Narodno blagostanje — dodatak

202

405 372 385 380

Харт. од вредности · Разни дужници 90.566 22715 25143 29.007 Залихе 5.385 4.920 5,804 6.893 Пасива Главница 920000 20006 20000 2000 Резервни фонд 900 950 1.000 1.060 Валоризациони фонд 1.364 1.354 1.364 1.864 ( | 9 :60 60

Фонд за сумњ. потраж.

Фонд амортизације 31.808 39.712

Свега сопств. средства 30.099 30.940

Повериоци 8.123 8.314 9.049 10.525

Акцепти 5.000 5.000 5.000 7.509

Потр. финанс. управе 1.576 2.293 3.034 3.308

Пренос добити 351 354 3561. 558. 1.664 1.897 2.347 ' 2.518

Добит тек. године Збир -биланса · Збир биланса и

46.804 48.807 51.505. 56.916 заноси 56,9 мил. према 516 мил. дин. у претходној, 48,8 мил. у 1986/57 и 46,8 мил. дин. у 1985/36 години. У току последње три године фовд амортизације је повећан за 2,5 мил. дин. и исказан је са 19,22 мил. према 9,38 мил. крајем претходне пословне године. Главница је остала непромењена са од мил, а тако исто и валори“

зациони фонд који је исказан са 1,36 мил. дин. и фонд ·

за сумњива потраживања који износи 60 хиљ. дин. Резервни фонд се постепено повећава дотацијама из чисте добити. Крајем 1928/38 исказан је са 1,06 мил. дин, Крајем 1988/39 укупна сопствена средства пиваре, заједно са фондом амортизације и неподељеним чистим добитком, износила су, преко 33 мил. дин. Насупрот томе стојала СУ туђа средства у укупном износу Од 91,3 мил. дин. У поређењу са "претходном годином стање туђих средстава је повећано за скоро 4 мил. дин. Дуговање по акцептима које је читав низ година у билансима исказивано са 5 мил. повећано је у току прошле године на 7,5 мил. Нешто веће је и потраживање финансијске управе за трошарину. Оно је исказано са 9,3 мил. према 3,0 мил. крајем претжодне, 2,3 мил. крајем 1986/37 и 1,57 мил. дин. крајем 1635/36. И остали повериоци исказани су нешто већим износом. Крајем 1988/39 они су билансирани са 19,5 мил, док су у претходној години износили 9,05 мил. а у 1936/37 години 8,3 мил. Повећавање средстава с којима пивара ради је у вези са појачањем производње и продаје, до којег је дошло после 1936 године.

За покриће свих инвестиција и целокупног инвен-

тара нису потребне ни две трећине сопствених средстава, тако да се и знатан део обртног капитала финансира такође сопственим средствима. Иввестиције и инвентар билансирани су са 20,04 мил. Од тога отпада 14,17 мил, дин. на зграде и земљишта, а непуних 6 мил. на машине, фабрички уређај и цео покретни инвентар. Стварна вредност машина, уређаја и осталог инвентара мора бити знално већа од билансне. То значи да пивара има У својим инвестицијама знатну латентну резерву и да је њезино финансијско стање у ствари и боље него што то произлази на основу цифара из биланса. 0 Највећу позицију у активи претстављају „разни дуженици“, који су исказани са 29 мил. дин. према 95 мил. у претходној и 20,5 мил. дин. у 1935/36. До 1985/36 године дужници су се читав низ година кретали око износа од 90. мил. У току последње три године, упоредо са појачањем продаје пива, и они су, као што се види, показивали тенденцију пораста, тако да су крајем 1988/39 били за скоро 50% већи него крајем 1935/36. Износ дужника је, иначе, доста знатан. Да би обезбедила продају пива, фабрика је приморана да у обилној мери кредитира гостионичаре. То је такође један доказ да су прилике под којама ради наша пиварска индустрија још увек тешке.

7.766 8.578 9.384 10.228. .5

Крајем пр об: ; "рај прошле пословне године биле су и залихе

> ; ге + „за 1 мил. дин. веће него крајем претходне године, (Оке ша-

аосе 6,898 мил. дин.

Ево главних позиција из рачуна губитка и добитка:

Расходи 1935/36 1986/37 #087/38 1922/39 - У хиљадама динара

Управни тргшкови 5.268 10045 11547 13.950 - Трошарина ; : 5.939 7.452 9.435 10.494 Порез : 3.228 2.045 2.830 2.041 Осигурање 195 284 174 252 Ненапл. потраж. . 437 58% 179 439 Чиста добит 2.015 2.251 2.703 2.876

_ А – ____ је у 1930/31 износио

; e ie usMeby 1933/34 m 1985/36 oko 17 милиона динара годишње. После тога он постепено расте и у 1938/39 достиже висину од 27,85 милиона динара, То значи да су прошлогодишњи приходи од робе још -за око 12 мил. дин. мањи од оних из 1930/31 односно да су достигли само 709» износа који су примани за робу у нор= малним годинама. Приходи од кућа износе 1,6-мил.- ГОТОВО

сједнако као. и у току десет последњих година. Разни при-

ходи исказани су са 219 хиљ. дин.

На страни расхода видимо да трошарина коју је За= гребачка дионичка пивовара и творница слада платила У прошлој години износи 10,49 мил. То је 37,7% од прихода

год робе. Иначе, приходи државе и самоуправа од трошта-

рине у прошлој години н овде су били још увек знатно мањи од оних из 1930/31. Управни трошкови У 1938/39 из

"носили су 13,95 мил. н били су за око 9 мил. лин. већи од

оних из претходне године. То повећање је једним делом последица повећане производње, али су повећани и социјални терети које предузеће плаћа (пензионо осигурање) због пораста цена морали су остали издаци да буду већи. Управни трошкови износили су У 1920/31 години 20,68 мил.

Управа их је у следећим годинама стално н најригорозније смањивала, тако да су У 1935/36 износили још само

6,46 мил. У току последње три године ови трошкови показивали су опет тенденцију пораста. Издаци за порез ис казани су са 2,04 мил, дин. према 2,83 мил. у 1937/38. Отпис ценаплативих потраживања износи свега 439 хиљ. дин. Ако се узме у обзир да дужници износе 95 мил. види се да је управа приликом одобравања кредита гостионичарима б6нла необично опрезна.

Чиста добит за 1988/39 исказана је са 9 мил. 517 хиљ. дин. Заједно са преносом из претходне године укупна иста добит износи 2 мил. 876 хиљ. дин. Од тога је употребљено: за 10% дивиденду 2 мил, за повећање резервног фонда 60 хиљ. за потпорни фонд службеника 190 хиљ. за добротворне сврхе 50 хиљ. за тантијему управи 220 хиљ. и за награду надзорном одбору 90 хиљ. дин. Остатак од 366 хиљ. дин, пренет је на нови рачун. )

У управи су била Tr. r.: CaM. Д. Александер (претседник), поч. Мирослав пл. Лобе (потпретседник), Иво Александер, д-р Божидар Александер, инж, Драго Александер, д-р Бранко Александер, Д-р Ватрослав Рајнер, Морис Рубе и д-р Станко Шверљуга. У надзорном одбору налазе се господа: Марко Бауер, д-р Рене Хирцлер, Антун Стнасни и Отон Вински. o O