Narodno blagostanje — dodatak

90

потраживања 250 хиљ. фонду за грађење ! мил. за тантијему 348 киљ. за 10% дивиденду 3,6 мил. а остатак од 298 хиљ. пренет је на нови рачун.

У управном одбору су гг.: Димитрије Војводић (претседник), Бранко Ј. Станић (потпретседник), д-р Оскар Плауц, д-р Алберт Риха и Живан Богојевић. Чланови надзорног одбора су гг.: Јосиф К. Стојановић (претседник), Михаило Цоцић и Срећко Томић.

JELICA A. D. — ČAČAK

U našim dosadašnjim analizama bilansa Jelice a. d. mi smo naše čitaoce već upoznali sa njenom neobično interesantnom istorijom. Društvo je osnovano 1921 godine od domaćih liudi i sa domaćim kapitalom, i to kao malo, čisto lokalno preduzeće, koje je trebalo da uvede električno osvetlenie u Čačku. Prvobitna glavnica iznosila je samo pola miliona dinara. U toku 1999 povišena je na 1 milion, u 1993 na 1,5 mil., a u 1924 na 2 mil. dinara. Kako se sve to poka-

zalo kao nedovoljno, preduzeće je ponuđeno strancima, Koji

su u 1999 sproveli povišenie glavnice na 5 miliona, a pored toga stavili su mu na raspoloženje i znatne kredite. Sa prelazom u ruke stranaca »Jelica« je izgubila karakter preduzeća lokalnog značaja, ler je u toku 1997 preuzela i kaloričnu central: u Kragujevcu, a sredinom 19833 i centralu u Jagodini. Izrađen je i plan o podizanju velikih hidrocentrala u Ovčarsko-kablarskoi klisuri ı na reci Studenici. Međutim, Zbog raznih uzroka, koje ovde nećemo sada ispitivati, veliki projekti stranog kapitala ostali su ipak samo projekti, a »Jelicae je zbog ogromne režije, skupih proizvodnih troškova i ograničenoz kapaciteta njenih kaloričnih centrala u Čačku, Kragujevcu i Jagodini sve više nazadovala. .

1937 godina pretstavlia važnu prekretnicu u razvitku preduzeća. Te zodine se je strani kapital· povukao sa znatnim gubicima ,a preduzeće je opet došlo u domaće ruke, i to u odlične domaće ruke. Novi vlasnik ie Trgovačko-industriiska banka iz Beograda, u čiji koncern spada, kao što je poznato, i električno društvo »Elektro-Makiš a. d.« S obzirom na poznate sposobnosti i energiju ljudi koji vode Elektro-Makiš i Trgovačko-industrijsku banku, ne treba ni naglašavati da је dolazak novih vlasnika za »Jelicu« a. d. identičan sa prelazom iz dugogodišnje stagnacije u fazu snažnog poleta. Novi vlasnici pristupili su, pre svega, povišenju glavnice sa 5 na 25 miliona. Time je stvoren povoljniji odnos između sopstvenih i tuđih sredstava. Kako su neke investicije bile dotrajale, a amortizacioni fondovi su bili ostali nepopunjeni, glavnica je u toku prošle godine opet reducirana sa 25 na 10 miliona sniženjem nominalne vrednosti akcija sa 1.000 na 400 dinara. Celokupna otpisana razlika od glavnice od 15 miliona uneta je u amortizacicni fond. Time je bilans »Jelice« uglavnom pročišćen, pošto su pozicije iz aktive, koje nisu pretstavljale više nikakvu vrednost, korigovane unošenjem odgovarajućih kontra-poziciia za ispravku vrednosti u pasivu.

U toku prošle godine uprava je sprovela i potpunu reorganizaciju unutrašnjeg poslovanja preduzeća, uredila je administraciju i organizovala službu na održavanju razgranate dalekovodske mreže. „Međutim, najvažniju sanacionu meru pretstavlja zaustavljanje nerentabilnih i slabih centrala u Čačku, Kragujevcu i Jagodini i vezivanje čitavog područia >»Jelice« za neiscrpne pogonske izvore Elektro-Makiša, odnosno Za novu veliku centralu Elektro-Makiša u Vreocima, u Lazarevačkom srezu. Oslonom na Elektro-Makiš a. d. >»Jelicie se pruža mogućnost povoljnog snabdevanja velike i male industriie u njenom području, na što se do sada zbog suviše skupih proizvodnih troškova nije moglo ni misliti. Svi radovi oko vezivanja područja »Jelice« sa centralom Elektro-Makiša u Vreocima trebali su da budu završeni već u junu 1938. Pogon u nerentabilnim centralama »Jelice« stvarno je zaustav-

lien tek u poslednjoj četvrti 1938 godine. Do ovog zadocnjenja došlo je usled toga, što se je za izgradnju dalekovoda izgubilo više vremena nego što je bilo predviđeno, i to ušled otežanog administrativnog postupka pri ustanovljavanju službenosti na privatnim nepokretnostima za postavljanje električnih stubova. Spomenuto zadocnjenje u priključivanju područia »Jelice« za centralu u Vreocima imalo je, razume se, nepovoljan uticaj na prošlogodišnji poslovni rezultat preduzeća, tako da u bilansu za 1938 nije moglo još da dođe do izražaja ogromno pobolišanje situacije preduzeća, koje su novi vlasnici uspeli da ostvare. .

Pošto je »Jelicak početkom prošle godine zaključila nov ugovor sa opštinom Kragujevac po cenama koje su bile skoro 50% niže od ranijih i pošto je znatno reducirala cene električnoj energiji i u drugim mestima gde su se one pokazale kao visoke, ona ie kroz dve trećine prošle godine radila sa čistim gubitkom. Prodajna cena nije bila dovolina ni za pckriće pogonskih troškova, tako da se je do kraja avgusta 1938 gubitak na pogonu bio popeo na 280 hiliada dinara. Za dalja četiri meseca u zajedničkom radu sa Elektro-Makišem taj gubitak je zatim potpuno izravnat i ostvaren je čak i višak prihoda nad pogonskim rashodima od preko 9290 hilj. dinara. Inače, od kolike је koristi i za potrošače priključivanje područja »Jelice« za mrežu Elektro-Makiša, vidi se i po tome, što je »Jelicae« u toku 1998 isporučila 32% više struje, a Dprimila je za 3% manje dinara nego u 19837.

Kao što je već spomenuto, potrošnja električne energile u području »Jelice a: d.« u 1938 bila ie za okc 32% veća nego u prethodnoj godini. Naiveći deo ovog viška ostvaren je priključivanjem jednog velikog industrijskog preduzeća. koje sudeluie u totalnom konsumu sa blizu 30%. Međutim, povećanje potrošnje bilo je opšte. Uprava »Jelice a. d.« konstatuje u svom poslednjem izveštaju, da je potrošnia na njenom području, koje obuhvata preko 60.000 stanovnika, još dosta nerazvijena. To se pripisuje dosađašnjim vanredno vi-

sokim proizvodnim troškovima nerentabilnih malih centrala. ·

Oni su bili uzrok koji je pretstavliao najveću prepreku za podešavanje prodainih iarifa „prema potrebama potrošača. Sada se situacija iz osnova promenila. Crpljenje ijevtine električne energile „iz ogromnog Makiškog izvora stvorilo је uslove i za znatno povoljnije snabdevanje potrošača i za uspešnije poslovanje >»Jelice a. d.«.

Račun izravnanja

Aktiva 1935 1986 1937 1938 u hiliadama dinara Hidrocentrale 14.815 14.754 14.689 14.643 Centrala Čačak 7.380 7.478 7.547 7.562 Centrala Jagodina 3.676 3.730 4.350 4.928 Centrala Kragujevac 2.606 2.606 1.888 1.940 Dalekovod Čačak Кгаг. 5.669 5.709 6.425 6.462 Ukupno inv. 34.139 34.277 34.899 35.530 Materijal 1.079 1.098 908 753 Dužn. za struju, instal, 2.459 2.668 21907 2.999 Drž. hart. od vredn. 168 187 213 8 Gotovina 147 145 63 80 Kaucije i garancije 1.950 1.959 12.450 11.615 Gubitak 7,1 73 — Разтуа Glavnica 5.000 5.000 25.000 10.000 Rezervni fondovi 665 677 719 701 Amortiz. fondovi 1.003 1.705 2.020 17.293 Poverioci 31.397 31.068 НЕ = Trg.-ind. banka === — 188 729 Razni komitenti —— —— 10.420 9.852 Капсјје ха struju — = 80 89