Narodno blagostanje — dodatak
40
otpise sa 1,3 mil. na 2 mil. i fond za 'kursne razlike sa 16,4 mil. na 16,7 mil. Fondovi osiguranja su stabilni, osim rezerve premije života, koji je porastao sa 16,4 mil. na 18,2 mil. din.
Beogradska zadruga je najveći deo svojih raspoloživih sredstava plasirala u zajmove po tekućim i privremenim računima. Saldo tih računa se povećao sa 54,2 mil. din. u 1936 g. preko 77 mil. na 99 mil. u 1938 g. Prema 1935 g., kada ie ta vrsta plasmana iznosila 32,5 mil. din., imamo porast od 300%, što znači da su se zaimovi po tekućim i privremenim računima utrostručili. Interesantna je analiza te pozicije, koja ie objavliena u poslovnom izveštaju. Promet po tekućim računima iznosio je 3.267 mil. din. prema 2.992 mil. Najveći deo ikredita po tekućim računima otpada ma industriju, zatim na izvoznu i uvoznu trgovinu, građevinarstvo, kratkoročne hipotekarne zajmove. Kod eskontnog posla nasuprot zajmovima po tekućim računima nema znatnijeg porasta. Istina, prema 1937 god. imamo povećanje sa 35 mil. na 45,2 mil. din. Ali prema 19935 g. kada je ta vrsta zaimova iznosila 49,5 mil. pokazuje se pad. Još je veći pad prema godinama pre bankarske krize, kada su menice iznosile 40 ukupnog plasmana. I kod meničnih zaimova sudeluju pojedine privredne grame po istom rangu kao i kod zaimova po tekućim računima. Beogradska zadruga je prema tome industrijska banka. Veliki polet industrije Rod nas u poslednjim godinama išao ie u njen prilog. A pošto se industrijski sektor u Beogradu dalje širi vrlo je verovatno da će se i dalje povećati posao zadruge.
Veliki obrt po tekućim računima pokazuje da su oni Živi i u stalnom pokretu, što je najbolji znak likvidnosti te vrste zajmova. U ostalom Beogradska zadruga drži veliku gotovinu: u 1938 g. 11,2 mil. prema 10, mil., 9,5 mil., čime ie pokriven znatan deo kratkoročnih obaveza. Stepen njene likvidnosti potpuno odgovara solidnim i konzervativnim načelima kreditne politike. U likvidne plasmane treba ubrajati kod Beogradske zadruge i hartije od vrednosti, Roje su zadržane osim u pozicili pod tim imenom ioš u: vrednosti rezervnih fondova. Od hartija od vrednosti najjače su zastupliene akcije Narodne banke, zatim državne hartije od vrednosti (Ratna šteta, 7% Investicioni zajam, 7% Stabilizacioni, Blerovi, 6% Agrarni papiri itd.) i najzad akcije banaka (Pab, Srpska centralna, Privredne banke itd.), industrijskih preduzeća (Beočinske fabrike cementa, Trepče itd.) Stok hartija od vrednosti je dosta stalan i iznosio je 38 mil. din. prema 32 mil., 29 mil. i 24 mil i vrednosti fondova 25 mil. prema 28 mil., 25,9 mil. i 26 mil. Dosta znatna su i nepokretna imanja. Njihova vrednost bila je 17,8 mil. din prema 17,3 mil., 17,3 mil. i 18,d mil. Vrednost nepokretnosti je stabima, ali u niihovom sastavu bilo je većih promena. Zadruga je prodala једап deo svog imanja u Skoplju i kupila je jedno u Веоgradu u Kosmajskoj ulici 24 za 1 mil. din. Kao veliku, iako neutralnu, stavku u bilansu treba pomenuti ostave, garancije i kaucije koje su iznosile 5392 mil. prema 497. mil., 494 mil. ı 382 mil. din.
Biće preglednije i jednostavnije, ako odmah posle računa izravnanja analiziramo i račun dobitka i gubitka i preko njega pređemo na specijalnu analizu osiguravajućeg posla.
Račun dobitka. i gubitka
Rashodi 1935. 1936 1937 1938 u hilj. din. Kamata 4.218 3.978 4.361 6.465 Plate 1.439 1.619 1.932 2.172 Opšti troškovi 2.399 2.908 2.533 2.442 Porezi, prirezi i takse 510 575 1.116 3.178 Org. i akv. odelienja osig. —— 476 878 979 Provizija osiguranja 380 931 328 559 Premije геозјаштапја 3.046 3.534 4.606 Štete 1.667 1.826 2.764 3.380
Doprinosi rezervnog fonda i
Bolesničkoj blagajni — — —— 471 Rezervne i prenosne premije 18.991 20.641 21.887 23.592 Otpisi 1.015 796 670 1.025 Dobit 4.892 5.602 6.621 7.580
Prihodi Kamata 7.851 7.685 8.681. 12.383 Provizija Ђапкагзког одеј. 488 1.102 1.603 1.951 Premije osiguranja 7.343 8.643 5.937 7.105
Dažbine osiguranja 671 766 899 1.002 Rezer. i pren. premije ___I75%) 1800 2064: 21.836 Prih. nepokret. imanja 1.958 2.493 2.457 2.674 Prih. hart. od vrednosti 1.764 1.893 2.049 3.150 Neplać. suma potr. 132. 187 209 225 Prenos dobiti —— 263 148 419 Razni prihodi 828. 828 96 432 1.096 Zbir prihoda ili rashoda 38559 42121 49042 51848
Prihodi su znatno porasli prema ranijim godinama, kao što se to vidi iz tablice. Najjači ie porast kamata sa 8,7 mil. din. na 12,4 mil. za skoro 50%. Znatno su se povećali i prihodi od premija za osiguranje prema 1937 godini, sa 5,9 mil. na 7,1 mil. din. Prema ranijim godinama premije su, iako u vrlo maloj meri, nazadovale. Od važnijih prihoda povećati su se oni od hartija od vrednosti sa 2,5 mil. na 3,2 mil. din. Oni su u 1988 god. u· suprotnosti sa ranilim god:nama veći nego prihodi nepokretnih imanja koji su iznosil: 2,7 mil. din. prema 92,5 mil., 2,5 mil. i 2 mil. Kao što vidimo prihodi nepokretnih imanja su stabilni. Beogradska zadruga obratila ie u prošloj poslovnoj godini veliku pažnju deviznim poslovima, a i drugim bankarskim poslovima. Proviziie od tih pDoslova porasle su ба 1,6 mil. na 1595. sil, a i razni prihodi koji su u vezi sa bankarskim poslom povećali su se sa 432.000 na 1 mil. din. Rezervne i prenosne premije koje se pojavljuju kao tranzitne pozicile iznosile su 21,8 mil. din. prema 20,6 mil., 20 mil. i 17,5 mil. din. One se pojavliuiu i među rashodima sa 23,6 mil. din. prema 21,8 mil., 20,6 mil. i 19 mil. Naiveće efektivne rashode sačiniavaju kamate, koje su, usled znatnog porasta uloga, veće i iznose 6,5 mil. din. prema 4,4 mil. din., 4 mil. i 4,9 mil. din. Mada je posao Beogradske zadruge znatno porastao plate i opšti troškovi ostali su gotovo na nivou ranijih ggodina. Plate, istina, pokazuju neznatno povećanje, ali su se zato smamiili opšti troškovi. Uprava sa opravdanim zadovolistvom konstatuie uspeh štednie. U vezi sa većim poslom porasli su i porezi, prirezi i takse Ali to ne bi bilo dovolino da se objasni tako veliki porast, sa 1,1 mil. na 3,2 mil. din. Najveći deo tog povećanja došao је zbog većih plaćanja na ime društvenog poreza i za ranije godine. Dosta jak porast pokazuju i isplaćene štete, koje su se povećale sa 92,8 mil. na 3,4 mil. din. Što se otpisa tiče oni. su sa l mil. mnogo veći nego u 1937 g., kada su iznosili 670.000 din. No ne treba ispustiti iz vida da najveći deo Otpisa otpada na investicije hotela „Bristol”, i to 567.677. din., a samo srazmerno neznatan iznos od 457.151 din. na ostale investicije i sumnjiva. potraživanja.
-Čist dobitak sa prenosom iz prošle godine 419.000 in. iznosi 7,6 mil. din. prema 6,6 mil., 5,6 mil. i 4,9 mil. din. Posle obilne dotacije fondova sa 1,5 mil. din. odobrena ie јап јета upravnom i nadzornom odboru i činovnicima од l mil. din. i preneseno je G93.582 din, na iduću godinu. Za dividendu ie određeno 4,4 mil. din. (11%) prema 4 mil (10%) u prethodnoj godini. |
U poslovnom uspehu Beogradske zadruge sudeluju batkarsko odeljenje i odeljenje za osiguranje. Iz računa izravnanja se videlo da fondovi odelienja za osiguranje pretstavljaju znatan deo obrtnog kapitala. Račun dobitka i gubitka pokazao je da premije od osiguravajućeg posla. čine veliki deo prihoda. Stoga ćemo na osnovu naše statistike, koia obu-