Narodno blagostanje — dodatak

АМАЕ!ХА

BROJ 31

Sadržaj:

BEOGRAD, 5 AVGUST 1939,

BILANSA

Dodatak „Магодпот В!адозбапји“

GODINA X

Oesterreihische Kreditanstalt — Wiener Bankverein, Wien »Риник« društvo za saobraćaj putnika i turizma u Kraljeivni Jugoslaviji, Beograd

OESTERREICHISCHE KREDITANSTALT — WIENER BANKVEREIN, WIEN

U izveštainu godinu spada prisajedinjenie Austrije Velikonemačkom Raihu. Državni preuređaj obuhvatio je celu privrednu i sociialnu oblast; postojeće privredne organizacije prikliučene su onima Raiha, cela proizvodnja stavliena je U službu četvorogodišnjeg plana i sociialno zakonodavstvo Raiha prošireno je na područje Ostmarka. U bankarstvu је glavni cili bio postizanie zdrave koncentracije. U vezi s tim je i Kreditanstalt preuzeo »Steiermžarkische Escompte-Bank«, Grac, i još preostali posao »Oesterreichische-Industriekredit« A. G. Mišlienje je zvaničnih krugova da kreditne banke ne treba da uzmu dugoročna učešća u industriji. U interesu nemačkog naroda potrebno je, da se većina akcija pojedinih, naročito važnih, industriiskih preduzeća nalazi u rukama onih, koji su u stanju u okviru četvorogodišnieg plana da unaprede proizvodnju i plasman dotičnih proizvoda. Tako je banka otstupila Akcionarskom društvu za rudarsku i topioničku industriju gvožđa »Hermann Goring« većinu akcija društava, koja se bave metalnom industrijom, a i akcije Prvog dunavskog parobrodskog društva. Bankarske veze sa tim družštvima nisu prekinute, sa nekim od njih postignut je čak i veći obrt nego u prethodnoi godini. Koncern nafte Kreditanstalta preuređen je zbog likvidaciie Socićte Continentale de Gestion (Gesco), Monaco. Gesco je do početka 1988 likvidirao najveći deo svoje aktive, tako da ie preostalo samo učešće u koncernu nafte Fanto-Gallia. To učešće bilo је uneto u holandsko društvo U. V. Maatschapii voor Beheer van Effecten (M. B. C.), Amsterdam, čije su akciie imale Gesco i Kreditanstalt. U toku likvidaciie imovina M. B. C. podeljena ie između dva učesnika. Gesco je prodao svoj deo »Continentale Geselischaft fir Bank und дизтемегке«, Basel. Svoje poverioce, sopstvenike 5% obveznica, Gesco isplaćuje sa 66% nominale uz 5% kamate do konačne likvidaciie.

Situacija je bila u 1938 kod pretežne većine privrednih grana vrlo povolina. Naibrže pokazao se polet kod industrije građevinskog materijala i u samoj građevinskoj industriji. Električne hidrocentrale morale su iskorišćavatli sve svoje izvore energije, da bi zadovoliile znatno veću potrebu. One su počele sa izgrađivanjem centrala. Vereinigte Industrije Unternechmungen A. G. iz Berlina osnovao je »Alpen-Elektrowerke« A. G., koje će u okviru četvorogodišnjeg plana sprovesti program elektrifikacije. — U rudnicima radilo se punom parom; a i kapacitet topioničke industrije bio ie potpuno iskorišćen, Metalna industrija radila je vrlo živo. Industrija mašina morala se prilagoditi prcmenjenim prilikama, da bi mogla da ispuni zadatke koji su joi postavljeni prisajedinjenjem Austrije Raihu. Ova industriska grana postigla je znatne uspehe na stranim tržištima. Industriia električnih aparata bila je prinudena да racionalizira proizvodniu, da bi se u pogledu proizvodnih troškova izjednačila sa vrlo razvijenom industrijom starog Rajha. Industrila gume vršila |e postepen prelaz na

sintentične sirovine, u prvom redu na bunu. Ona je proširila: svoje investicije. U prošloj godini obrt je bio u gumenim proizvodima znatno veći nego u prethodnim godinama. Posle Anšlusa za tekstilnu industriju počelo ie vreme snažnog oŽiVljenja, koje traie neprekidno. I ova industrijska grana vršila ie prelaz na sintetičke sirovine, u naročito jakoj meri upotrebliava se celulozna vuna, čiia primena raste iz meseca U mesec. — Keramička industriia bila ie stavliena pred težak zadatak, da sa delimično već zastarelim mašinama zadovolji povećanu potrebu. Ova industriiska grana bila je prinuđena da proširi investicije i da ih obnovi, pošto u pogledu proizvodnih troškova ona je bila zaostala iza preduzeća te grane u starom Rajhu. — Industrija stakla bila je u bivšoj Austriji zaštićena visokom carinom. Cene stakla bile su pre Anšlusa više nego u Rajhu, pošto se iza carinske zaštite obrazovao kartel, koji je omogućio opstanak preduzeća sa zastarelim investicijama. Posle Anšlusa ta industrijska grana uživa i dalje zaštitu prema moćnijioj nemačkoj industriji, ali samo za izvesno vreme, koje је dovolino za prelaz na savremenu proizvodnju i za sniženje sopstvenih troškova, koji su veći nego u starom Raihu. Isto tako su činjeni napori u pravcu Održavanja izvoza, koji su bili praćeni uspehom. Industrija hartije radila je pod nepovoljnim uslovima, pošto je snižena cena hartije dok je povećana cena drveta. Ali i ona je uspela da održi promet na nivou prethodne godine. Industrila 5еšira proizvodi najbolji kvalitet, koji se najvećim delom izvozi. Stoga je glavni zadatak bio održati izvoz, a prvenstveno onai u severnu i zapadnu Evropu, koji je u najvećoj meri bio ugrožen. Drugi važan zadatak bila je racionalizacija proizvodnje za postizanje povolinih proizvodnih troškova. Industrila obuće imala je znatno veći obrt nego u 1937 godini, Zbog nestanka nezaposlenosti i porasta kupovne snage Širokih masa. To je u velikoj meri olakšalo da se snizi cena. U toj akciji industrija je bila efikasno potpomognuta od trgovine obućom, koja je takođe bila korisnica porasta obrta. Šećerne fabrike zaključile su poslovnu godinu sa povolinim rezultatom. Njihovo priključenje šećernoi privredi Rajha obavlia se bez smetnje. Industrija piva doživela je veliki polet, posle čitavog niza godina, stalnog pada potrošnje piva. Pojedina preduzeća uspela su, zahvaljuiući tome, da postignu vrlo zadovoljavajući rezultat u 1938 g. Saobraćajna i transportna preduzeća mogla su znatno bolie da iskoriste svoi kapacitet nego u ranijim godinama. Hotelska i turistička inđustrija pokazala je napredak, naročito u banjskim, sportskim i turističkim mestima. Osiguravajuća preduzeća su, delom fuzioniranjem, a i naslonom na velika preduzeća u starom Raihu uspela, da pobolišaju svoi položaji i da osiguraju rentabilan rad. Opšte oživlienje privrede prouzrokovalo je srazmerni porast posla. Novčani zavodi. su znatno povećali svoi poslovni volumen, što dolazi do izražaja u znatno većim zbirovima bilansa. Kreditanstalt-Bankverein posvetio ie naročitu pažnju tekućem bankarskom poslu. U tu svrhu stajala su banci