Narodno blagostanje — dodatak

јато дпота

ва!

падозбапји“

BROJ 15.

Sadržaš: | Прва хрватска штедионица — Загреб Prometna banka a. d. — Beograd

BEOGRAD, 15. APRIL 1939,

GODINA XI

Parna pivara, fabrika slada i kvasca Mih. J. Kosovljanina — Jagodina

ПРВА ХРВАТСКА ШТЕДИОНИЦА — ЗАГРЕБ

Анализирајући биланс Прве хрватске штедионице за 1937 годину (у бр. 20 од 14 маја 1988) констатовали смо, да се нагло изграђује једна нова велика штедионица, која треба да буде исто тако снажна, као што је била и стара. Биланс Штедионице за 1938 годину показује нам да су и резултати њеног прошлогодишњег пословања ванредно повољни. Како ликвидација старих, тако и изградња нових послова показују огроман и врло видан напредак. Средства из новог пословања порасла су у току прошле године за 180 мил. и достигла су већ висину од 612 милиона динара. Да би се добио прави појам о значају те суме, морамо напоменути да је она за око 100 милиона динара већа од укупних средстава (старих и нових) којима је крајем 1937 располагала ма која наша друга приватна акционарска банка.

Мвого бржим темпом, него што се раније могло претпостављати, Штелионица је снизила и своје обавезе из старог пословања. Укупно снижење у 1938 износило је 210 милиона, а од тога је отпадало на снижење улога на књижипе и по текућим рачунима као и на снижење позиције „разни повериоци“ 158 милиона. Укупно снижење обавеза из старог пословања по овим трима рачунима од дана када је дошло до узнемирења улагача у 1931 па до краја 1988 износило је 1 милијарду 770 милиона, а ако се узму у обзир и камате које је Штедионица у међувремену на тим рачунима одобрила, та цифра се пење на преко 2 милијарде динара, Када се узме у обзир да је Штедионица тај огромни износ исплатила готово искључиво сопственом снагом, и то знатним делом у периоду привредне депресије, застоја у пословима, заштите земљорадника и монетарне дефлације, онда се мора признати да је то успех који Me указује само на велику живатну снагу Прве хрватске штедионице, него и на релативно врло високи ликвидитет њеног старог пословања, |

Пре избијања банкарске кризе у јесен 1981 а и после тога, нашим великим новчаним заводима, па и Првој хрватској штедионици, замерало се што су финансирали нарочито индустријска и трговачка предузећа и што нису посвећивали већу пажњу кредитирању пољопривреде. Доцнији развитак је показао колико су ти приговори били неумесни. Да су велики новчани заводи радили као што им је од стране непозваних саветовано, сигурно је да би тем· по њиховог опорављања био знатио спорији, а можда их никаква мера не би могла спасити од ликвидације. Иначе, ангажмани новчаних завода код индустрије, уколико се је иоле водило рачуна о односу између кредитирања и вредности инвестиције и остале активе, били су не само сигурни него и ликвидни. Новчани заводи код нас за време последње кризе изгубили су далеко мање код индустрије него код било којег другог посла.

Ни Прва хрватска штедионица није се морала кајати због својих индустријских ангажмана, ма да су и њене индустрије патиле од опште привредне кризе. Међутим,

већ од почетка 1935 све те индустрије раде са задовоља- ·

"метних предузећа са 8,13 мил,

вајућим резултатом. Највећи део ради с добитком, а многе од њих плаћају редовно и лепу дивиденду. Паробродарска друштва код којих је Прва хрватска штедионица ангажована платила су за 1937 и повишену дивиденду, али у прошлој години нису имала повољну коњунктуру. Упркос томе, Бродарско а. д. „Оцеаниа“ завршило је и 1938 са добитком, који омогућује исплату сразмерно повољне дивиденде. Резултат код „Јадранске пловидбе /L JUL” није био тако повољан, делом због сувише мале субвенције коју прима од државе, а делом због повишења цена гориву и несразмерно великог повишења персоналних издатака на основу новозаведених уредаба. Индустријска предузећа која Штедионица води у сопственој режији, и то како циглане, тако и Творница кожа у Карловцу завршиле су и своје прошлогодишње пословање с повољним резултатом. Врло повољно се развијало и пословање предузећа „Уљаник“, петролеумско д. д. Загреб. Продаја земног плина коју врши ово друштво стално расте. У 1938 у односу на 1937 порасла је за 418 хиљ, дин. односно за 15%'. Управа Штедионице се нада да ће пораст продаје и у будуће бити сталан и да ће се та важна пословна грана ускоро довести на олговарајућу висину. Већ у току 1937 друштво „Уљаник“ је закључило један уговор са друштвом „Метан JL д“ у погледу прераде земног плина у чађ. Друштво „Метан' подигло је према том споразуму две фабрике, и то једну у Бујавици са 4 пећи, а једну у Кутини са 12 пећи. Крајем прошле године творница у Кутини отпочела је са својим радом. Досадашњи резултати су повољни. Пословање млинске индустрије, која се доста дуго налазила у кризи, било је претпрошле и прошле године такође активно. Загребачки парни млин и Осијечки млин на ваљке платиће за 1938 и скромну дивиденду. Међутим, тешкоће с којима се млинска индустрија бори још увек су знатне. Најглавнији узрок за то треба тражити у порезу на пословни промет којим су млинови прекомерно оптерећени. Њихову делатност ометају и немогућност извоза брашна и неповољна железничка тарифа. Дестилација дрва д. д. у Теслићу постигла је у 1938 још повољније резултате него у 1937, па је тако била у стању да спроведе потребне амортизације и да плати умерену камату, а поред тога и да снизи губитак из ранијих година. Обавезе овог предузећа према Штедионици последњих година су знатно смањене (за око 38,5 мил. дин.). Предузећа у којима учествује Прва хрватска штедионица припадају разним гранама индустрије. Из објављеног списка хартија од вредности које она има у свом портфељу видимо да су најјаче заступљене акције индустрије дрва и папира (75,61 мил. дин.), затим акције млинске индустрије (42,61 мил. дин.). После тога долазе акције приватних новчаних и осигуравајућих звода за 21,4 мил., акције електро-хемијске индустрије, и шећерана за 15,1 мил, акције грађевних предузећа са 10,8, мил. акције индустрије гвожђа и машина са 8,14 мил. акције трговачких и проакције литографских “и штампарских предузећа са 5,47 мил. акције текстилне ин-