Narodno blagostanje — dodatak

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара Непокретности 4.680 4.500 „4500 4.495 Зграде и инвестиције 29.142 29.593 30.608 31.053 Машине и уређај 30.756 36.581 38.330. 38.811 Индустриска пруга 2.349 2349 2.349 2.349 Залихе 34.775 48.801 · 25.825 28.407 Дужници и улози 36.694: 34.244 54.243 54415 Хартије од вредности 4.622 4.276 4.276 4.127 Благајна 192 213 272 900 Разна актива 3.220 — o = Пасива Главница 50.000 50.000 50.000 50.000 Резервни фонд 8.750 9.250 9.750 10.250 Фонд валоризације 8.789 8.789 8.789 8.789 Фонд за пов. главн. 1.869 1.369 1.369 1.369 Фонд за ненапл. потр. 151 — 2.165 2.165 Фонд курсне разл, _ — 77 568 Засебно опор. резерве 28.995 30.715 28.023 26.581 Фонд амсртизације 33.951 38.318 42.581 47.850 Повериоци 10.519 18.145 6.720 7.969 Неиспл. дивиденда =— 56 1,864 1.384 Чисти добитак 3.825 3.915 8.024 7.682 Збир биланса 146.340 „160.558 160.403 164.557 Расходи Порези и пристојбе 215 2.970 2435 3.181 Отнис — амортизација 4.098 4.367 4.663 4.868 Сумњива потраживања 151 — 2.165 Курсна разлика — — 717 Добитак са преносом 3.825 3.915 8.024 7.682 Приходи Пренос добити 387 481 572 529 Од ефеката 89 118 81 81 Од непокретности 7. 13 25 49 Од производње 7.807 10.640. 17.326 15.080 Збир прих, — раскода 8.290 11.252 18.004 15.782

У односу на претходну годину збир биланса је повећан за 4,15 мил. и достигао је висину од 1645 милиона динара. Туђа средства, међу која убрајамо повериоце и неисплаћену дивиденду, износе само 9,3 мил. То значи да сопствена средства заједно са фондом амортизације и прошлогодишњом чистом добити износе преко 165 мил. дин. Од тога отпада на главницу 50 милиона, на фонд амортизације 47,85 милиона на засебно опорезовану резерву 26,58 милиона и на остале фондове 23,14 мил. У поређењу са 1987 годином код сопствених средстава имамо у 1988 четири промене. Пре свега, резервни фонд је за 500 хиљ. дин. већи, што је последица дотације из чисте добити за 1987 годину. МИ фонд амортизације је порастао са непуна 48 мил. у 1937 на 47,85 мил. дин. крајем 1938. Тиме је достигао 62,3%/ од билансне вредности инвестиције. Иначе, амортизација у 1988 била је нешто већа него у претходној години, а износила је 4,8 мил. односно 6,3/«: од билансне вредности инвестиција. „Засебно опорезована резерва" смањена је за .1,44 мил., са 28,02 мил. крајем 1937 на 26,58 мил. дин. у 1928. Фонд курсне разлике је такође нешто мањи него крајем претходне године,

У активи видимо да су „машине и уређај“ за око пола милиона дин. веће него у претходној години. За око 450 хиљ. повећано је у току прошле године и стање „зграда и инвестиција“. Иначе, билансна вредност свих инвестиција износи 76,7 мил. динара. „Дужници и улози" износе 544 мил. готово једнако као и крајем претходне године. У поређењу са претходном годином не показују битних промена ни хартије од вредности, које су билансиране са 4,12 мил. Залихе износе 28,4 мил. и веће су за око 2,6 мил. него крајем претходне године.

Рачун губитка и добитка је необично занимљив.

147

Мако је производња шећера у 1938 години била за око 60% већа од оне у 1937, ипак је прошлогодишњи пословни успех слабији од онога из претходне године. То долази првенствено отуда, што је фабрика у прошлој години добровољно и у доста знатној мери повисила откупну цену репе, Прошле године била је, поред тога, и радна снага много скупља, а поскупиле су и цене угља, Бруто-приход од производње износио је 15,08 мил. према 17,3 мил. У 1937. Нагомилани вишкови шећера из ранијих година више не постоје. Прошлогодишња производња резанаца била је већа од оне из претходне године. Међутим, фабрика је могла да уновчи само незнатну количину углавном због прекоморских ниских цена. Меласа је продата у целости, и то по цени утврђеној од стране Министарства финансија.

На страни расхода постоје само две позиције: амортизациони отписи и порези и пристојбе. Као што је. већ споменуто, амортизација у 1938 је износила 49 мил, дин. Издаци за порезе и пристојбе су за 750 хиљ. већи него у 1027 и износили су 3,18 милиона динара. Отписа сумњивих потраживања у прошлој години није било.

Чиста добит је исказана са 7,15 милиона, а са преносом из 1937 она је достигла висину од 7 милиона 682 хиљ. дин. Од тога је употребљено 6,25 милиона за дивиденду, 500 хиљ. динара за повећање резервног фонда и 715 хиљ. за тантијему. | Пи

У управи за 1938 годину била су господа: поч. д-р Гедеон Дунђерски (претседник), Филип Вајс (потпретседник), д-р Ђорђе Ацел, д-р Марко Чутић, Едмунд Холош, д-р Стеван Клајн, Јосиф Најман, Радиша Николић, Максо Опенхајм, Лазар Продановић, Евген Шварц и Ђорђе барун Улман, У надзорном одбору налазе се господа: Мирко Јакобчић, Марцел Ацел, Оскар Хамершлаг, Евген Кеменди, д-р Фрањо Киш, Милета Лесковац, Јосиф Пилиш и Геза Штукс-Рибар. |

ВЕЛИКОБЕЧКЕРЕЧКА ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д. ПЕТРОВГРАД

Према писању дневне штампе Министарски савет је ових дана донео извесна решења и Уредбе о повећању откупних цена шећерне репе, снижењу продајних цена шећера, рационализацији производње шећера и подизању нове државне фабрике шећера у Шапцу. Тачни текст ових решења и уредби није нам још познат, па ћемо се на све то накнадно још осврнути. Повећање откупне цене шећерне репе треба свакако поздравити, јер оно произвођачима — земљорадницима обезбеђује повећање прихода од репе за скоро 35%/•. Иначе, један део овог повећања откупних цена преваљен је на фабрике, а други на државу, која у вези с тим онизује трошарину на шећер за 20 динара по квинталу, Осим поменутог снижења трошарине од 20 динара предвиђено је и њено даље снижење за 50 динара по квинталу, чиме се у извесној мери излази у сусрет и потрошачима шећера.

По прилици пре два месеца прочитали смо да је г. Војин Ђуричић, министар финансија, одлучио да смањи трошарину за три динара по кг. с тим да се 30 пара од тога употреби за повишење откупне цене шећерне репе, а 2,70 динара за смањење продајне цене шећера. Укупно снижење трошаринске стопе које је предвиђено новом Уредбом износи само 70 пара по кг. На основу тога закључујемо, да ће се обећање г. министра финансија извршити у етапама. Ми ову прву етапу радо поздрављамо, али сматрамо да би психолошки ефекат, као и утицај на потрошњу био свакако много повољнији и ефикаснији, да је цело пројектовано смањење трошарине извршено одједном .