Narodno blagostanje — dodatak

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 52 БЕОГРАД, 30. ДЕЦЕМБАР 1939, ГОДИНА XI Садржај: Загребачка дионичка пивовара и творница слада, Загреб _ ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ПИВОВАРА И ТВОРНИЦА 1931/32 45.995 1936/37 37.970 СЛАДА, ЗАГРЕБ 1932/38 99.700 1937/38 46.398 1933/34 30.383 1938/39 54.610

Имали смо већ прилику да укажемо на чиниоце који су изазвали раније нагло опадање продаје пива. У питању су била два чиниоца: општа привредна депресија и трошаринска политика. државе и самоуправа. Један од тих чинилаца није никако престао да дејствује. Благодарећи побољшању општих привредних прилика после 1936 производња и продаја пива показивале су опет тенденцију пораста. Међутим, због претераног оптерећења пива државним и самоуправним дажбинама, тај пораст ни издалека није сдговарао побољшању општих привредних прилика и повећању куповне снаге становништва, до кога је у току последње три године било дошло. Потрошња пива у земљи у току прошле године, ма да је у поређењу са 1937-38 и 1936-87 прилично повећана, једва је достигла три петине оне из година пре кризе. Изгледи за даљи повољан развитак прилика у пиварској индустрији су и због тога слабији, што се од почетка септембра ове године потрошња опет нагло смањује. То се не приписује само лошем

времену, него и ситуацији у свету и смањивању куповне

снаге, које је изазвано појавом скупоће.

Упркос тешкој кризи коју је после 1930 године пре-_

живљавала наша пиварска индустрија, Загребачка дионичка пивовара није никада била приморана да остави своје акционаре без дивиденде. Међутим, то треба приписати њеној необично солидној финансијској структури. Пре свега, дужници Загребачке дионичке пивоваре стално су већи него што су њезине обавезе, тако да она не мора да плаћа никаквих камата. Затим, треба имати у виду да приход који јој је омогућавао да стално плаћа дивиденду и није долазио непосредно од продаје пива, него од њених непокретности. Поред фабричких зграда које са вртом заузимају знатну површину, пивара има и у самом граду

неколико зграда велике вредности. Поред тога што јој ове

зграде одбацују знатан приход, она има од њих и друге користи, јер се у њима налазе познате загребачке пивнице и ресторани, тако да је пивара путем својих зграда за себе осигурала и јаке конзументе пива.

Побољшање општих привредних прилика које је наступило после 1936 године омогућило је и Загребачкој дионичкој пивовари да опет повећа обим продаје. Међутим, иако је продаја у току три последње године покази-

вала готово сталну тенденцију пораста, ипак је она н у

прошлој години далеко заостајала иза оне из 1929-30 или ранијих нормалних година. Загребачка дионичка пивовара

и творница слада продала је у току последњих 10 година, ове количине пива;

Година ХЛ Година хл 1929/20 97.880 1934/35 30.539 1930/31 85.225 1935/36 30,846

Овде је у 1930/31 дошло први пут до знатнијег смањења производње. Смањење продаје у 1931/32 и 1939/33 било је управо катастрофално. Са 97.880 хл у 1929/30 продаја је била пала на 29.700 хл пива у 1932/233. Речитији доказ о тежини кризе коју је проживела наша пиварска индустрија тешко је наћи. Од 1933/34 до 1985/36 продаја остаје стационарна готово на најнижем нивоу, односно само незнатно се повећава, са 29.700 хл у 1932/33 а 30.346 хл у 1985/36. У току последње три пословне године продаја је расла бржим темпом. Међутим, ни у прошлој пословној години (1938/39), када је била најјача, продаја није износила више од 54.610 хл. То не претставља више од 55% од продаје из 1929/30 или ранијих нормалних година.

У поређењу са претходном продаја у прошлој години била је за 8.212 хл односно за 17,7% већа. Управа напомиње у свом последњем извештају да то треба приписати побољшању привреднога стања земљорадника, као и повољним временским приликама. МИ према извештајима других пивара прошлогодишње повећање продаје било је јаче на селу него у градовима. То се објашњава појачаном куповном снагом земљорадника, што је у вези са високим ценама многих пољопривредних производа. У току прошле године пивара је ставила у промет један нови артикал, „сушени пивски квасац (51сс0о [егтелф“, који служи за медицинске циљеве,

Посвећујући нарочиту пажњу и пословању у Далмацији, пивара је откупила од Градске штедионице у Сплиту творницу леда, у коју је сместила своје стовариште пива, као и продајни биро. Насупрот томе продате су непокретности у Вировитици и Вуковару, које пивари више нису биле потребне.

Рачун изравнања

Актива 1935/36. 1986/87 1937/38 1932/39 У хиљадама динара

Зграде и земљишта 13.675 18.912 13.912 14.173 Машине и фабр. уређај 5.295 5.296 5.296 5.585 Подрумске бачве и каде 313 261 208 156 Складишни уређај 121 36 43 Отпремна бурад 30 30 30 30 Флаше и сандуци 158. 15 15 15 Превозна средства 222 116 10 16 Индустријска пруга 1 1 1 i Гостионичарски инвентар 40 449 256 65 Свега инвест, и инвент. 19.713 20.115 19.771 20.042 Јамчевине 22 22 22 22 Благајна 264 450 168 261 Пошт, штедионица 447 214 302 31