Narodno blagostanje — dodatak

едатан „Пародном Благоста

БРОЈ 26

Садржај:

БЕОГРАД, 1. ЈУЛИ 1939,

ГОДИНА XI

Трбовљанско угљенсокопно друштво, Тобовље. Југословенско лионичарско друштво Шихт-Левер у Загребу

Новосадска фабрика кабела д. д., Нови Сад

ТРБОВЉАНСКО УГЉЕНОКОПНО ДРУШТВО, ТРБОВЉЕ

Производња угља, једна је од индустријских грана, која изискује велики капитал. Отуда и у нашој земљи сразмерно знатно учешће страног капитала у тој грани производње. У претежном делу случајева страна друштва Добила су концесије већ у почетку овог века, тако да су она већ срасла потпуно са националном привредом, чији је развитак великим делом и њихова заслуга. Трбовљанско угљенокопно друштво једно је од највећих и најстаријих предузећа у Словенији, чији привредни развитак се не може ни замислити без њега. Његов рад и улога у развитку привреде најбољи је пример против тезе извесних „наприекономиста“ демагога, да је страни капитал штетан по привредне интересе земље. Биланс и рачун губитка и добитка необично јасно показују сваке године поново, шта значи за националну привреду једно модерно предузеће снабљевено свима модерним сретствима производње. Само тим инвентаром се могу искористити продуктивне снаге земље. У годишњем извештају наведено је, сасвим кратко и јасно, без икакве пропагандистичке намере, да је друштво могло да искористи повећану тражњу са стране приватне индустрије, а и државних железница само захваљујући најмодернијем уређењу рудника. Да Трбовљански угљенокоп не би радио, или ако не би био снабдевен модерним машинама, не би се могао искористити коњунктурни полет У једном важном сектору. У извештају Трбовљанског угљенокопног друштва оптимистички се просуђује будућност. Нарочито жељезничксг саобраћаја, који се очекује као последица грађења нових пруга, и могао би да проузрокује по већање потрошње угља. Осим тога, по нашем мишљењу, преоријентисаће се у будуће и потрошачи иностраног угља на домаћи, јер ће увоз првог бити тежак, због велике потребе у извесним земљама (Немачкој, Мађарској) услед чега ће интерес за извозом бити у тим земљама минималан, и због немања слободних девиза 3за плаћање на пр. енглеског угља. Други важни производ Трбовља је цемент. И за његову производњу постоје повољни општи услови, наиме, потреба за изграђивањем и усавршавањем путне мреже У нашој земљи, а и приватна грађевинска делатност пружа 4ош вељике могућности. Засада продају, па следствено и производњу, кочи висока државна трошарина на цемент. И трећи артикал који производи Трбовље — креч — важан је за грађевинарство и према томе и његова производња је зависна од коњунктуре У тој привредној грани. У прошлој години, као што се види из доње таблице, постигнути су врло повољни резултати у производњи угља и цемента. Производња креча само се мало смањила према претходној години. Доња таблица лепо показује и то, да је Трбовљанско угљенокопно друштво наш највећи произвођач угља.

Производња „Трбовља"

Година Наша укупна Угаљ Цемент Креч произв. угља 1929 4,530.007 1,957.640 43.680 20.770 1930 4,175.190 1,414.890 39.260 15.530 1931 3,799.337 1,245.345 63.500 13.820 1932 3,448.678 1,010.000 50.530 5.260 1983 3,235.982 921.376 39.526 5.857 1934. 3,378.869 1,010.264 33.590 11.252 1935 3,510.074 1,000.131 36.993 10.100 1936 3,521.075 977.420 58.511 14.441 1937 3,969.877 1,165.980 67.380 20.625 1938 4,472.261 1,423.648 74.530 19.651

31% целокупне производње отпало је на Трбовље. | Његов удео је у порасту према претходним годинама, који је на пр. у 1937 год. износио 98,5%, али још није достигао ниво из 1929 године са 43,2. Од 1929 г. укупна производња стално опада до 1933 г., а од тада опет стално расте да би се у 1988 приближила рекордној производњи. Производња Трбовљанског угљенокопног друштва нешто јаче је опала од укупне производње. Разлог — фаворизирање државних рудника — навели смо у нашим ранијим анализама. У прошлој години производња Трбовљанске угљенокопне дружбе јаче је порасла него укупна производња. Али упркос знатном напретку, производња Трбовља знатно заостаје иза рекордне. У производњи цемента насупрот томе постигнут је нов рекорд. Са 74.530 тона надмашена је производња за претходних десет година. Дру-. штво је већ у претходним годинама повећало своју фабрику цемента изграђивањем силоса, што је омогућило да · се рад фабрике не прекида ни у мртвој сезони. Али и капацитет фабрике је повећан изграђивањем нове ротационе пећи, која ће се ставити у погон вероватно у септембру. Производња креча била је нешто мања него у двема рекордним годинама 1987 и 1929, али ипак је знатно надмашила остале године. У прошлој години стављена је у погон нова електрана у којој ће се трошити угаљ слабијег квалитета. Друштво на тај начин претвара енергију слабијег квалитета угља у електричну. Оно не само што не мора више куповати електричну енергију, него ће је продавати (засада на основу једног уговора Крањској дежелној електрани). Повећане инвестиције су најкарактеристичнија црта биланса за 1938 год. која се види:из доње таблице.

Рачун изравнања

Антива 1935 1936 1937 1938

у хиљадама динара Рудници 43.985 42.905 41.826 40.477 Земљиште и шуме 5.476 5.477 5.446 5.425 Зграде 16.488 16.541 15.597 15.146