Narodno blagostanje — dodatak

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 48

Садржај: Električna centrala »Fala« a. d. — Beograd

ELEKTRIČNA CENTRALA »FALA« A. D. — BEOGRAD

Od celokupne električne energije koja se mproizvodi u Jugoslaviji na »Falu« otpada po prilici jedna petina, a od onž koja se proizvodi u Dravskci banovini, u koioj je, kao što je poznato, napredak elektrifikacije jači nego u ma Коjem drugom delu naše države, na proizvodnju >»Fale« ofpadaju oko dve trećine. »Fala« je prema tome najveća električna centrala u Sloveniji, a u celoi našoi zemlji ispred nje se nalazi samo hidrocentrala društva »La Dalmatienne« u Kraljevcu па Cetini. »Fala« iskorišćule vodenu snagu Drave, nedaleko od Maribora. Ona raspolaže vodenim {iurbinama od 50.000 konjskih snaga, a od početka svog rada u 1922 godini do danas izgradila ie preko 400 kilometara dalekovoda visokcg napona od 80.000, 35.000, 10.000 i 5.000 volta. Jedan dalekovod od 87 km. ide od hidrocentrale do glavne transformatorske stanice u Laškom, jedan vodi preko Ptuja i Ormoža u Ljutomer, Mursku Subotu, Središče, Ladanje, Varaždin i Čakovec. Pored pomenutih masta, od nje dobijaju struju i čitavo Mariborsko područje, Tvornica za dušik Ruše, SlovenзКа Bistrica, Konjice, Celje, Tvornica emalja Vesten, Trbcvljansko ugljenokopno društvo (sa rudnicima u Trbovlju, Hrastniku i Zagorju), Hemijska tvornica u Hrastniku itd.

U toku nekoliko poslednjih godina plasman »lektrične snergije koju proizvodi »Fala« cvako se kretao:

Plasirana struia Prikli. vredn. inst. Prihodi od

God. u mil.- kvč. potr. naprava u struje u

BI: Ro VŽ mil. din. 1930 177,89 — 29,8 · 1931 128,5 —— 25,9 1932 128,8 63,39 25,7 1933 128,7 64,73 26,3 1934 130,3 66,86 27,2 1935 157,3 68,27 30,1 1936 137,9 60,45 97,7 1937 175,5 63,21 30,8 1938 173,1 71,52 32,5

Produkcija »Fale« bila je najveća u 1997 godini sa 180,5 miliona kilovatčasova. Posle toga ona je sve do kraja 1931 stalno opadala. Naročito u 1931, zbog krize, smanjenje plasmana energije bilo je vrlo znatno, Dostiglo je 48,8 miliona hilovatčasova odnosno 27,5%. Smanjene prihoda od struje u toj godini iznosilo je, doduše, samo 13%. To dolazi otuda, što je u 1931 glavni konzument energije koju proizvodi »Fala«, Tvornica za dušik Ruše, radila sa mnogo slabijim ka'pacitetom nego ranije, a ona dobija struju jevtinije nego drugi konzumenti. U toku sledeće tri godina, u 1932, 1933 i 1934, ukupni plasman struje ostao je gotovo stacionaran na niskom nivou iz 1983], ali su se unutar pojedinih konzumnih grupa iavile dosta znatne razlike, Konzum Код glavnih potrošača,

БЕОГРАД, 2. ДЕЦЕМБАР 1939,

ГОДИНА ХП

kod Tvornice dušika i kod Trbovljanskog ugljenokopnor društva, i dalje je opadao, ali je kod ostalih potrošača, naročito kod tekstilne industrije, potrošnja bila u porastu, ı to u 1933 za 20%, a u 1934 za daljih 31,7/%. To je i razlog da su prihodi od struje od najnepovolinije 1931 do 1934 bili porasli za oko 5%, uprkos stabilnosti ukupnog plasmana.

Posle 1934 godine prilike su se počele postepeno popravljati. U 1985 u poređenju sa prethodnom godinom роtrošnia kod Tvornice dušika Ruše bila je za 29,45 miliona kilovatčasova veća; malu povišicu pokazivala je u #01 соdini i potrošnia Trbovljanskog uglianokopnog društva, a potrošnja ostalih konzumenata takođe ije bila porasla za oko 11%. Celokupni plasman struje u toj godini povećan je za 20,6%, ali su se prihodi povisili samo za 10,7%, jer je cena struje pokazivala tendenciju opadania. U toku 1936 opšti konzum bio je i dalie u porastu, ali je pofrošnja TIvornice za dušik bila, za 226 ти. К. у. С. тапја пего u 1935. U" Vezi s tim, kao i zbog dalieg pada cena, u toj godini opet su bili nazadovali i prihodi od struje. Produkcija energije u pretprošloi — 1997 — godini opet se je približila onoj iz godine pre krize i iznosila je 175,5 mil. k. v. č., odnosno za 37,6 mil. k. v. č. ili za 27,83% više nego u 1936 godini. Na oscilacije produkcije uvek je u prvom redu uticao konzum Tyvornicž za dušik, Čak i u godinama krize konzum ostalih potrošača pokazivao je tendenciju porasta. Ta tendencija bila bi došla još jače do izražaja, kada na razvoi opšteg konzuma ne bi štetno uticale državne i samoupravn: trošarine na struju.

Prošlogodišnja proizvodnja struje u poređenju sa onom iz prethodne godine opet je nešto smanjena (za 2,4 mil. |. v. č. odnosno za 1,42%). Razloge za to nazađovanje treba tražiti u nepovoljnom vodostaju Drave u poslednjim masecima poslovne godine. Inače, potrošnja Tvornice za dušik, koja stalno varira, u prošloj godini iznosila je 90 mil. k. v. č. i bila ie za 8 mil. k. v. č, manja nego u prethodnoj. Nasuprot tome, opšti konzum je opet porastao, sa 47,95 ти. К. у. 6. и 1987 па 52,21 mil. k. v. č. u prošloi godini (okruglo za 8,8%). S obzirom na to u prošloi godini se opet povisila i priključna vrednost instalisanih potrošačkih naprava kod mušterija, i to sa 68,21 hilj. kilovata u 1937 na 71,52 hil. kilovata u prošloi godini.

U svom posledniem poslovnom izveštaju uprava »Fale« napominje, pored ostalog, da joj je u toku 1938 pošlo za rukom da zaključi jedan sporazum o saradnji sa Kranjskim deželnim Elektranama (KDE), »lektričnim preduzećem Dravske banovine, Prema tom sporazumu »Fala« će moći da dobija dopunsku energiju za vreme niskog vodostaja iz novo postavljene parne centrale Trboveljskog uglenokopa. Blagodareći tome ona će biti u stanju da liferuje energiju industrijama koje su joj priključene i u slučaju povećanog konzuma kod ovih industrija. Znatne koristi od zaključanog sporazuma imaju i Kranjske Deželne Elektrane, »Fala« će im putem svojih dalekovoda stavljati na raspoloženje energiju za potrebe elek-