Narodno blagostanje — dodatak
обаба с
ili созбапји“
BROJ 33
Sadržai:
BEOGRAD, 19 AVGUST 1939,
GODINA X
»Zorka« prvo jugoslovensko društvo za hemijsku industriju na deonice, Beograd—Subotica—Šabac
Југославенска Солвај-творница д. д. Лукавац
Дубоовачка трговачка банка у Дубровнику
»ZORKA« PRVO JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO ZA НЕМШSKU INDUSTRIJU NA DEONICE, BEOGRAD—SUBOTICAŠABAC U članku »Zvanična apoteza industriji u Šapcu«, u broju 46 od 12 novebra 1938, već smo zabeležili događaji puštanja u pogon nove šabačke fabrike »Zorke« prvog jugoslovenskog društva za hemijsku industriju na deonice. Kao što ie čitaocima naših analiza bilansa poznato, »Zorka« spada među naša najveća preduzeća hemijske industrije. Sa gledišta produkata koje izrađuje ona je kod nekih jedini, a kod nekih najveći proizvođač. Niezin proizvodni kapacitet iznosi preko 10 hiljada vagona raznih hemikalija godišnje. Zorkina fabrika u Subotici postoji već preko 3 decenije, ali ioj je proizvodnja pre rata bila ograničena na sumpornu kiselinu i veštačka đubriva. Posle 1920, u kojoj je »Zorka« postala samostalna akcionarsko društvo, prelazilo se je postepeno na proizvodniu sve većeg broja raznih hemikalija, važnih za našu polioprivredu i industri{u (plavi kamen). U toku 1936 počela je izgradnja nove velike fabrike u Šapcu. Ova je ne samo mnogo većeg kapaciteta od one u Subotici, već je tehnički i ekonomski daleko savršenija i pogodnija.
Pored podmirivanja celokupnih zemaljskih potreba polioprivrede veštačkim dubrivima i plavim kamenom, fabrika u Šapcu ima da snabdeva i našu industriju raznim hemijskim proizvodima, a zemalisku odbranu sirovinom za eksplozive itd. Poznato je da »Zorka« dobiia od »Bora« bakar za ргоizvodniu plavog kamena. Ona prerađuje i domaći pirit, koji kupuie od »Trepče« za ekstrahiziranie sumpora. Pored prerade domaćeg bakra i domaćeg pirita, »Zorka« će u Šapcu
. u najkraćem vremenu početi da prži i domaće cinkove koncentrate, čime će omogućiti i proizvodnju čistog cinka u zemlji. Najvažniji proizvodi »Zorke« su: plavi kamen, sumporna kiselina, superfosfat i olei. Ona izrađuje i druga sredstva za zaštitu bilia, kao bakarni kreč, ortostan, sulikol, arsokol, morbafin, polibarit itd. Od veštačkoih đubriva, pored superfosfata, treba spomenuti kalijevu so, nitrofas, nitrofoskal i kas. Za negu i lečenje vina služi Zorkin dobrouvedeni kalium-metabisulfit »vinobran«, a za potrebe industrije Dproizvode se još, pored obične i dimeće sumporne kiseline, akumulatorna kiselina, solna kiselina, Glauberova so, gorka so, kiselina za zamagljivanje itd. U Šapcu će se proizvoditi i čitav niz novih artikala, koje smo do sada uvozili.
Osvrćući se na prošlogodišnje poslovanje u svom роslednjem izveštaju uprava »Zorke« napominje, da ie potrošnja veštačkih đubriva u 1938 kod nas bila veća nego ranijih godina, ali ioš uvek ni iz daleka nije postignut onaj rezultat, koji se pokazuje u naprednijim zemljama. Tako isto bila je veća i potrošnia plavog kamena, sumporne kiseline i ostalih artikala koje izrađuje »Zorka«. Inače, potrošnja svih veštačkih đubriva kod nas jedva dostiže 5 hili. vagona godišnje. Ko-
liko je to neznatno, vidi se po tome što Nemačka troši preko 250.000 vagona, Francuska 140.000 vagona, Italiia 160.000 vagona, a mala Holandija 50.000 vagona. Suviše mala potrošnja je jedan od glavnih razloga relativne skupoće veštačkog đu-
'priva, jer su zbog proizvodnje manjih količina i proizvodni
troškovi srazmerno Veći.
Evo gavnih bilansnih pozicija »Zorke« za četiri pDoslednje godine:
Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara Nepokretnosti 9111 8.991 9.393 25.689 Mašine i uređai 27.303 27.949 32.149 44.192 Roba i sirovine 20.931 22.340 30.758 22.789 Dužnici 16.276 28.717 44.064 29.475 Menice 1.342 3.304 852 3.922 Hartile od vrednosti 230 221 250 262 Blagaina 141 102 172 105 Pasiva Glavnica 5.750 5.750 15.000 15.000 Red. rez. fond 32 133 .256 459 Valoriz. rez. fond 5.105 5.105 5.105 5.105 Fond kurs. razl. novca 2.884 2.884 2.884 2.884 Fond kurs. razlike 2.898 4.519 4.519 4.519 Rezerva kurs. razl. hart. 38 29 58 70 Glavnica i fondovi 16.707 18.420 27.822 28.038 Amort. fond nepokr. 2.983 3.475 3.975 6.142 Amort. fond mašina 18.394 20.665 23.425 27171 Zbir sopstv. sred. 38.084 42.560 55.222 61.951 Poverioci i liferanti 34.597 45.634 54.845 57.933 Razna pasiva 322 198 2.668 640 Dobit sa prenosom 2.330 3.231 4.903 5.910 Zbir bilansa 75.334 91.624 117.688 126.434 Rashodi Plate i troškovi 2.040 9.469 3.265 3.969 Porezi 3.539 4.661 4.909 4.806 Kamata 984 983 —— LEO Otpis nenapl. potr. 48 46 60 166 Amcrt. nepokr. i maš. 2.851 2.763 3.260 6.693 Prenos dobiti (1.319) (1.999) ~ (2.878) (3.801) Dobit u tek. god. (1071) (1282). (2025) (2:109) Čista dobit — saldo 2.330 3.231 4.903 5.910 Prihodi Od proizvodnje 10.474 12.155 13.519 17.743 Prenos dobiti 1.319 1.999 2.878 3.801 Zbir prih. ili rash. 11.793 14.154 16.397 21.544
Dividenda 49%/0 49/0 6% 8%
Zbir bilansa koji je u 1938 iznosio 50 mil. din. porastao je do kraja prošle godine na 126,4 mil. Ove cifre iasno uka-