Narodno blagostanje — dodatak

188

__ СРПСКА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. У ЗАГРЕБУ „Имали смо већ прилику да нагласимо, да је искуство из тешких година наше банкарске кризе показало да су поједини мањи заводи врло често лакше сузбијали панику улагача, него што је то био случај код многих већих банака. До истог искуства се је могло доћи и приликом кризе из септембра 1938, као и за време узнемирености ула-

сача у току ове године. То се обично објашњава тиме, што _

у мањим заводима постоји и лични контакт између управе и улагача. Код Српске привредне банке д. д. у Загребу врло је значајан и један други моменат. Наиме, њезиним улагачима. је било познато, да се она бави углавном само пословима који претстављају максимум сигурности и ликвидности. Она је увек посвећивала највећу пажњу зајмовима на ручни залог. Ова врста пласмана при опрезној процени предмета који се примају у залог претставља, заиста, максимум сигурности. Пласирана средства су и врло ликвидна, јер се после истека одређеног · сразмерно доста кратког рока, чак и у најгорем случају, банка може наплатити продајом заложених ствари. Српска привредна банка бави се и есконтом меница. И код тог посла ризик је минималањ Пре свега у есконт се примају само менице које гласе на мање износе и само оне чији потписници пружају довољне гаранције, моралне и материјалне.

Српска привредна банка никада се није служила заштитом: У току 1981 и 1982 овде је био и одлив улога само незнатан. Крајем 1982 био је чак и сасвим престао. Међутим, у току 1984 долази до поновног смањивања улога, које се, са извесним прекидима, наставља M у следећим годинама. Разлог за то треба тражити у прописима о максимирању каматних стопа. Углед Српске привредне банке остао је неокрњен, као што је остало неокрњено и поверење које она ужива код свих својих пословних пријатеља, Међутим, нове штедише последњих година радије су свој новац односили у државне и самоуправне заводе и у велике банке или су га пласирали непосредно у послове од којих су очекивали да ће им обезбедити повољније укамаћење. Познато је да су мањи заводи раније најчешће привлачили улоге одобравањем нешто веће камате. После доношења законских прописа о максимирању каматних стопа они те могућности више немају. У вези с тим све више су остајали без кредита и мањи привредници, који се, као што је познато, тешко могу ослонити на велике заводе.

Биланси Српске привредне банке у Загребу за четири последње године овако изгледају:

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Готовина 87 169 749 229 Ефекти 41 136 136 152 Менице 9.930 9.827 2.479 9.545 Зајмови на ручни залог 2.957 2.933 3.009 3.232 Дужници 596 649 506 540 Намештај 85 80 72 65 Разна актива 147 195 122 ip

Пасива Главница 3.500 3.500 3.500 3.500 Резервни фонд 411 416 428 = Пензиони фонд — 60 60 60 Улози 1.872 1.985 1.464 1.346 Повериоци 851 910 1.554 1.794 Реесконт _ 100 — — Разна пасива 40 45 42 46 Цесије, гар., оставе 3.838 3.499 3.795 3.979 Чисти добитак 9 13 19 17 Збир биланса 10.682 10.421 10.792 10.742 Обрни. капитал 6.844 6.929 7.067. 6.763

_Обртни капитал износи 6,76 мил. дин. и мањи је за 300. хиљ. него крајем претходне године. Туђа средства која су банци поверена била су у 1928 чак и нешто већа неге у претходној години, али на страни пасиве не видимо више резервни фонд, који је употребљен за отпис ненаплативих потраживања, а крајем претходне године био је исказан са 428 хиљ. Мначе, главница износи 3,5 мил. а укупна туђа

средства билансирана су са 3,24 милиона динара Од тога

отпада на улоге 1,34 мил. (према 1,46 мил. у претходној и 1,98 мил. крајем 1936 године) и на повериоце 1,79 мил. (према 1,55 мил. у 1987 и 910 хиљ. дин. у 1936 години). Смањивање „улога“ до којег је последњих година дошло више је него компензирано повећавањем „поверилаца“.

Преко 47,5%0 обртног капитала (према 42) у 1937) било је прошле године пласирано у зајмове на ручни залог, Даљих 37,5%• (према 35%2 у 1937) уложено је у есконт меница, 8/0 у активне текуће рачуне, а 7%/• отпада на готовину у благајни и ефекте. У односу на претходну годину готовина у благајни је смањена за око пола милиова динара. Зајмови на ручни залог су повећани за 230 хиљ,

а портфељске менице за 66 хиљ. дин. Остале промене у активи су незнатне.

Чисти добитак износи само 17 хиљ. дин. За последњих 7 година није дељена никаква дивиденда, док је за 1931 исплаћено 496. Банчина управа је у току последњих тешких година успела да банци обезбеди и сигурност и ликвидност. У погледу смањивања режијских трошкова она је чинила такође велике напоре, али се о рентабилности пословања не може да говори, јер она зависи и од фактора на које банчина управа, природно, није могла да утиче.

Сваки напредак у пронизводњи и

употреби, сбе знање и сва мску-

ства, што су мх од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE MASHBA

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран м економичан погон,

Jugoslovensha STANDARD — VACUUM Oil Company d. d. ЗАГРЕБ БЕОГРАД