Narodno blagostanje — dodatak

130

na raspoloženju znatna sredstva iz prodaje akcija. Osim toga је jedan veći deo bančinih dužnika vratio svoj dug, pošto su postali likvidniji zbog opšte povoljnije situacije na novčanom tržištu. Nove investicije u rudarstvu, izgradnja hidrocentrala, gradnja putova, proširenje industrijskih građevina i industrijskog inventara bili su glavni uzroci kreditne potrebe. I prelaz velikog dela preduzeća u druge ruke zbog -eliminisanja Jevreja iz privrede, bio je povod tražnje kredita. Takvi zaimovi imali su opravdanje u novo stvorenoj situaciji, a u tu grupu spadaju i oni koji su odobreni za ponovo stavljanje u pogon preduzeća, kao i za izgrađivanjie malih fabrika. Znatniju ulogu u kreditnom poslu imali su:i zajmovi na osnovu javnih porudžbina, kojima su se koristile, u glavnom, metalna i mašinska industrija i građevinarstvo. Finansiranie žetve i prodaie kao i lagerovanje žita iziskivali su znatnija sredstva Trgovina drvom i vinom pružala je takođe mogućnosti kreditirania. e

Vlada Raiha pokazala je gotovost, da na osnovu Zakona od 9 aprila 19938, preuzme garanciju za kredit zanatskim radnjama. Ovi krediti imaiu za cilj da se zanatska privreda Austrije podigne na nivo one starog Rajha, Jedan deo tih zaimova daju banke, uz garanciju Rajha za slučaj ako bi zajam postao delimično nenaplativ. Veći deo tih kredita dao je jedan konzorcium pod voćstvom Austrijske kontrolne ђапke za trgovinu i industriju. I u tim kreditima, sa punom garantijom Raiha, učestvovao je i Kreditanstalt-Bankverein. Posle prisajedinjenja sudetskih krajeva nemačke banke davale su kredit za podizanje sudetske privrede. I u toi konzorcijalnoj transakciji primio ie Kreditanstalt-Bankverein na njega otpadajući deo. ,

Zakoni Rajha u oblasti kreditnog i platnog prometa prošireni su na Austriju, i to kao prvi, zakon o bankama počevši od 1 oktobra 1998. Što se uslova zaimova tiče propisi tog zakona primenjivali su se već od 1 aprila 1938 год.

Devizni posao pretrpeo je posle uvođenjia nemačkih deviznih propisa znatne promene. Umesto privatnoga, koji je važio do 17 marta 1998, došlo је prinudno davanie deviza Raihsbanci. Od 26 aprila 1938 god. važe berlinski devizni kursevi. Promet u deviznom polu iznosio je 230 mil. maraka.

Efektni posao, ukoliko se odnosi na trgovinu akcijama, bio je pod uplivom političkih događaja, anšlusa i mera vlasti. Posle 11 marta Bečka berza bila ie privremeno zatvorena, a posao je počeo krajem aprila van berze. 27 oktobra je Berza opet otvorena. U početnim kursevima došla je do izražaja dobra zaposlenost pojedinih industrijskih grana. Ova tendencija preovladala ie i posle isteka poslovne godine. Banka ie na račun svojih klijenata kupovala i prodavala domaće akcije u velikim iznosima. Pored toga bio je i veliki obrt u stranim akcijama, i ako ovaj nije bio stalne prirode. Komisioni posao u hartijama od vrednosti sa utvrđenom kamatnom stopom bio je živ i dostigao obrt od blizu 200 mil. maraka. Posle otvaranja berze uvedene su sve emisije 41/#/o lutrijskih bliagajničkih zapisa Rajha od 1935—1988, a time ujedno i one tri tranše koje su izdate u Austriji. Banka je preuzela svoj deo. Ona je uspela da plasira zapise bez izuzetaka kod privatnih interesanata. Banka je učestvovala i u konzorciumu za emisije 41/5\/y hipotekarnog zajma IIwerke u Vorablergu i obveznica grada Beča od 1988 god.

Poslovanje bančinih odeljenia za platni i virmanski promet bilo ie vrlo živo. To se vidi iz većeg gotovinskog prometa i bezgotovinskog sa Poštanskom štedionicom, Rajhsbankom i Bečkim udruženjem za žiro i blagajnički promet, koji je ukupno iznosio 6,5 milijardi maraka. Kao merilo povećanja tekućeg posla može da posluži i porast novo otvorenih računa. Kod bančinih centrala otvoreni su u toku 19838 god. 8.200 računa, dok su likvidirani samo 2.900.

Nastojanja da se proširi poslovanje bila su potpomoguta prilivom tuđih sredstava, i to uloga na štednju i po tekućim računima. Mogućnosti kratkoročnog plasmana bile su povoljne, kod privatnih privrednih preduzeća, čija je potreba za kreditom bila velika, dok su mogućnosti eskontnog i kreditnog posla bile ograničene. Poslovi ispostava u Beču i filiala u unutrašnjosti doprineli su postignutom uspehu. 1 filijala u Budimpešti radila je dobro i postigla zadovoljavajući uspeh. Posle promene u Čehoslovačkoj Kreditanstalt-Bankverein je oživeo stare veze, i zaokružio i upotpunio ih je na taj način u teritorilalnom pogledu.

Bančine stare veze sa istočnom i jugoistočnom Evropom među koje je najintimnija sa Opštim jugoslovenskim bankarskim društvom, Beograd-Zagreb, naročito su sada dragocene, jer mogu da posluže nemačkoj privredi za obavljanje poslova kao i sticanje novih pozicija.

Račun izravnania 31 decemibra 1938 zod.

Aktiva u hiljadama maraka . Gotovina 27.069 Dospeli kuponi 81 Čekovi 1.456 Menice 77.853 Državni i pokrajinski blagajnički zapisi 22.064 Hartije od vrednosti 88.622 Monzorcijalna učešća 9.872 Kratkoročna potraživanja od banaka 75.172 Robni kredit 377 Dužnici 263.939 Prelazni krediti 18.706 Učešća 11.981 Nepokretnosti 4.931 Inventar - 1 Sopstvene akcije 16 Prelazne pozicije 469 Razna aktiva :369 Aktiva hipotekarnog posla 13.135 Zajmovi za џпаргедепје građenja stanova 30.940 Pasiva Poverioci 344.490 Akćepti 950 Ulozi na štednju 94.449 Prelazni krediti 18.706 Glavnica 70.700 Rezervni fondovi 40.000 Fond za otkup amortizacionih zapisa 3.101 Penzioni fond 21.619 Razne rezerve 8.419 Prelazne pozicije 91 Pasiva hipotekarnog posla 8.256 Zaimovi za unapređenje građenja stanova 80.940 Prenos dobitka 1.922 · рођак 1 1У— 81 ХИП 1938 3.306 Zbir bilansa 646.949 Garancije 39.013

Račun gubitka i Чођика 1 ТУ—31 ХИ 1938

Rashodi Plate 8.194 Socijalni izdaci 1.824 Otpravnina nameštenicima 1.089 Ostali poslovni troškovi 9.731 Porezi i dažbine 4.604 će Rashodi hipotekarnog posla 1.283 Dobitak 5.998