Narodno blagostanje — dodatak

102

ским споразумом који је закључен. са радништвом. Овај споразум који за фабрку претставља велику жртву постигнут је тек после дуготрајних преговора са радништвом. Компензација за ту жртву у виду повећања продајних цена није се могла остварити, јер су цене за цигаретни папир одређен за потрошњу у земљи утврђене, док су цене робе која се извози такође ниске. Управа је с обзиром на то чинила необично интензивне напоре у правцу што јачег искоришћења производног капацитета фабрике и повећања извоза. Ти напори крунисани су успехом. Повољно је утицала чињеница да је смањена конкурентска способност Шпаније,“ која је пре грађанског рата била главни лиферант папира сове врсте на многим страним (нарочито прекоморским) тржиштима. Затим су и неке средњеевропске фабрике, због довољне запослености за домаће потребе, показивале мање интересовања за извоз.

Ево главних билансних позиција фабрике за последње четири године:

Рачун изравнања

Актнва 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Фабрички уређај 45.357 25.147 21.576 18.570 Роба и материјал 10.273 9.344 13.956 13.057 Дужници 16.511 17.694 13.749 11.091 Ефекти и јамчевине 2.196 1.930 2.068 1.785 Благајна 150 366 120 426

Пасива Главница 15.000 15.000 15.000 15.000 Резервни фонд 5 313 313 380 427 Фонд амортизације 20.541 (24.200) (27.870) (31.560) Фонд амортизације 20.541 24.200 27.870 31.560 Повериоци 36.376 36.092 33.019 26.204 Добитак са прев. ~ 502 | | 1226. | 19% | 1543 Збир биланса 74.487 54.481 51.468 44.930

Рачун губитка и добитка

Расходи Трошкови 3.914 4.197 4.259 1.874 Камати 2.920 2.529 2.827 2.582 Порези и прирези 346 1.181 1257 2.148 Амортизација 3.273 3.677 3.652 3.796 Добитак са прен. 507 1.326 1.320 1.548 Приходи Пренос добитка 136 507 377 429 од робе 10.579 12.351 12.938 11.409 од непокретности 65 52 — == Збир прихода 10.960 12.910 18.815 11.838

Збир биланса, који је био пао са 7488 мил. дин. У 1935 на 54,48 мил, у 1936 и на 51,47 мил. крајем 1987, смањен је прошле године за даљих 6,5 мил. на 449 мил, дин. У ствари, опадање збира биланса није почело 1936 године, као што би се то на основу наведених података могло закључити. Те године је промењен начин књижења фонда амортизације. До краја 1935 у активи је исказивана укупна набавна вредност инвестиција, а као позиција за коректуру њихове стварне вредности, односно вредности после

отписа, у пасиви је књижен фонд амортизације. Ол 1986 године овај фонд не јавља се више у пасиви, јер Ce OTписи врше непосредно — смањивањем билансне вредности инвестиција у активи. Да није извршена ова промена начина књижења, збир биланса био би и у 1938 (са 76,5 мил.) за око 2 мил. дин. већи од рекордног стања из 1935. Иначе, од 1927 до краја 1935 збир биланса показивао је константан пораст, и у истој години био је за преко 25 мил. дин. већи него крајем 1927. Крајем прошле године, као што је већ споменуто, збир биланса био је 32 6,5 милиона динара мањи него у претходној години, готово искључиво због смањења поверилаца (са 33 мил. у 1937 на 26,2 мил. крајем 1988).

Фабрички уређај исказан је са 18,57 мил. Досадашња амортизација (извршена од 1927, после валоризације предратних инвестиција, до краја 1988) износи 31,56 мил. Нове инвестиције извршене у току последње четири године износиле су скоро 9 милиона динара. Од тога отпада око 750 хиљ. дин. на оне извршене у прошлој години. Управа примећује у свом извештају да су у току прошле године извршене извесне мање инвестиције сна рачуну стројева и то у циљу побољшања квалитета папира и повећања производње полуизрађевина. Иначе, у току 1938 није било знатних поправака машина и зграда, осим редовних, тако да су и трошкови одржавања машина, уређаја ин зграда прошле године били сразмерно нижи.

Залихе робе и материјала. износе крајем 1938 године 18,05 мил. према 13,95 мил. дин. у 1937. Дужници су такође нешто мањи. Крајем прошле године били су исказани са 11,09 мил. према 13,75 мил, у претходној и 17,69 мил. у 1936 годни. То значи да је наплата продате робе била опет нешто бржа. Нека мања потраживања постала су ненаплатива, па их је фабрика прошле године отписала, и то у укупном износу од цигло 13 хиљада динара.

После 1932, у којој су били најмањи са 35 миљ, приходи од робе показивали су све до претпрошле године сталну тенденцију пораста. У 1937 износили су 12,94 мил. Пораст продукције и продаје наставио се је ну прошлој години. Међутим, као што је већ споменуто, прошле године су повећани погонски ин остали производни трошкови. Због тога је даље повећавање прихода од робе изостало. Шта више, у 1938 они су били опет 33 око 15 мил.

дин, мањи него у претходној години. На страни расхода видимо, да су трошкови и издаци за камату у 1988 били знатно мањи него у претходној годнни. Једино тој чињеници треба приписати да је чисти добитак нешто повећан (иако су приходи од робе мањи). Иначе, знатно су порасли и издаци за порезе. Управа примећује да је пореско оптерећење фабрике друштвеним порезом, разним таксама и осталим "државним и самоуправним дажбинама, достигло прекомерву и неподношљиву висину. Кораци које су у вези с тим до сада предузимале индустријске организације остали су без успеха. Шта више, за текућу годину одређено је повећање пореских терета.

Чисти добитак за 1938 износи 1 мил. 119 хиљ, а са преносом од 429 хиљ. из претходне године 1 мил. 548 хиљ. дин, За исплату 5% дивиденде (као иу прошлој години) употребљено је 750 хиљ., за тантнјему 112 хиљ. И за повећање резервног фонда 993 хиљ. док се остатак од 463 хиљ. преноси на нови рачун.