Narodno blagostanje — dodatak
| | i i |
dobar znak i pokazuje, da preduzeće napreduje. Zbir tuđih
'sredstava iznosio je u 1939 god. 5,5 mil. 'din. prema okruglo
B,5 mil. din. u 1938 god. Znatno su se smanjile obaveze ргеma bankama sa 1 mil na svega 107.000 din., dok su prema ostalim poveriocima nešto porasle, sa 8,8 mil. na 4 mil. din. Menične obaveze su ostale перготепјеле. Opadanje tuđ:h sredstava takođe je posledica povoljnog razvitka poslova, koji je omogućio otplatu obaveza.
Nešto više od polovine ukupnih sredstava pretstavliaju Rekretnine sa 6,6 mil. din. prema 5,7 mil. u 1988 god. Na igrade i zemljišta otpada od toga manji deo, svega 2 mil. din., a ostatak od 4,7 mil. na uređaj fabrike, koji se svake
godine dopunjuje. Zbog stalnog obnavljanja fabričkih postro-
jenia »Posavina« spada u naše naimodernija fabrike. Druga velika pozicija u bilansu је roba u vrednosti od okruglo 4,3 mil. din. za poslednje dve godine. Uprava fabrike vodi vrlo doslednu politiku nabavke sirovina. Ona je uvek nastoja!a da ima zalihe i ta politika donosi sada, kada ja snabdevanje
otežano, svoje plodove. Povolina konjunktura omogućila je · naplatu velikog dela potraživania, tako da su se OVa smanji!a sa 2 mil. u 1938 god. na 1 mil. din. Uprava fabrike upotre-_ bila je taj iznos za otplatu dugova. Ostale pozicije u aktiyi
nisu totiko značajne. Blagajna је iznosila 347.000 din., pre-
vozna sredstva 88.000, nameštaj 127.971 i razna aktiva 14.820.
Nag:io povećanje proizvodnih troškova prouzrokovalo
je smanjenje dobitka na fabrikaciji sa 3,1 mil. na 2,8. mil. din,
pošto nije bilo moguće cene povisiti zajedno sa morastom
troškova. 1 opšti troškovi pokazuju povećanje sa 776.000 na:
019.090 din. Usled smanjenja tuđih sredstava pala su i kamatna
plaćanja sa 428.000 na 356.000 din. Amortizacija je ostala sa'
blizu tri četvrt miliona na nivou prošle godine. Dobitak je
bio. 325.00) din. prema 411.000 u prethodnoj godini. Za ФУ:
dendu određeno je 200.000 din., 4%, prema 250.000 din., 5%, a prethodnoj godini, dotacije rezerVnom fondu i tantijame
iznos:le su po 16000 din. prema 21.000, za porez је техегуј-.
вапо 70.000 ргета 85.000 din. i na račun nove godine рте-
neto je 22.654 prema 42.000 din.
____Članovi GDraVnog odbora su g.g.: Alfred Albala, prčetsednik, Obrađ Simić, Zdravko Alba!a, Ruben Pinkas i Stepan Baranović.
U nadzornom odboru su g.g.: Žarko Gašić, pretsednik, Dušan Bajšanski i Vojislav Polićević.
СРПСКА ПРИРРЕДНА БАНКА Д. Д. У ЗАГРЕБУ
Српска привредна банка је угледан мали новчани завод. Основана је 1922 године. Готово најглавнији задатак био јој је да око себе прикупи српски елеменат Загреба и околине који се није могао сместити око Српске банке. Организација и пословни принципи геликих завода не фаворизују кредитирање „на мало". Међутим, и мањим при: вредницима, који се не могу ослонити на взлике -заводе, потребни су новчани заводи који ће водити рачуна о њиховим приликама и потребама. Према томе Српска привредна банка имала је да попули једну празнину, која је пре њеног оснивања постојала. Њени пословни пријатељи су првенствено мањи. обртници, чиновници и припадници слободних професија, који теже долазе до потребних им кредита великих завода. Намењену јој улогу Српска привредна банка обављала је успешно чак и за време најтежих фаза наше банкарске кризе. Она је била у стању да
, настави са давањем кредита и приликом кризе из септем-
3
6pa 1988, као и за време узнемирености улатача у току
1989 године.
Имали смо већ прилику да нагласимо да се Српска привредна банка никада није служила заштитом. Она je лакше сузбијала и панику улагача, када се оза јављала, него што је то био случај код многих већих банака. То треба приписати делом чињеници да је увек постојао и лични контакт између управе и банчиних улагача и пове"рилаца. Значајан био је и. један други моменат. Наиме, банчиним улагачима и осталим повериоцима било је познато да се она бави само пословима који претстављају максимум сигурности и ликвидности. Српска привредна банка још од 1926 има и залагаону. Отада је она посвгБивала нарочиту пажњу на ручни залог. Ова врста пласмана при опрезној процени предмета који се примају. У залог претставља, заиста, врло сигуран облик активе. Пласирана средства су и врло ликвидна, дер се после истека одређеног сразмерно доста кратког рока, чахи у случају да постоје неуредни дужници, банка може каплатити продајом заложених ствари. Завод се бави и есконтом мениџа. И код тог посла ризик је минималан, јер се у есконт примају само менице које гласе на мање износе и само оне чији готписници пружају довољне гаранције, моралне и материјалне.
Биланси Српске привредне банке за четири последње године овако изгледају:
Актива 1936 1937 1938 1939 у хиљадама динара
Готовина 169 749 229 318 Ефекти 136 136 · 152 208 Менице 2.827 2.479 2.545 2.927 За:мови на ручни залог 2935 3.002 3.232 3245 Дужници 649 506 540. | 253 Намештај 80 72 65 65 Разна актива 135 122 — POS –
Пасива Главница 3.520 3.500 3.500 3.500 Резервни фонд 416 428 — 15 Пензиони фонд 60 60 60 30 Улози 1.985 1.464 1.346 1.968 Повериоци 910 1.554 1.794 1.403 Разна пасива 45 42 45 46 Цесије, гар., оставе 3.499 3.725 8.979 3.921 Чисти добитак 13 19 17 84 Збир биланса 10.421 10:792 10.742 10:957
Обртни капитал 6.929 7.067 6.763 7.046
Обртни капитал износи 7,05 мил. дин, за 30) хиљ. дин. више него крајем претходне године. Већ неколико година туђа средства показују постепену тенденцију по"раста. Крајем 1939 улози су били за преко 620 хиљ. дин. већи него крајем претходне године, а износе 1,97 мил. дин. Остали повериоци исказани су са 14 мил. дин. Сопствена средства према туђима стоје по прилици као 1 према !. Иначе, главница износи 35 мил. на колико је повишена У току 1931. Пре тога износила је 3 мил. динара.
Преко „4690 обртног капитала (према 47,8% у претжодној и 40 у 1937 години) било је 1999 године пла: сирано у зајмове: на-ручни залог..Даљих 41,59 према 37,8% у 1987 години) уложено је У гесконт „меница, а.4% (према 80% у претходној години) у активне текуће рачуне, док 77,50. ormana на готовину у благајни и хартије од вредно“ сти, а 1% на намештај. У. односу на претходну годину