Narodno blagostanje — dodatak
Ево главних билансних позиција друштва „Ага-Руше за последње четири године,
Рачун изравнања
Актива: 1935 19836 1937 1938 у хиљадама динара
Земљиште 524 595 595 565 Зграде 1.308 1,366 1.529 1.118 Фабрички уређај 1.826 1.485 1191 731 Инвентар 65 50 80 126 Алати 7 1 — =
Инвест. укупно 3.730 3.497 3.185 2.540 Сиров. и матер. 4.398 4.596 4.565 4.999 Фабрикати 58 42 13 2 Благајна 16 10 4 9 Дужници 1.826 1.657 1.955 2.434 Губитак 267 287 41 —
Пасива: Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Разне резерве = E a a Повериоци 5.791 6.089 5.714 5.623 Добитак-салдо — — — 276 Збир биланса 9.791 10.089 9.714 9.978
У пасиви видимо да повериоци показују и даље тенденцију опадања. Са 10,33 мил. у 1930 они су постепено смањени на 5,79 мил. у 1935. У 1936 су били нешто порасли, али су до краја прошле године опет пали на 5,62 мил, дин. У билансу за 1938 као сопствена средства, поред главнице
од 4# мил. исказане су и „разне резерве" у укупном износу од 79 хиљ. дин.
Инвестиције су билансиране са 2.54 мил. Амортизација је вршена редовно, и то смањивањем набавне вредности инвестиција у активи. Само у току последњих 5 година амортизациони отписи су износили око 5 мил. динара. Иначе, набавна вредност инвестиција је скоро три пута већа од њихове билансне вредности. То је повољно. За нове инвестиције у 1938 издато је 700 хиљ, дин, а У току последње три године око 2,5 мил. То значи да су све старије инвестиције већ у целости отписане. Повољан је и однос између инвестиција и сопствених средстава. Дужници износе 2,4 мил., за 480 хиљ, дин. више него крајем 1937. Ово повећање је изазвано порастом продаје. Залихе готових производа су увек сасвим незнатне. Насупрот томе залихе сировина и материјала су доста знатне. До 1932 износиле су редовно преко 5 мил. После тога кроз читав низ година кретале су се око 45 мил. а у току прошле године опет су повећане на непуних 5 мил. дин. Око 50% целокупне активе отпада на сировине и материјал, 259) на инвестиције и 25% на дужнике.
Рачун губитка и добитка Расходи:
1535 1936 1937 1938 у хиљадама динара Пренос губитка 591 267 287 41 Општи трошкови 614 663 688 799 Порези 96 195 138 183 Отписи 870 947 992 1.291 Добитак — салдо = — — 276 Приходи:
Од пословања 1.904 1.785 2.064 2,591 Пренос губитка 591 267 287 —
811
Губитак тек. г. -— 20 — = Добитак тек, г. (— 324) — (— 246) 318 Збир прихода 21171 2.072 2.105 2.591
Са 814 хиљ. у 1932 бруто,приходи су постепено били порасли на 1,9 мил. дин. у 1985. У току 1936 продаја кисеоника државним железницама била је врло слаба, тако да су у тој години у поређењу са претходном и брутоприходи опет подбацили. После 1936 стално расте приватна потрошња „дису-плина“. Благодарећи томе опет показују тенденцију пораста и бруто-приходи. У 1938 они су износили 2,59 мил. за око 25% више него у 1987. Од тога је употребљено 799 хиљ. за опште трошкове, 183 хиљ. за порезе и 1,29 мил. за амортизацију инвестиција. Прошла пословна година закључена је са чистим добитком од 318 хиљ. дин, Како је пренос губитка из ранијих година износио 41 хиљ, дин. последњи биланс је закључен са салдом добитка од 276 хиљ. Тај износ је овако подељен: 120 хиљ. за исплату 3% дивиденде, 14 хиљ. за тантијему и 50 хиљ. за повећање резервног фонда, док је остатак од 92 хиљ. дин. пренет на нови рачун. До прошле године дивиденда није уопште дељена. Имали смо већ прилику да нагласимо да је неколико првих пословних година закључено са губицима. До краја 1933 укупни губитак је износио 740 хиљ, дин. 1936 година закључена је такође с малим губитком (20 хиљ. дин.) За 1934, 1985, 1937 и 1938 исказани су насупрот томе добици у укупном износу од 1! мил. 36 хиљ. На тај начин је пословање првих 10 пословних година закључено са салдом добитка од 276 хиљ, Даљих 79 хиљ. унето је у резервни фонд, а изгледа да је предузеће створило и извесне латентне резерве убрзаним отписивањем својих инвестиција. Међутим, висина тих латентних резерви свакако је још увек прилично скромна.
У управи су г. г.: Август Тости (претседник), Антон Крејчи и д-р Паја Протић (потпретседници), д-р Јанко Берце, д-р Ернст Давидис, д-р Цветко Грегорић, инж. Роберт Мадер, Курт Сисмајер и инж. Филип Аугуст Вајдман. У надзорном одбору налазила су се господа: Карл Руп, Георг Прелојтнер, Јохан Вотке и Франц Кеснер. месар је г. Мирослав Сенековић.
Државни ко-
TRGOVAČKA BANKA — CETINJE
I prošlogodišnji izveštaji Upravnog odbora Trgovačke banke na Cetinju prožet je pesimizmom. Zanatstvo i trgovina u Crnoj Gori bili su i prošle godine u zastoju. Cene stočarskih proizvoda, koje Crna Gora ima, popravile su se samo neznatno, a cene bilinih proizvoda, koje ona mora da kupuje, ostale su nepromznjene ili su čak i povećane, tako da privredni razvitak tih krajeva zaista još uvek daje povoda za ozbilinu zabrinutost. Poverioci a naročito novčani zavodi nailazili su na teškoće i kod naplaćivanja svojih već dosuđenih pctraživanja, što se ima pripisati slaboj ekspeditivnosti izvršnih vlasti. Kada se uzmu u obzir spomenute nepovoljne 'prilike, Trgovačkoj banci na Cetinju trebalo bi zbilja čestitati, što je uspela da i prošlu poslovnu godinu zaključi bez gubitaka. Inače, ni portfeli koji je predala Agrarnoj banci nijz joj još obračunat. Pre nego što pređemo na analizu bančinih završnih računa moramo spomenuti da je Banka 31 marta 1939 likvidirala svoju filijalu u Beranima. Blagodareći tome došlo je i do izvesnog smanjenja troškova. Banka je osnovana početkom 1909, tako da bi ove godine mogla da proslavi tridesetgodišnjicu svog rađa.