delatnosti — u električnoj industriji, u šumskoi, odnosno drvarskoj industriji, u industriji lignita i u industriji Ramena. Niena dva električna preduzeća, Elektro-Makiš i Jelica, imaju oblik samostalnih akcionarskih društava, ali se gotovo sve akcije nalaze u rukama Trgovačko-industriiske banke. Strugara, rudnik lignita i majdan kamena su u strukturelnom sastavu banke i vode se u njezinoj neposrednoj režiji.

Analiziraiući bančin bilans za 1937 godinu u br. 11 od 12 marta 1938 mi smo konstatovali da istorija Trgovačkoindustrijske banke ima mnogo sličnosti sa istorijom Prometne banke. Kao što je Prometna banka bila jedan moćan faktor industr:jalizacije još u predratnoj Srbiji, tako je. to danas | Trgovačko-industrijska banka. Najglavnija razlika između njih je u tome, što je Prometna banka dugo godina pokušavala da postane velikom iz bankarskog posla, dok ie Trgovačkoindustrijska banka odmah posle svoga osnivanja, u 1990 godini, krenula energično ka industriji. Glavni posao, kome se je Banka odmah u početku bila posvetila, bio je eksploatacija šume u Bosni. U vezi s tim pod:gnuta je strugara kod Makiša, Zbog zgodnog položaja prema Savi. Za pogon strugare podignuta je, zatim, električna centrala; višak električne energije prodavan je beogradskoj opštini, a kad je obezbeđeno isključivo pravo prodaje električne energije na teritoriji Žarkova i Čukarice i kad je došao ugovor sa beogradskom opštinom o озуе епји topčiderskog i čukaričkog rejona, prvobitna mala centrala kod Makiša je i znatno proširena. Međutim, s obzirom na podizanje nove beogradske električne centrale od strane Švajcaraca, ekspanzija električnog preduzeća Trgovačko-industriiske banke upućena je na drugu stranu, najpre u Srem, a zatim i u Šumadiju.

U toku 1934 banka je bila ušla i u industriju kamena, ali se nikako nije mogla rešiti da se i za nju jače veže, tako da je tu i njen angažman ostao uvek neznatan. U svom poSlednjiem izveštaju bančina uprava napominje, da је industrija kamena, koju je ona vodila, privedena skoro potpunoj Ikvidaciji. Banka je 1936 godine ušla i u industriju lignita, otkupivši koncesiju »Baroševac i Junkovac« kod sela Vreoca, u Lazarevačkom srezu. Iste godine pristupilo se je i izgradnji velike kalorične centrale u Vreocima. U toku 1937 Banka je dobila i novu koncesiju za eksploat:sanjie kolubarskih lignitskih naslaga, tako da danas ima dve povlastice naslonjene jedna na drugu sa ukupno 236 rudnih polia. U 1937 Banka je proširila svoj uticaj u električnoj industriji i na »Jelicu«

odatak „Narodnom

BEOGRAD, 18. MART 1539.

| | ,L LA |N, S Blagostamju“*

GODINA XI

а. 4. u Čačku, u čije područje su spadali, pored Čačka, još i Kragujevac i Jagodina. Elektrifikaciono područje Trgovačkoindustr:iske banke je po teritoriji koju napaja elektricitetom najprostranije u celoi državi, a ide od Šapca preko Beograda i Kragujevca do Čačka, Vrnjačke Banije i Jagodine.

Bančino afilirano preduzeće Elektro-Makhiš a. d. Beograd, čiju analizu bilansa obiavljuiemo u istom broju, Zzavršavalo je u prošloj godini svoj veliki investicioni program započet još u 1936. Do danas su sve projektovane gradnje gotove, pa je celokupno elektrifikaciono родгисје Тгеоаскоindustrijske banke od Šapca do Kralieva povezano neprekidnom linijom i napaja se elektricitetom iz velike kalorične centrale u Vreocima.

Druga bančina afilijacija, Jelica a. d. — Čačak, vršila je u toku prošle godine potpunu reorganizaciju SVOg poslovanja. Njene centrale u Jagodini, Kragujevcu i Čačku obustavile su svoj rad i celo područje >»Jelice« crpi sada energiju takođe iz izvora u Vreocima. Potrošnja električne struje na područjiu >Jelice« povećana je u prošloj godini za preko 32%. Uprava Trgovačko-industriiske banke primećuje u svom izveštaju, da se kod ovog preduzeća, uprkos tome, nije mogla izvršiti puna dotacija amortizacion:m fondovima, jer je ono u toku prvih osam meseci prošle godine i dalje rad:lo sa svojim malim centralama, i to sa deficitom. Do kraja godine trebao je taj deficit eliminisati. U ciliu sanacije »JeПсе« a. d. smanjena je u prošloi godini i njena glavnica sa 25 na 10 mil. Knjigovodstveni dobitak koji se je u vezi s tim otpisom pokazao unet je u celosti u amortizacione fondove investicija, koje su ostale gotovo bezvredne, a godinama i godinama nisu uopšte otpisivane. Kao što je već spomenuto, Trgovačko-industriiska banka ima gotovo sve akcije OVO preduzeća (98'/)), pa joj je, prirodno, mnogo stalo do пјеgovog prosperiteta. Ona se zbog toga rado odriče svih trenutn:h koristi od ovog društva, kako bi i ono potpuno ozdravilo i postalo fundirano, kao što su to i njena ostala preduzeća. Poslovi bančinog preduzeća za eksploataciju lignita u Junkovcima obavljieni su sasvim normalno, po programu. U maju 1938 staviena је u pogon i žičana železnica za prevoz lignita, koja funkcioniše besprekorno. Eksploatacija lignita se povećava, kao što rastu i potrebe centrale u Vreocima za gorivom. U odnosu na 1937, prošlogodišnja proizvodnja lignita je utrostručena, a bančina uprava se nada da će se u 1939 i prošlogodišnja proizvodnja više nego udvostručiti. Razume se, da se u vezi s tim stalno smanjuju i troškovi eksploatacije.

U bančinom računu gubitka i dobitka na prihode od njene strugare otpada oko 74% od ukupnih. Inače, u Strugari »Makiš« plasirano je 10,56 mil. din. odnosno oko 17% bančinog obrtnog kapitala. Držeći se uvek pr:ncipa što većeg publiciteta i čitkosti bilansa, Trgovačko-industrijska banka u svojoj aktivi veoma detalino obiavljiuje način plasiranja, kao i obim sredstava koja su stavljena na raspoloženje strugari. U svom izveštaju bančina uprava posvećuje jedno poglavlje razvoju i prilikama naše šumske industrije, a jedno drugo poslovima Strugare Makiš.

Uprava konstatuje, pre svega, da je u šumskoj privredi