Narodno blagostanje — dodatak

182

Zbir bilansa iznosio je 66.2 mil. din. prema 58.8 ти, 47 mil. i 44 mil. u prethodnim godinama. Porast zbira bilansa posledica je povećanja glavnice sa 15 mil. na 30 mil. din. Glavnica ie do 1934 god. iznosila 20 mil. din. U toi godini ie smanjena zbog gubitka za vreme krize na 15 mil. din. Povolino poslovanie od 1985 pa sve do 1988 2. omogućilo је ponovno povećani glavnice delimično upotrebom mnračuna amortizacije i povećaniem vrednosti parobroda, koji su bili iskazani daleko ispod faktične vrednosti. Raćun amortizacije smanjio se sa 16 mil. na 11.8 mil. din. To je najniže stanje za poslednje četiri godine. Račun amortizacije bio je tako bogato dotiran u ranijim godinama, da ie iedan deo mogao biti upotrebljen kao tiha rezarva. Društvo ima i vlastiti fond za osiguranje, koji se znatno povećao Za poslednje dve г0dine. U 1937 g. on je porastao sa 400.000 na 2.7 mil. din: а n 1988 g. na 3.2 mil. din. Tako znatan porast je vrlo povolian znak i pokazuje da štete nije bilo, ili samo u neznatnoi meri. Poverioci su se smanjili sa 16.8 mil. na 15 mil. din., koliko su iznosili i u 1936 goodini. Poverioci ne pokazuju velike promene. Iz toga se vidi, da se kod njih verovatno radi o stalnim učešćima, po svemu izgleda povolinim, pošto društvo održava pr:sne veze sa našim poznatim velebankama, Srpskom bankom u Zagrebu i Jadransko-podunavskom bankom u Bžaogradu. Naiveći deo sretstava plasiran ie u parobrode, čija je vrednost iznosila 58 mil. din. prema 48.6 mil., 37,6 mil. i 29.5 mil. din. Uzrok, kao što smo navali, leži u kupovini jednog novog parobroda i povišenju vrednosti starih u Vezi за роvećaniem glavnice. Hartije od vrednosti smanjile su se sa 2.9 mil. na 1.9 mil. din. zbog pada kursa. U računu zaliha uglja sadržana ie vrednost uglia na društvenim parobrodima krajem 1938 g. Dužnici pokazuju znatno зтапјепје sa 7 mil. na 5.6 mil .din. To naročito pada u oči ako se uporedi poslednia godina sa 1985 g. prema kojoj su se dužnici prepolovili. Prihodi poslovanja bili su nešto manji sa 74.7 mil. din. nego u rekordnoji 1987 g. kada su iznosili 75.7 mil. din. S tim uspehom može društvo da bude zadovolino s obzirom na to da 51 паглјо раја селе ротогзког гођпос prevoza. Sa druge strane povisili su se troškovi, naročito nadnice, sOciialni doprinosi i osiguranie. Ukupni izdaci iznosili su 65.8 mil. din. kao i 1937 g., iako ie smanjen broj najskupljih putovanja, naime, u severnu Evropu. Posle povećanja vrednosti brodova i smanjenja računa amortizacije povećana ie godišnja amortizacija. Ona je iznosila 3 mil. din. prema 1.9 mil. u dvema prethodnim godinama. Dobitak sa prenosom bio je 5.4 mil. prema 7 mil., 2.1 mil. i 1.6 mil. din. Od toga je upotrebeljeno za povećanje rezervnog fonda 250.000, za tantijeme 210.000, za prenos na novi račun 418.609 prema 383.822 din. Za isplatu diviđende je određeno 4.5 mil. din. prema 6 mil. din. u prethodnoi godini.

Članovi upravnog odbora su 2. 2:: d-r Šumanović Svetislav, pretsednik; Lučić-Roki Marko, potpretsednik i gen. direktor, Antić Bogumil, Huber Antun, inž „Ilić Živojin, Motika Mirko, d-r Pliverić Branko, Prica Dragutin, Ranković M. Jovan, Smokvina Milorad, Stefanović Mih. Milan: d-r 5угljuga Stanko, Švrljuga Božidar i Tubić Stevan. U nadzornom odboru su g. g.: Đinovski Liubomir, pretsednik; d-r Starć Egon, potpretsednik; Miku!čić Vinko i d-r Švrliuga Radovan.

IUlAPMHCKA M JABHA CKJAJUTIHTA JI. 7/U., ЗАГРЕБ

У Загреб је до сада долазило годишње око 100.000 тона разне индустриске и колонијалне робе, а целокупни увозни робни промет који је ишао преко загребачке Главне царинарнице, рачунајући и транзит, износио је преко 165.000 тона годишње. Сами царински приходи које држава наплаћује у загребачкој Главној царинарници износе око 9250 мил. дин. годишње. Када се имају у виду ови по-

даци, неће бити тешко донети закључак о улози која је била додељена загребачким „Царинским и јавним складиштима". Наиме, у току последњих 16 година у овим складиштима, на железничкој станици Загреб—Сава, вршила се је стално манипулација без икаквих сметњи и без икаквог оптерећења загребачког Главног колодвора.

Предузеће је основано 1921 године. Његови објекти, који се састоје из канцеларијских зграда, магацина са потребним постројењима и колосецима итд., подигнути су према потребама привреде на простору од око 30.000 м= У склопу станице Загреб—Сава, на западном делу Загреба. (С радом се је отпочело 1923 године, тако да се је са 1938 навршило 16 година делатности ове необично корисне установе. То је било прво предузеће ове врсте у наној земљи. Тек доцније су по угледу на загребачка „Царинска и јавна складишта“ осниване сличне установе и у нашим другим увозним и извозним центрима, важним за робно-транспортни саобраћај. |

У анализи биланса Царинских и јавних складишта д. д. за 1937 годину (бр. 45 од 6 новембра 1938) већ смо констатовали да је донето решење о зидању нове Царинарнице у Загребу, и то на источном крају града, уз линију Главни колодвор—Чулинег. О корисности подизања нове царинарнице не треба ни говорити, али чињенице указују на то да је досадашњи положај царинарнице, на западу града, имао несравњиво веће предности од предвиђеног новог положаја на истоку, јер с те стране нема ни нарочитог увоза, ни нарочитог извоза. Нова комбинација разбија постојећу организацију у склопу станице ЗагребСава, ма да је она у потпуности задовољавала и потребе приватне привреде и интересе загребачке општине и државе. Новом комбинацијом тешко су погођени, разуме се, и интереси Царинских и јавних складишта д. д. Тиме је био доведен у питање и опстанак овог предузећа у данашњој форми. У будуће „Царинска и јавна складишта“ треба да функционишу и као „слободна царинска и комерцијална складишта“, што је необично важно за транзитни промет.

Биланси Царинских и јавних складишта д. д. за неколико последњих година овако изгледају:

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Непокретности 18.004 18.004 18.004 18.004 Инвентар 10 — e Хартије од вредности 49 49 — Дужници 1.794 9.134 1.765 720 Готовина 237 185 298 246 Преносне позиције 43 25 99 – Губитак - 375 379 369 394

Пасива Главница 7.500 7.500 7.500 7.500 Фонд амортизације 1.790 1.880 2.480 2.980 Повериоци 11.223 11.294 10.555 8.863

Преносне позиције = __ | а Збир биланса 20.513 20.774. 20.585 19.364

Збир биланса износи 19,8 мил. за око 1,2 мил. дин. мање него крајем 1937. У току последњих десетак година он се стално кретао између 19 и 21 мил, дињ, Јер већих промена није било ни у активи, ни у пасиви. Највећи део средстава уложен је У непокретности, које су билансиране са 18 мил. дин. То значи да је крајем 1988 на њих отпадало око 93% целокупне активе. Непокретности се састоје из магацинских зграда (15,6 мил.), из колосека (1,58 мил.) и земљишта (300 хиљ. дин). Дужници су у 1988 за преко 1 мил. дин. мањи него крајем претходне године. Они cy износили још 720 хиљ. Крајем 1986 били су равно три пута већи, али је н тада на њих отпадало само 1090 целе активе. Само три петине инвестиција покривеке су сопственим средствима. Главница износи непромењено 75 мил. а