Narodno blagostanje — dodatak

АНАЛИЗ

ЛАНС

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 32

Садржај:

»Cement« a. d. — Beograd Беочинска фабрика цемента а. д. У Беочину

БЕОГРАД, 12. АВГУСТ 1939.

ГОДИНА ХЛ

„Кроација“, творница портландцемента Д. M. Загреб Prvo jugoslovensko transporino а. 4. Schenker & Co, Beograd

»CEMENT« A. D. — BEOGRAD

S vremena na vreme javljaju se još uvek glasovi da su cene cementa u zemlji preskupe, naročito u poređenju sa Onima u inostranstvu, i da su za to krive industrija cementa i njezina kartelna organizacija. Protiv kartela cementne industrije iznose se najrazličitila sumnjičenia: da povisuje cene, da zatvara postojeće fabrike cementa i da svesno ograničava proizvodnju, da namerno koči građevinsku delatnost u zemlji, da određuje različite cene za razna mesta u zemlji, da su mu preduzimači-građevinari ostavljeni na milost i nemilost u pogledu kreditirania, da kartel ovima ne dostavlja cement koji njima treba, već onai kojim on raspolaže itd.

Cement je, zaista, skup. Ali se ne može bez daljega bacati krivica za to na kartel i na cementnu industriju. Ako se stvari posmatraju sa manje pristrasnosti, moraće se doći do zakliučka da su pomenute optužbe bez stvarne podloge. U pogledu cena cementa treba primetiti da su one kod nas, zbog velikog kapaciteta naših fabrika, bile uvek niže nego u drugim zemljama sa privrednim prilikama sličnim našim. Da nema prohibitivne trošarine na cement i drugih prekomernih opterećenja, one bi to bile i danas. Državna trošarina iznosi 1.500 dinara po vagonu, na ime opštinske trošarine, poreza na poslovni promet i raznih taksa treba platiti najmanje dalih 500 dinara. Zatim dolaze troškovi pakovania, podvoza i istovara, koji su takođe vrlo znatni, a pri većim udaljenostima pretstavliaju često i preko 100%j same vrednosti fabrikata franko fabrike.

»Neto« — cene, po kojima naše fabrike cementa prodavaju svoje produkte, nisu zaista preterane. Moglo bi se čak reći da spadaju među najjevtinije u Evropi. Ako ih tako ne oseća potrošač, za to nisu krive ni fabrike cementa ni njihov kartel, već činjenica da se cement na putu od fabrike do potrošača znatno poskupljuje usled visokih dažbina i prevoznih troškova. Prosek cena cementa u zemlji, kako su registrovane kod Ministarstva trgovine i industrije, iznosi 37 dinara po kvintalu. Kada se uzme u obzir i činjenica da se raznim državnim ustanovama i većim privatnim potrošačima daiu i znatni popusti, vidi se da fabrikama cementa od celokupne prodaje u zemlji ne ostaje veći prosečni utržak od oko 33 dinara po kvintalu. Radi upoređenja evo cena u nekim drugim zemljama:

Zemlja. cena

srednji kurs dinara Nemačka Rmk 3,35 14,50 48,60 Mađarska Penga Бе д— 45,Нана Lire 15,25 235. | 3564 Сезка Kr. 28 1,50 42. —

Сл

Prosečna cena cementa, franko fabrika, jedino je u Italiji po prilici jednaka onoj po kojoi prodavaju naše fabrike. U ostalim zemljama cement је skuplji nego kod nas. Treba spomenuti da nemačke fabrike za gradnju betonskih puteva daju cement po izuzetnoi ceni od 2,40 marke, što odgovara iznosu od 35 dinara. Ni u tom pogledu našim se fabrikama ne može učiniti nikakav prigovor, jer su one Za gradnju betonskih cesta ponudile cement po ceni od 26 dinara za kvintal. Iz toga se vidi da naša država za gradnju cesta može da nabavlia cement po ceni koja je skoro za jednu trećinu niža nego u Nemačkoj. Međutim, u pogledu proizvodnih troškova položai naših fabrika nije tako DOVOljan kao što je položai fabrika u Nemačkoj. Naime, ove poslednie već godinama iskorišćavaju svoj proizvodni kapacitet sa 100%j, dok je naša cementna industrija u 1938, koja spada u red boljih godina, svoi kapacitet iskoristila sa јеdva 4190.

Ni ostale optužbe protiv cementne industrije i njezinog kartela nemaju stvarne podloge. Kod nas je, nažalost, već ušlo u običaji da se o kartelima piše i govori nepovoljno. Međutim, savršeno netačna je misao da se karteli osnivaju jedino radi роу епја cena i oštećivanja potrošača. Na primer, »Cement« a. d., kartelna organizacija naše cementne industrije, ima sasvim drukčije ciljeve. Ovaj kartel nije osnovan radi povišenja cena niti su zbog njega fabričke cene Dpovišene. Prilikom stvaranja kartela cementa mislilo se u prvom redu na racionalizaciju prodainih, podvoznih i kreditnih prilika, dakle na momente koji su neobično važni i sa nacionalno-ekonomskog gledišta. Pre osnivanja »Cementa« a. d. konkurencija među našim cementnim fabrikama bila je neobično jaka. Borba nije vođena samo na granicama prodajnih rejona pojedinih preduzeća, već su, na primer, dalmatinske fabrike često prodavale svoj cement čak u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, a fabrike iz unutrašnjosti — u Splitu, Šibeniku, pa čak i u Boki Kotorskoj. S obzirom na visoke prevozne troškove gubici su pri takvom stanju stvari bili neizbežni. Na rentabilitet poslovanja nepovolino je uticalo i sve jače kreditiranje mušterija, ne samo zbog gubitka na kamati, nego i zbog osetnog porasta nenaplativih potraživanja.

Najglavniji cilj sporazuma među fabrikama koje su osnovale »Cement« a. d. leži prema tome, u racionalnijem snabdevanju tržišta s obzirom na geografski i tarifni položaj poledinih fabrika, zatim je bila potrebna i međusobna kreditna zaštita, koja treba da oteža izgrađivanje fabrika od strane nesavesnih kupaca. Dakle, kako privatni, tako ni sadašnji zadatak »Cementa« a. d. nije da povisi cene, nego da smanii troškove distribucije, a po mogućnosti i prodajne cene, jer su visoke cene cementa. štetne i za cementnu industriju, pošto