Narodno blagostanje — dodatak

136

one smanjuju tražnju. Interes naše cementne industrije nije u suprotnosti s interesom građevinske delatnosti, kao što se to često tendenciozno tvrdi, Cementnim fabrikama, Које imaju ogroman neiskorišćeni kapacitet, nije sigurno prijatno kad vide da se umesto cementa upotrebljava drugi građevinski materijal. Njima nije nepoznato da bi se pri nižim cenama, s obzirom na veliku elastičnost tražnje, naša potrošnja cementa mogla znatno povećati. A fo bi za industriiu cementa značilo ogromno smanjenje fiksnih troškova po jedinici proizvodnje i znatno poboljšanje rentabiliteta. Da je za industriju cementa preče i važnije pitanje povećanja proizvodnje od povišenia cena, ona je to dokazala i time, što je bez ikakve presije u januaru ove godine sama smanjila cenu cementa koji se upotrebljava za izgradniu puteva u zemlji na 26 dinara ko kvintalu. )

Kada se ovo zna, onda se jasno vidi koliko je Droizvolina tvrdnja da kartel cementa svesno ograničava DpDroizvodnju. Nestašica cementa ne postoji, niti je kod nas ikada postojala. Naprotiv, gotovo sve fabrike imaju, pored redovnih, i znatne rezerve zalihe. Tačno je, doduše, da su u godinama krize fabrike stavljene van pogona (kao, na primer, one u Zidanom Mostu, u Omišu, u Moistrani i Ralji). Međuatim, to je posledica teških prilika pod kojima je cementna industrija bila primorana da radi. Slaba potrošnja cementa bila ie razlog zbog kojeg su pomenute fabrike bile primorane da obustave rad i zbog kojeg i ostale rade u reduciranom obimu. Kao što je već spomenuto, u godinama krize naše cementne fabrike su vrlo dugo vodile između sebe najoštriju konkurenciju, koia je srozala prodajne cene i izbacila iz proizvodnog procesa preduzeća koja su radila s većim režijskim troškovima. Fabrike koje su tu borbu nadživele bile su, u interesu svog daljeg postojanja primorane da i dalje smanjuju svoje troškove proizvodnje i prodaje. Njihov kartel takođe služi tom cilju.

»Cement« a. d. je osnovan 30 marta 1936, kao kartelna organizacija naše cementne industrije, kako primorske, tako i one u dunavsko-savskom rejonu. Pored zajedničke prodaje ugovoreno je i rejoniranje prodajnih područja i zajedničko utvrđivanje prodajnih uslova. Kartel je zaključen do kraja 1942 godine. Pored centrale u Beogradu, postoje i ekspoziture u Zagrebu, Ljubljani i Splitu.

Bilansi »Cementa« a. d. za prve tri poslovne godine ovako izgledaju:

Aktiva 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Gotovina i banke 2.031 2.686 2.492 Zalihe 574 — Dužnici 14.528 1.870 16.340 Menice 25 — 22 Inventar 160 1668 182 Kaucije 50 44 65 Polog kaucija 3.000. 3.000. 3.000 Polog efekata 256 1.083 894 Razna aktiva —— 10 47

Pasiva Glavnica 1.000 1.000 1.000 Rezervni fond· —— 7 7 Verovnici 16.231 3.236 17.768 Razna pasiva | 63 500 276 Polog kaucija 3.000 3.000 3.000 Polog efekata | 256 1.083 894 Čisti dobitak 74 32 82 Zbir bilansa 20.624 8.850 22.972

Rashodi Činovničke plate i beriva 1.433 2.095 __ Porezi i pristojbe 137 223 1.722. Poslovni troškovi 2.076 2.427 5.357 Čisti dobitak 74 32 32 Prihodi Prenos dobitka —— 32 32 Od komisione prodaje 3.697 4.707 7.017

Razni prihodi 28 38 62 Zbir prihoda 3.790 4.777 7.111

Zbir bilansa iznosi skoro 23 miliona dinara prema 8,86 mil. krajem prethodne i 20,62 miliona krajem 1986 godine. Najveće promene u računu izravnanja su one kad »dužnika« i »poverilaca«. Međutim, tim promenama ne treba pridavati veći značaj, jer one mogu da budu i sasvim slučajne. Dužnici iznose 16,34. mil. prema 1,87 mil. u prethodnoi i 14,52 mil. din. u 1936 godini. Društvo nema drugih dužnika, osim kupaca cementa, a uglavnom ni drugih poverilaca, osim fabrika cementa kole zastupa. U vezi sa promenama kod dužnika i »poverioca« su bili pali sa 16,23 mil. u 1988 na 8,28 mil. u 1937, da bi se krajem prošle godine opet popeli na 17,76 mil. Pozicija »zalihe« nije se javila ni u bilansu za 19938. Znači da se kupcima sva roba isporučuje neposredno iz odnosnih fabrika ili sa njihovih stovarišta. Društvena glavnica iznosi 1 milion dinara, a podeljena je na 1.000 komada akcija od po hiljada dinara. Sve akcije glase na ime i nalaze se u rukama naših cementnih fabrika.

Prihodi od prodaje iskazani su sa 7 mil. din. Na ime poslovnih troškova ie izdato oko 75% tog iznosa, a Za poreze i takse oko 25%. Izdaci za poreze u 1998 bili su skoro 8 puta većct od onih u prethodnoj godini. Inače, kako 19937, tako i 1938 godina zaključene su bez čiste dobiti. Zbog ogromnog povećania poreza i taksa pretila je opasnost da se prošlogodišnje poslovanje završi sa znatnim gubitkom. To je izbegnuto blagodareći povećanju doprinosa fabrika. Prema tome povećanje od komisione prodaje sa 4,7 mil. u 1987 па 7,0 mil. din. u 1938 odnosno za skoro 50% je samo delom Dposledica povećanja prodaie cementa. Prošlogodišnja prodaja cementa bila je samo za 14—15% veća od one u 1937 godini.

БЕОЧИНСКА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА А. Д. У БЕОЧИНУ

Наша индустрија цемента може само делимично да искоришћава свој производни капацитет. Постојећих 14 фабрика у стању су да произведу преко 1,6 милиона тона цемента годишње. Међутим, нако је последњих година потрошња цемента у нашој земљи показивала извесну тенденцију пораста, ипак је она у прошлој години износила

само 451 хиљ. тона, што значи да је тиме капацитет на-

ших фабрика цемента искоришћен са једва 29. Додамо ли домаћој потрошњи и извезене количине, видећемо да је наша цементна индустрија у прошлој години продајом својих производа у земљи и иностранству свој производни капацитет искористила са само 4190. Иначе, наш извоз цемента опада. Са 474 хиљ. тона у 1985 он је био пао на 303 хиљ. тона у 1936 и на цигло 195 хиљ. тона у 1987. Прошшлогодишњи извоз цемента био је, додуше, опет нешто већи од оног из 1937, али је још увек за читавих 264 хиљ. тона мањи од оног из 1985. Због тешких прилика на тржишту 5 наших фабрика цемента било је пре неколико година приморано да сасвим обуставе производњу, а остале раде н данас у веома редуцираном обиму.