Narodno blagostanje — dodatak
98
полагање рачуна имају, наводно» знатну предност у по реским теретима.
Прошлогодишња чиста добит Мостер творнице лака и боја д. д. исказана је са 543 хиљ. динара и мања је за око 90 хиљ. него у претходној години. То значи ла је псвећање издатака и пореза било веће од пораста прихода. Чиста добит је овако подељена; 360 хиљ. за исплату 80/0 дивиденде (према 10, у 1937), 62 хиљ. за тантијему, 27 хиљ. резервном фонду, док се остатак од 94 хиљаде динара преноси на рачун пореске резерве.
У управи су била господа: д-р Пливерић, д-р Посиловић, д-р Блис, Гвоздановић и Инж, Слајмер, док су у вадзорном одбору господа: Пуклер, Колман, Хубер и Шен.
ХЕРЦЕГНОВСКА БАНКА Д. Д. У ХЕРБЕГНОВОМЕ
Међу нашим анализама налази се сваке године и анализа биланса Херцегновске банке, иако је то мали провинцијски завод локалног значаја. Овај завод заиста заслужује да му се посвети пуна пажња. Највећи број малих провинцијских новчаних завода, нарочито оних који су се бавили кредитирањем земљорадника, још увек се боре с огромним тешкоћама. Многи се чак налазе у стадиуму ликвидације, отворене или тихе Врло су ретки они који раде нормално. Насупрот томе, Херцегновска банка радила је потпуно нормално и за време најтежих фаза наше банкарске кризе. Она је и у 1982, 1988 и 19834 у пуној мери сопственом снагом задовољила све захтеве својих улагача, па је готово стално давала и нове кредите. На питање рентабилитета, упркос декретирању каматних стопа, није овде никада претстављало нерешљив проблем. Чиста добит у годинама акутне банкарске кризе и појачане опште привредне депресије била је, додуше, нешто мања исго раније, али исплата дивиденде ипак није никада изостала.
На последњој главној скупштини Херцегновске банке јасно је изражено чему односно коме она треба да захвали за свој изузетно повољни положај. Наиме, пошто је последња главна скупштина одобрила све тачке „невног реда и дала разрешницу одборима, она је једногласно И нарочито изразила своје признање и захвалност претседнику управе, „за његов непроцијењив рад у овом заводу, који у овом крају функционише увјек потпуно нормално и успјешно". Треба нагласити да је Херцегновска банка од оснивања (1921) увек предњачила и у зарачунавању ниских камата својим дужницима. Кад се узме у обзир да је банка за време тешке привредне кризе не само сачувала, него и повећала огромно поверење које је и раније уживала, и то највише заслугом свога претседника управе, који је истовремено и банчин директор, онда се мора и одати признање таквом раду и таквим управљачима.
Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара
Готовина 134 233 976 318 Новчани заводи 1.058 1.053 876 157 Хартије од вредности 505 344 440 304 Вредн. рез. фонда —— _— SEEM 214 Менице 2.366 1.799 1.804 9.364 Дужници по тек. рач. 1.799 3.236 3.132 9.823 Хипот. обезб. зајмова 1.804 2.235 2.430 2.682 Утужена потраж. 623 1717 1.743 1.799. Паб. земљ. дуг — 651 615 415 Непокретности 503 508 508 280 Намештај 44 40 36 89
Пасива Главница 1.200 1.200 1.200 · 1.200
Резервни фондови 622 613 718 720
Улози 10.225 9.714 9.220 10: 527 Разна пасива | 135 196 50 66 Чисти добитак 95 93 78 130 Збир биланса 12277 11.816 11.869 12.548. Расходи Камате 430 402 400 407 Трошкови 196 196 208 215 Порези - 50 53 39 39 Отписи | 59 152 4 4 Фонду сумњ. потр. — — 100 —= Добитак 95 93 78 130 Приходи Камате 719 807 694 705 Провизије 10 15 26 19 Непокретности 31 27 39 25 Курсна разл. ефеката 49 25 48 39 Пренос добитка 21 28 21 7 Збир прихода или расхода 830 897 830 795 Дивиденда - 69/ 69/о [600 90
Крајем 1938 године обртни капитал Херцегновске банке износио је 12,5 милиона. (Од тога је отпадало на главницу 1,2 милиона, на резервне фондове 720 хиљада и на чисти добитак 130 хиљада динара. Улози су износили. 10,4 мил. за 600 хиљ. дин. више него крајем претходне године. За време банкарске кризе код Херцегновске банке није бнло наглог одлива улога. Крајем 1930 ови су били достигли максималну висину од 122 мил. и у току следећих 6 го: дина, до краја 1936, смањени су за свега 9,5 милиона односно за 20%. То није имало никакве везе с поверењем улагача према Херцегновској, банци. На то указује и темпо којим је до тог одлива било дошло. Јасно се види да је банка врло лепо прошла кроз кризу нашег банкарства. Од 1980 до краја 1938 банчини резервни фондови су удвостручени. :
Интересантна је структура банчине активе. Банка је тесно повезана с привредом Херцегновог и околине. Потраживање према Паб, за уступљене јој земљорадничке менице није знатно. Износи још свега 415 хиљ. дин. 259 губитак на тим меницама је већ у целости отнписан. Менице у портфељу билансиране су са 9,36 мил. Остали љуж ници износе 7,3 мил. и то они по текућим рачунима 2,82 мил. хипотекарно обезбеђени 9.68 мил. и утужени 1,79 мил. дин. Као што се види, у кредите је пласирано око 90%/о обртног капитала. Банчина зграда је изказана с 950 хиљ. и хартије од вредости са 590 хиљ. а готовина у благајни и код новчаних завода са 1,63 мил. дин.
Приходи у прошлој години, углавном од камате, износили су 788 хиљ. и били су за 90 хиљ. дин. мањи него у претходној години. Просечна каматна стопа коју је банха наплаћивала не прелази 890. На основу тога се може тако оценити, од колике је користи банчина делатност у тамош њим пасивним крајевима. У поређењу са претходном го“ дином расходи су остали готово непромењени. Али је за 1938 отпала дотација фонду за сумњива потраживања, такс да је добит која се ставља на расположење главној скупштини већа него у претходној години. За исплату 80 дивиденде (према 6%о за 1987) употребљено је 96 хиљ. дин. (Остатак од 34 Хиљ. дин. пренет је на нови рачун.
У управи Херцегновске банке су гг.: Лазар Д. Доклестић (претседник), Милош Л. Поповић (потпретседник), Лазар Ћоровић, Васо Ћурић, Јосип Кошно, Јово Бравачић, Андрија Лазаревић, Панто Сијерковић и д-р Лав Нетовић. Чутанови надзорног одбора су господа: Рафо М. Марић, Душан Поповић, Перо Ћеранић, Обрен С. Дуњђеровић и Јашо Видовић.