Narodno blagostanje — dodatak

Пасива "Главница 840 840 840 840 "Фонд амортизације 1.272 1.500 2.105 2.613 "Повериоци 9.602 9.724 9.809 10.342 Збир биланса 11.714 12.064. · 12774. 13.795

Рачун губитка и добитка

Расходи Трошкови 201 246 435 487 Камата 678 577 611 641 Порези 139 210 985 409 Амортизација 352 228 604 507 Отпис ненапл. потр. 1 15 | =

Прен. губ. ран. год. 207 199 194 141

Приходи Од производње 1.389 1.285 1.938 2.069 Губитак 199 194 141 117 Збир прих. или расх. 1.588 1.477 2.079 2.186

Као што је већ споменуто, главница износи само 840 хиљ. дин. Резервног фонда нема, а фонд амортизације достигао је висину од 2,6 мил. динара. Повериоци су исказани са 10,34 мил. На тај начин укупна сретства с којима предузеће ради износе 13,79 милиона, за 1 мил. дин. више него крајем претходне године. У поређењу са 1937 стање поверилаца повећано је за пола милиона, а амортизациони фонд такође за пола милиона динара.

Фабричке непокретности, уређај и рудник угља износе укупно 9,37 милиона према 8,23 милиона у претходној, 7,56 милиона динара у 1936 и округло 4 милиона динара крајем 1929 године. Сопствена сретства, која се састоје из главнице и фонда амортизације, износе — одбивши губитак само 3,34 милиона динара. То значи да је. по прилици само 357“ инвестиција покривено фондом амортизације и осталим сопственим сретствима. Дакле, однос између инвестиција и сопствених сретстава није најповољнији. Међутим, стање је ипак оношљиво, јер је највећи део обавеза дугорочан. Туђа сретства нису ни сувише скупа, јер просечна каматна стопа коју Керамичка индустрија д. д. плаћа својим повериоцима не прелази 69/0.

Залихе робе и материјала нису знатне, јер се производи само оно што се у догледно време може и продати. Крајем 1988 укупне залихе су билансиране са 978 хиљ. дин. У поређењу са 1937 стање им је повећано за око 200 хиљ. дин. Дужници износе 3,27 мил. за 280 хиљ. дин. мање него у 1987.

Производња и продаја показивале су и у прошлој години напредак, чији је обим само делимично дошао до израза у порасту бруто-прихода. Наиме, у току прошле године цене неким артиклима су снижене, ма да су производни трошкови показивали тенденцију пораста. Брутоприходи у 1988 износили су 2,07 милиона према 1,94 милиона динара у 19837 и 1,28 милиона у 1986. Прошле године су опет порасли и сви расходи, што се може објаснити већом производњом, продајом и порастом општег нивоа цена. Дотација амортизационом фонду за 1938 износила је 507 хиљ. и била је за 100 хиљ. дин. мања од оне за 1937 године. Пословање је завршено с добитком од 24 хиљ. дин. Међутим, с обзиром на пренос губитка од 141 хиљ. дин. из ранијих година у билансу за 1938 исказан је губитак од 117 хиљ., који се преноси на нови рачун.

Читајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“

155

ДУБРОВАЧКА, ПЛОВИДБА А. Д. — ДУБРОВНИК

За Дубровачку пловидбу а. д. ова година је јубиларна. Она је основана као заједница на карате још 1881, али је равно пре тридесет година, 18 јуна 1909, претворена из заједнице у акционарско душтво. Историја Дубровачке пловидбе је богата догађајима, али се свом приликом на то не можемо освртати. Једино ћемо напоменути да је рад Дубровачке пловидбе као акционарског друштва почео са 6 бродова мале обалне пловидбе од укупно 2485 бруторегистар-тона. Данас она претставља моћно паробродарско друштво које има 24 пароброда са 52.173 бруто-рег.-тона. Иначе, акционарска главница повишена је постепено са првобитних 1,2 милиона круна на 32,25 милиона динара. Од чланова прве друштвене управе и надзорног одбора и данас су у управи као претседник г. Федерико Главић и као чланови гл. Капетан Иво Папи и д-р Стијепо Кнежевић.

Нашим читаоцима је познато да Дубровачка пловидба поклања велику пажњу како дугој, тако и обалној пловидби. У дугој пловидби ради 10 њених пароброда са укупно 45.197 бруто-регистарских тона. У обалној пловидби ангажовано је 14 пароброда са укупно 6.977 бруторег. тона. Крајем претпрошле године друштво је набавило један нови пароброд, чија је изградња завршена у току 1938 на бродоградилишту у Глазгову. То је „Дубровник". који носи 9.200 тона. Брод претставља последњу реч технике бродоградње; па ће нас, као што је то случај и са другим паробродима Дубровачке пловидбе, моћи достојно. претстављати у стравим пристаништима и страним земљама. Прошлогодишње пословање Дубровачке пловидбе: било је знатно слабије од оног из 1987 гдине. Нагло опадање превозних ставака на свим светским релацијама, које је почело у последњем тромесечју 1937, није се зауставило ни до краја прошле године. Напори бродовласника, Балтичке и Међународне поморске конференције за регулисање превозних ставова слободне пловидбе нису такође били у стању да спрече то падање возарине. На прошлогодишњу делатност Дубровачке пловидбе — неповољно је утицало и знатно повећање режиских трошкова, које је изазвано поскупљењем радне снаге и материјала, повећањем социјалних терета, премија осигурања итд. Погоршање ситуације у поморској трговини види се и по томе, што је у 1938 раопремљено 1,42 милиона бруто рег. тона више него у претходној години.

Прошлогодишње прилике нису биле повољне ни за развитак обалне пловидбе. Догађаји у међународној политици који су настали за време туристичке сезоне одвратили су многе туристе од посете нашег Приморја. Изостали су нарочито туристи из чешких земаља. Број туриста из Немачке и других страних држава био је, додуше, нешто већи благодарећи интензивном саобраћају између Венеције и наших пристаништа као и споразуму између Дубровачке и Јадранске пловидбе и првокласном уређењу њихових бродова.

Дугорочни уговор са државом о организацији саобраћаја и преноса поште морем истекао је крајем првог тромесечја прошле године. На основу привременог споравума држава је Дубровачкој пловидби и за прошлу годину исплатила допринос у дотадашњој висини. Значи, висина тог доприноса знатно заостаје иза вредности коју је он претстављао у време повољнијих цена и скромнијег пловног парка, Треба, наиме, имати у виду да је последњих година знатно поскупио погонски материјал, повећане су плате бродској посади, скраћено је радно време, а повећани су и социјални терети. Иначе у погледу организације обалне пловидбе и извођења односне службе Дубровачка пловидба а. д. постигла је заиста врхунац. Уребење њених пароброда је такво да може да задовољи и