Narodno blagostanje — dodatak

sretstava »Rosija-Fonsier« plasirala je u državne hartije od vrednosti. I zajmovi pokazuju povećanje. Tako su porasli hipotekarni zajmovi sa 1.7 mil. na 1.9 mil. din. prema 2.6 mil. i 1.9 mil. u 1936 i 1935 g. i zajmovi na polise života sa 8.2 mil.. preko 8.9 mil. i 9.2 mil. din. na 10.2 mil. din. I potraživanja prema osiguravajućim društvima po tekućim računima su postala veća i iznosila su 4.3 mil. din. prema 9.7 mil., 3.2

mil. i 2.6 mil. Vrednost depoa osiguravajućih društava izno- ·

sila je 1.4. mil. din. prema 1.3 mil., 1.5 mil. i 1.4. mil. din. Potraživanja prema raznim dužnicima smanjila su se sa 1 mil. na 508.000 din. Jedna od najinteresantnijih pozicija, čija procena zadaje teškoće, jeste vrednost organizacije, koja je kod osiguravajućeg posla od presudnog značaja. Ona je kod RosijaFonsier bilansirana sa 7.2 mil. din. prema 8.9 mil., 9 mil. i 9 mil. u ranilim godinama.

Iz pozicija koje smo nabrojali vidi se, da je plasman sretstava apsolutno siguran. On se sastoji u prvom redu od nepokretnosti, državnih hartija od vrednosti i zajmova na nepokretnosti i polisa životnog osiguranja. Stabilnost pojedinih pozicila pokazuje da se procena imovine Vršila neobično brižliivo, tako da se nije pokazala potreba većih otpisa. Društvo je stalno držalo i drži veliku gotovinu u blagajni. Na kraju 1998 с. gotovina je iznosila 12.7 mil. din. prema 10.5 mil., 10 mil. i 9 mil. u ranijim godinama. U odnosu prema redovnim isplatama gotovina je čak i previsoka. No društvo ipak smatra da ie bolje držati više gOtOVOg novca nego manje. A kod toga ko se drži tog principa likviditet ne može niukom slučaju da bude doveden u pitanje.

Donji račun gubitka i dobitka sadrži i tehničke роzicije, kole ćemo posle analizirati kod svake grane osiguranja.

Roshodi 1935 1986 1937 1938 u hili. dinara

Život 83.358 88.312 67.522 72.729) Požar 8.285 8.242 8.426 8.632 Elementar 3.095 3.547 4.004 3.878 Poreza 996 665 591 1.647 Administrat. troškovi 2.947 3.125 3.192 3.422 Troškovi zgrada 439 565 564 540 Otpisi 680 19 789 1.015 Dobitak 278 499 709 759

Prihodi Život 85.379 85.829 66.041 71.558 Požar 10.376 10.320 10.445 10.845 Elementar 3.896 4.416 4.957 4.915 Prenos dobitka 536 278 499 709 Kamata 429 626 1.699 1.967 Мерокге позни 1.413 1.715 1.704 1.686 Kursna razlika — 1.798 623 940

Zbir prihoda- rashoda 100.028 104.905 85.898 92.617

Od rashoda koji terete sve grane osiguranja najveći su administrativni troškovi. Oni su u 1938 g. porasli zbog: većeg obima poslova sa 3.2 mil. na 8.4 mil. din. Troškovi su slabije rasli od poslovnog obima, što je povoljan znak a osim toga pokazuju štednju uprave. Troškovi zgrada su se nešto smanjili sa 564.000 na 540.000 din. Neobično jako povećanje 'роkazuju porezi sa 691.000 na 1.6 mil. din. usled veće minimalne stope društvenog poreza. Među troškovima pokazuju ı otpisi porast sa 789.000 na 1 mil. din. Prihodi od društvene imovine ostali su uglavnom na istom nivou. Oni od kamata povećali su зе sa 1.7 mil. na 2 mil. din. Prema 1986 g. ti prihodi su se utrostručili, a prema 19935 g. upetorostručili, što је prouzrokovano povećanjem stoka hartija od vrednosti. Stalnoj vrednosti nepokretnosti odgovaraju stabilni prihodi od 1.7 mil. din. za poslednje tri godine prema 1.4 mil. u 1935 g, Na kursnoj razlici društvo je dobilo 940.000 din. prema 699.000 i

1.7 mil. din. Dobitak u 1938 g. iznosio je 759.000 din., koji je kao i dobitci u ranijim godinama prenet na novi račun. Poslovna politika društva je u tom pogledu konzervativna. Ona ima za cili jačanje sopstvene snage preduzeća. Zbog toga se obilno dotiraju fondovi, a dobitak se ne deli akcionarima. Osiguranje života. Naivažnija grana društvenog poslo-

„vanja je osiguranje života, pošto ona daje u vidu premijskih ·rezervi najveći deo obrtnog kapitala. Društvo je u prošloi

godini moralo da ulaže velike napore da bi održalo posao na nivou ranijih godina. Najveća smetnia je bila ratna prihoza počevši od septembra prošle godine. Pa ipak zahvaliujući uspesima pre toga i velikom naporu posle uspelo se da se povećaiu ponude. Društvu je podneto 2.765 ponuda sa osiguranim kapitalom od 58.9 mil. din. prema 2.126 punuda na 51.5 mil. din. u godini ranije. Na kraju prošle godine bilo je па snazi 10:519 polisa. na 246.4 mil. din., za 1.100 polisa i 16.9 mil .din. više nego prethodne godine. Glavne pođatke o osiguraniu života sadrži donia tablica.

Prihodi 1935 1936 1937 1958 u hili. dinara Rez. i pren. prem.

1, TeZ: ŠE. 48.309 51.346 55.004 59.250 Premije bruto 9.121 9.192 9.771 10.889 Dažbine 73 _ 79 95 91 Кех. ! ргеп. ргет.

i rez. št. reosigurača 25.883 25.211 1171 1.324

Rashodi Rez. prem., pren. prem. i rez.

št. FTeOS., iZ DI: O. 23717 25.883 1.006 1.171 Premija reosiguranja 4.279 4.330 3.707 4.108 Štete po odb. reosig. — 1.097 1.890 . 1.868 1.834 Iskup po odbit. reosig. 1.400 674 1.019 1.417 Dividenda po odbD. reosig. 4 4 9 5 Prov. po odb. reosig. 522 597 663 982 Кег. ! ргеп, ргет. !

rez. štete 51.346 55.004 59.250 63.206

(+ 21) (— 2.490) (— 1.481) (— 1.169)

Марјаселе ргепије рогазје зи и 1988 г. ха оКтигло 1 mil. na 11 mil. din. Premija reosiguranja porasla ie samo za 400.000 na 4.1 mil. din., tako da je neto premija u porastu. Od 1937 o. rezervne i prenosne premije kao i rezervna šteta reosigurača iznose srazmerno neznatan iznos, 1 mil. i 1.2 mil. din. Od 1937 g. odgovarajuće rezervne premije »RosijaEKonsier« ne ustupa reoSsiguraču, nego ostavlia u sopstvenoi upravi. Rezervne i prenosne premije i rezervne štete iznosile su krajem 19938 g. 68 mil. din. prema 59 mil., 55 mil. i 51 mil. u prethodnim godinama, Porast ie u skladu sa ромесаnjem osiguranog iznosa, što omogućuje da se rezervne premije povećavaju a da se to ne oseća, što je svakako vrlo povoljna okolnost. Druga vrlo povolina činjenica je srazmerno mali broj smrtnih slučajeva. Društvo je isplatilo 1.33 mil. din. и slučajevima smrti prema 1.8G' mil., 1.80 mil. i 1.1 mil. u prethodnim godinama. | uprkos stalnom povećanju osigurane svote „štete se drže za poslednje tri godine na istom nivou, sa slabom tenedencijom padanja. To pokazuje, da je portfeli »Rosija-Fonsier« prvoklasan. U prilog: tome može se navesti i tc, da su u porastu isplate po doživljenjiu, koje su iznosile 1.4 mil. prema 1 mil., 674.000 i 1.4 mil. din. Provizije po odbitku reošiguranja iznosile su 982.000 prema 663.000 din. u 1937 g. Usled bolje akvizicije i provizije rastu, i prema tome one pretstavljaju najidealniju vrstu troškova. Poslovanje odelenja za osiguranje života završilo se manjim deficitom. To međutim ne znači da· odelenje nije radilo produktivno. Pofast troškova u osiguravajućem poslu najčešće pokazuje povećanje alcvizicija. A čim је veća osigurana svota tim je bolje za društvo. A. kod deficita važniju ulogu igraju troškovi, iz

ревија