Narodno blagostanje — dodatak

Разна актива 14.639... 34551 13.913 18.758 Прелазне позиције 1.850 2.470 1.494 537 Оставе 403.715

Пасива Улози на књижице 312.914 378.911 491.945 500.365 Улози по TeK. pauyHHMa 121.313 „134.914 99.982 112.225 Пословни пријатељи 4.463 3.741 5.873 6.101 Чланови синдиката 23.576 18.758 ит та Прелазне позиције 960 1.516 1.636 1.188 Разна пасива 14.941 12.321 12.641 11.436 Збир туђих средстава 478.167 550.162 612.077 631.815 Пензиони фонд 8.848 10.053 11.269 12.617 Резервни фонд 30.209 82.288 34.364 38.464 Рез. фонд залагаонице 1.000 1.000 1.000 1.000 Фонд курсне разлике —— 5.588 7.037 9.299 Фонд за амортизацију

инвентара — 75 222 369 Посебни рез. фонд | 2.100 9.100 2.100 2.100 Чисти добитак 4.378 4.290 4.210 6.793 Збир биланса 524703 605.557 „672.279, 699.856 Оставе 403.715

Улози на књижице износили су крајем 1938 г. пола милијарде дин. према 492 мил., 379 мил. и 318 мил, у претходним годинама. После државних новчаних установа Градска штедионица има највише улога у нашој земљи. Она је постала захваљујући својим улозима и један од најјачих фактора на нашем тржишту новца. Улози по текућим рачунима порасли су према 1937 г. са 100 мил. на 112 мил. и 1935 на 121 мил. дин. То су најважније позиције туђих средстава. Међу њима треба још напоменути рачун пословних пријатеља са 6,1 мил. према 5,9 мил. 3,7 и 45 мил. дин. и разну пасиву 11,4 мил. према 126 мил, 18,3 мил. и 15 мил. дин. Збир туђих средстава износио је крајем 1938 г. 631 мил. према 612 мил., 550 мил. и 478 мил. дин. ПЏензинони фонд који чини својину штедионичких чиновника био је 12.6 мил. према 11.8 мил. 10 мил. и 8.8 мил. дин. Фондови штедионице износили су округло 50' мил. дин. према 45 мил. 41 мил. и 31 мил. дин. То је заправо капитал штедионице који је стечен 25-годишњим радом. С обзиром на промену у том времену, само уплата штедних улога била је 46 милијарди а исплата 41 милијарда. НЕтедионици није потребан капитал. Најјача сигурност коју она пружа јесте гаранција града Загреба. Штедионици није и не сме да буде циљ велика зарада, ни на рачун улагача, ни на рачун дужника. Штедионица је увек плаћала максималну камату, на поверене јој улоге. Са друге стране она је према својим дужницима била нарочито кулантна. Камата Градске штедионице била је међу најповољнијим у нашој држави. Са том политиком она је најбоље служила интересима Загребачког грађанства. Од фондова је највећи резервни фонд са 38.5 мил. дин. према 34 мил. 32 мил. и 30 мил. дин. у претходним годинама, затим фонд курсне разлике 9.8 мил. према 7 мил. и 5,6 мил. дин. фонд залагаонице 1 мил. и посебни рез. фонд са 2,1 мил. дин., који већ заправо спада у средства са специјалном наменом.

Богата средства, првенствено од улога, омогућила су штедионицама обилно кредитирање. Тражња кредита била је У прошлој години доста велика, иако је грађевинска делатност била слабија него у ранијим годинама. Најважнију улогу играју кредити по текућим рачунима. Ти кредити отварају се мајчешће на основу осигурања хипотеком, затим на подлози добрих меница и најзад на основу хартија

од вредности. У сразмерно врло малом износу су отворени текући рачуни новчаним заводима. Збир текућих рачуна порастао је са 46,3 мил. у 1985 преко 49,1 мил. и 67,9 мил. на 131,7 мил. дин. У зајмове по текуће рачуне спадају и општински зајмови који су се такође повећали, али не у таквој мери као остали. Општини су додељени зајмови за изградњу каналске мреже, за преградњу клаонице ит. д., а електричној централи за електрификацију Бјеловара. Они су крајем 1938 г. износили 76,6 мил. према 68,7 мил. и 68,2 мил. и 10,8 мил. дин. Менични зајмови заостају за онима по текућим рачунима. Они су износили 82 мил. нешто мање него у двема претходним годинама (105 мил. и 97 мил. дин.). У овом случају се ради вероватно о претварању меничних зајмова у такве по текућем рачуну. Хипотекарни зајмови са 11,6 мил. према 13,1 мил. 149 и 17,4 мил. дин. Не играју значајну улогу. Посао залагаонице повећава се из године у годину. Зајмови на залоге износе за 6,2 мил. према 5,4 мил. у 1937 г. и 3,8 мил у 1986 г. У прошлој години залагаоница и дражбоваоница покриле су први пут своје режије и оставиле чак и добитак.

Градска штедионица има у својој режији трамвај и аутобус. У прошлој години инвестиционих радова на трамвају није било у већем обиму. Неке дотрајале пруге су уређене и поправљене, а извршени су и неминовни радови и поправке на саобраћајним објектима. Вредност трамваја и аутобуса у билансу била је 42 мил. дин, према 41 мил. У двема претходним годинама и 33,5 мил. у 1985 г. Непокретности су остале непромењене према претходној години, њихова вредност се смањила за отпис 1,2 мил. на 21 мил. дин. Градска штедионица купила је једну кућу за пензиони фонд, чиме је његова вредност порасла са 11,8 мил. у 1987 на 126 мил. у 1988 г. Разна актива, која садржи утужене зајмове, неплаћене ануитете и привремене рачуне смањила се нешто, са 13,9 мил. на 13,7 ми. дин. Прелазне позиције износиле су 537.000 према 1,5 мил, и 19 мил. дин.

Од ликвидних средстава највећа је готовина, са 202 мил. дин. према 233 мил. 202 мил. и 158 мил. Висина туђих средстава изискује држање велнке готовине. Градска штедионица је толико предострожна, да једну трећину туђих средстава држи у својим касама, односно на жиро чековном рачуну. Тај однос је још много повољнији и пење се до половине туђих сретстава гко се готовини додају благајнички записи, који износе 45 мил. дин. и хартије од вредности од 52 мил. дин. према 43 мил. 25 мил. и 24 мил. Градска штедионица је у последњим двема годинама знатно повећала свој сток хартије од вредности. Нешто више

од половине отпада на државне хартије од вредности PI

акције Народне банке и Привилеговане аграрне банке. Вредност од 24 мил. дин. претстављају 5уо благајнички за: писи града Загреба. Градска штедионица је велики акционар „Д. д. за изградњу свратишта и купалишта", Загреб. Доњи рачун губитка и добитка показује знатан пораст са 96,6 мил. на 29,8 мил, прихода, што је у складу са повећањем зајмова, а и стока државних хартија од вредности.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1985. 1936. 1937. 1988.

у хиљадама динара Камата 15.168 18.455 20.693 91.829 Плате 2.045 2.059 2.269 2.253 Управни трошкови 919 899 1.054 1.332 Порез 2.643 3.154 3.268 2.220 Пензиони фонд 62 66 67 164

1.478 1.297 1.817 1.257 4.378 4.290 4.210 6.793

Отписи Чисти добитак