Narodno blagostanje — dodatak
очиглелно да се та тенденција више није могла настављати, с обзиром на поскупљење трошкова живота, повећање издатака за социјална осигурања и све јачу експанзију Задруге. Порези износе 2,1 мил. према 9,32 мил. у претходној и 3,35 мил. у 1936 години. То је још увек релативно врло много. Управа „Кроације“ напомиње у свом последњем извештају да се нада, да ће ускоро бити проведена реформа у погледу прекомерног фискалног оптерећења осигуравајућег посла. „Кроација. је у сарадњи са осталим осигуравајућим друштвима у земљи надлежнима детаљно и у више махова излагала тешко стање, нарочито у погледу наследних такса, рентовног пореза и ватрогасног доприноса, пошто ови фискални терети у својој садашњој форми угрожавају просперитет послова приватног осигурања. '
Као што је споменуто, штете су у 1988 показивале јачи пораст него приходи од премија. Следећа таблица показује нам да је однос између „нето"-премија и „нето"штета ипак врло повољан.
Штете
Године Премије и дажбине Штете у ?/b у хиљадама динара 1930 17.753 5.935 33,4 1931 18.523 6.832 36,9 1932 16.820 6.139 36,4 1933 15.871 4.558 28,2 1954 15.083 4.804 30,0 1935 16.786 5.362 32,0 1935 16.807 5.627 33,3 1937 18.729 6.101 32,6 1938 20.590 6.840 33,2
У 1938 штете не износе ни једну трећину од износа премија и дажбина. Односни проценат износи 33,2/0 према 32,6% у претходној, 282% у 1983 и 36,9% у 1931 години. У годинама кризе однос између премија и штета био је такође врло повољан, што доказује да је „Кроација“ и тада пажљивом селекцијом ризика успевала да се прилагоди тешким приликама.
Учешће реосигурача
Уштеда Година у премијама у штетама –„Кроације" хиљ. дин. у ХИљЉ. дин. у 5 у %/о 1985 11.170 51,8 6.178 53,5 1,7 1936 11.495 52,9 6.427 53,3 0,4 1937 11.870 51,9 6.844 59,9 1,7 1938 13.215 51,8 8.602 55,7 3,9
Реосигурачу се уступа редовно око 52% премија и преузетог ризика. Проценат штета који отпада на реосигурача био је увек већи од процента уступљених му премија. То је такође за „Кроацију" врло повољно, поготову с обзиром на чињеницу да на од наплаћених дажбина реосигурачу не уступа ништа.
Осигурање живота
| Крајем 1938 у одељењу животних осигурања на снази је било 16.682 полисе са осигураном главницом од 378 милиона динара према 16.322 полисе са осигураном главницом од 357,66 мил. дин. у 1987. Као што се види, у поређењу са претходном годином број полиса је повећан за
350 (према 789 у 1937), а осигурана главница за 20,4 мил. (према 28,54 мил. у 1937).
69
Рачун губитка и добитка животног осигурања —- „нето“
Расходи 1935 1936 1937 1958
у хиљадама динара
Управни трошкови 3.958 4.603 4.614 4.913 Порези, таксе итд. 349 371 496 555 Отписи 800 122 — 198 Пензиони фонд 200 50 100 100 Исплате досп. главн. 2.538 3.004 4.216 4.003 Исплате откупа полиса 2.880 2.437 2.084 2.022 Дивиденда члановима 24 36 61 45 Резервисане штете 341 380 483 453 Рез. и прен. прем. 61.119 66.934 76.170 83.305 Пословни вишак 67 101 76 65
Приходи Пренос рез. премија 56.797 61.158 70.414 76.517 Пренос рез. штета 410 341 _ 300 - 1 483 Премије — нето 10.985 19.107 12.762 13.794 Камата 1.594 1.911 2.499 2.656 Непокретности 1.279 1.182 1.341 1.481 Разни прих. и дажб. 1.206 1.344 965 729 Збир прих. или расх. 72.271 78.039 88.301 95.660
Приходи од премија, по одбитку удела реосигурача, у 1938 години износили су 13,79 милиона, за 1 мил. дин. више него у претходној години односно за 2,8 мил. дин. више него у 1935. Прошлогодишњи приходи од нето-премија животних осигурања премашују за милион и по ди нара оне из рекордне 1931 године. Изразиту тенденцију пораста показују и приходи од непокретности и камата, који су у 1938 износили заједно 4,14 мил. према 3,77 мил. у претходној, 3,09 мил. у 1936 г., 2,87 мил. у 1985 и 2,97 мил. У 1931 години. ;
На страни расхода видимо да су „откупи полиса“ били и у прошлој години умерени, упркос међународним политичким догађајима чији утицај на животна осигурања, очигледно, није могао да буде повољан. Са 1,68 милиона у 1931 исплате откупа полиса биле су порасле на 3,86 мил. у 1938 години, после чега се опет стално смањују ну 1938 износе само 2,02 мил. динара. Исплате штета односно доспелих главница износе 4 мил. према 4,2 мил. у претходној години. Управни трошкови у 1938 износили су +9 мил. дин., за 300 хиљ. дин. више него у 1937. То је природна последица веће продукције и појачане аквизиционе делатности. Однос између исплате доспелих главница — штета и прихода од премија у 1988 био је још повољнији него у 1937 години, јер су приходи од премија показивали прилично јаку тенденцију пораста, док су штете мање.
У току прошле године издато је неколико нових уредаба и правилника који регулишу рад осигуравајућих друштава и појачавају државни надзор над њима. Поред осталих правних прописа издати су Правилник о висини преносних премија за поједине гране осигурања, Правилник о билансирању хартија од вреднонсти уложених у математичке резерве и Уредба о образовању пословних резерви п резерви фондова. Како је „Кроација“ и до сада своје пословање увек обављала у оквиру признатих техничких начела и највеће опрезности у финансијском погледу. она је увек у потпуности удовољавала својим дужностима које су наведеним Уредбама и Правилницима сада регулисане, тако да се у вези с овим прописима у њеном солидном пословању ништа не мора мењати. Да је „Кроација“ увек најригорозније водила рачуна о интересима осигураника и о признатим техничким начелима науке о осигурању, показује нам и доња таблица у којој износимо главне билансне позиције за четири последње године.