Narodno blagostanje — dodatak

одавак „Магодпо!

ПР апр

ВКОЈ 5!

Sadržaj:

BEOGRAD, 23 DECEMBAR 1939.

GODINA XI:

Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert a, d. — Beograd

PRVA SRPSKA PARNA PIVARA ĐORĐE VAJFERT A. D., BEOGRAD U 1933, 1934, 1935 i 1936 godini naša potrošnja piva iz-

nosila je prosečno po 210.000 hi godišnje. Postepeno pove-

ćanjz. potrošnje, započeto u 1937, nastavilo se je sa izvesnim

kolebanjima i u toku poslednje dve godine. Prema podacima

Centrale industrijskih korporacija potrošnja piva kod nas u

toku 9 meseci ove god:ne iznosila je 377.790 hi prema 315.410 hl u istom razdoblju prošle god:ne. U poređenju sa 1936 i nekoliko godina ispred nje potrošnia u 1939 je za skoro 80% veća, To treba pripisati činjenici, da je naša poljopr:vreda posledni:h godina imala vrio dobre žetve, a i razvitak cena zemljoradn čkih proizvoda bio ji povoljan. Osetno se je bilo popravilo i stanje drugih pr:vrednih grana, tako da je posie 1936 i kupovna snaga stanovišta, sasvim prirodno, pokaz:vala postepeno i stalno povećanje.

Bilo bi sasvim pogrešno, kada bi se na osnovu iz:oženih podataka doneo zaključak da je ova godina za pivarsku in-

dustriju bila godina prosperiteta. Treba, naime, imati u v.du”·

da su u 1936 i nekoliko godina ispred nje za pivarsku industriju bile godine najteže krize. Sada je ta kriza ublažena, ali se stanje naše pivarske :ndustr::e još ne može ni izdaieka označiti kao zadovoljavajuće, jer je ona ove godine mogla da iskoristi svoj proizvodni kapacitet tek sa oko 25%. U Jugoslavi:ji postoji 35 pivara sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od oko 1,6 mil. hl. piva. Za vreme opšte privredne depres:je po prilici jedna trećina ovih fabrika bla je pr:morana da obustavi proizvodnju. Te fabrike su i danas zatvorene, a ostale iskor:šćuju svoj proizvodni kapacitet samo delimično. Da ja naša pivarska industrija još daleko od potpunog ozdravljenja, pokazuje nam i poređenje podataka o potrošnji piva u 1939 sa odgovarajućim podacima za 1927, 1928, 1929 ili 1930. Ovogod šnja potrošnja, iako je prema onoj iz 1996 povećana za oko 80%, jedva je dostigla polovinu potrošnje iz normaln:h godina pre krize.

S obzirom na opšte popravljanje privrednih prilika do kojega je bilo došlo posla 1936, moglo bi se postaviti pitanje o uzrocima koji su sprečili jači porast potrošnje piva. Ti uzToci su našim čitaocima poznat. To su suviše velike državne i samoupravne dažbine, kojž su pivo učinile skupim pićem. Sama trošarina na p:vo iznosi oko 250 dinara po hl, a skupni porez 18 dinara. Tome treba dodati tečevinu, odnosno društveni porez, samoupravne prireze, trošarinu na električnu struju itd. Potrošač plaća pivo i, Uetalinoj prodaji po 10 dn. litar. Od toga dobijaju država i samouprave skoro 30%, gostioničari oko 37%, a pivar» samo 80—35%. Od sume koju dobijaju p:vare moraju se plat:ti sirovine, pogonski materijal, radničke nadnice i plate nameštenika, troškovi prevoza i dostave gostoničaru, doprinosi za socijalno osiguranje i svi ostali produkcion: i režijski troškovi,

U kojoj je meri naša trošarinska politika bila štetna i po fiskalne interese države i samoupravnih tela, pokazuju i Do“

daci Vajfertove pivare o plaćenoi trošarini. Ona je iznosila

{u hiljadama dinara):

1930/31 17.306 1935/36 7.407 1931/32 11.999 1936/37 8.103 1932/33 8.871 1937/38 10.793 1933/34 8.106 1938/39 13.720 1934/35 7.465

Ovde je prodaja p:va u prošloj godini b:la za 27% veća nago u prethodnoj, tako da je pivara platila na me trošar:ne za 2,9 miliona dinara više. U poređenju sa prodajom u nainepovolnjijoi — 1935/36 godin:, prodaja u 1938/39 bila ie z& oko 85% veća. Uprkos tome, pivara je u prošioj godini na ime trošarine platila za 3,6 mil. din. manje nego u 1980/31, iako su trošarinske stope u međuvremenu nekoliko puta Dovećavane. Kada ije naišla opšta privredna depresija, počela se smanji:vati i kupovna snaga potrošača, tako da je bilo došlo i do nazadovania potrošnje piva. Da bi se nadoknadio time izazvani manjak f:skalnih prihoda od trošarine, država i samouprave su povećale trošarnsk• stope na pivo. Međutim, do očekivanog efekta nije dolaz:lo ,jer je povećanje trošarinskih stopa čak i ubrzalo smani:vanje potrošnje piva. Na razvitak potrošnje piva vrlo nepovoljno je uticalo i ukidanje troбаггпе па упо 1 rakiju.

Za vreme krize 12 naš:h pivara zbog stalnih gubitaka bilo je primorano da napuste proizvodnju, a ostale su „jedino blagodareći najrigoroznijoi štednji, mogle da jedva pokrivaju svoju režiju, ili su zaključivale svoje bilanse sa gub':cima, trošeći sopstvena sredstva i očekujući bolia vremena. Vajferfova pivara posle 1930/31 nije moga vrši ni otpise u meri koju bi zahtevali prine:pi jednog rac:onalnog gazdovanja. Tek posle 1936/37 kriza je počela da popušta. Evo nekoliko interesantn'h podataka o poslovaniu Vajsertove pivare.

Godina Čista dobit Oltpisi Investicija Zbir bilansa u hiljadama dinara 1930/31 5.914 5.228 35.151 91.826 1931/32 40 1.567 36 806 86.265 1932/33 23 584 37.647 86.222 1933/34 151 2.419 37.939 80.347 1934/35 937 2 670 35.975 79.573 1935/36 78 2.567 34.639 81.811 1936/37 251 3.604 32.950 84.790 1937/38 1.197 5.134 31818 91.274 1938/39 2.387 6.083 99.193 96.459

Kao što je već spomenuto, u toku poslednje dve godine prodaja je opet pokaziva:a tendenciju porasta. Blagodareći tome pojačani su i otpisi. Za 1938/39 oni iznose 6,08 mil. Od toga otpada 9275 hilj. din. na otpis nenaplativi:h potraživanja i 5,8 na amortizac:iu investicija. Za prošlu godinu :skazan je čisti dob:tak od 92.38 mil. Pril:kom ocene OVOZF rezultata, koji je znatno bolii od rezultata, iz nekol:ko prethodnih godina, treba uzet: u obzir da je čisti dobitak u 1930/31 bio skoro 2!/> puta veći. Inače, ukupni čisti dobitak za poslednjih