Narodno blagostanje

O. __фебруара 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 11.

НЕДЕЉНИ | ЧАСОПИС У ПОВРЕМЕНОЈ ЛИТЕРАТУРИ

Периодичне публикације имају три главна типа: дневни, недељни и месечни. Дневник и месечник достигли су врхунац развића још у 19. веку. Недељни часопис је триумфовао тек у 20. веку. До његове појаве растурање у маси била је привилегија дневника; данас има недељника, и то стручних, чија се издања пењу у десетине хиљаде и тиме надмашују велики број дневних листова.

· Главни циљ дневника је ша. због чега брзина игра пресудну улогу. Брзина код дневника баца у кош и касапи чланке, она прелази преко захтева стилистике, она нема никакве слабости према стручности. Дневник је импресионистличар. обраћа се маси.

Месечник је опширан, он се не жури, он има времена као Кинез. Научни месечник је исцрпан; он не води рачуна о комодитету публике. Метод му је чисто научан; стил му је тежак, често бежи од самог проблема, који расправља. Његов круг читалаца је врло узан.

Недељнк часопис, међутим, спаја у себи све добре стране брзе и информативне службе дневника и пружа документоване и критичке обраде месечног часописа. Та«о, недељни часопис негује информативну служосу; али дох дневник обраћа пажњу нарочито дневним догађајима, саопштавајући их без икаквог коментара или са врло скраћеним, дотле недељник информише о појавама, које се поназљају или продужују, дајући при томе потпун и тачан коментар и указујући на тенденцију. Док на пр. дневник саопштава цене и објашњава моментану ситуацију, дотле код недељног часописа цене су само илустрација тржишта, а опо је

интереса. Медељни часо

главни предмет његовог

има такође стручну и научну страну. 'И он се бави проблемима, јер су живот појединца и друштва препуни проблема. Те проблеме расправља стучњак и то првенствено у месечнику. Само он пише тамо за стручњака. Његове су расправе неприступачне ширем кругу читалаца. Третирање пак оних истих проблема за шири круг читалаца преузима недељни часопис.

Док је месечник опширан до очајања, недељник је кратак; он нормално у једном чланку, који није дужи од две странице, расправља проблеме. То постиже он избором аргумената и лапидарним стилом. Његова метода је исто тако научна као и код месечника, али је његово излагање популарно.

Док дневник апелује на све писмене, а месечник само па стручњаке, дотле недељни часопис апелује на што већи број одабраних читалаца. Не интересује се сваки грађанин за проблеме здравствене и привредне политике, али исто тако не може сваки, ко се за њих интересује, да чита сувопарно-стручне написе. Дневник је популаран, месечник је научан, а недељни часопие је научно-популаран.

Дневник се чита на врат на нос, уз доручак, у железници, у трамвају, у полусну, по подне и увече, а често се и не прочита већ само прегледа. Недељник се чита суботом по подне, недељом и празником лагано, с увећаном пажњом. Он изазива на размиш љање о личним и друштвеним стварима.

Педељпи часоппе је копцетрисан длевник и резимпрап месечник.

Данас сваки образован Европејац има поред свога дневника и свој недељни часопис.

ЗАКЛЕЛА СЕ ЗЕМЉА РАЈУ...

У Министарству Финансија образован је један фасцика да прикупљање написа, којису за последњих осам година у развим европским новинама објављивани, а који су били уперени против наше државе, — због њезиног равнодушног држања према имгоцима предратних облигација Краљевине Србије. Изузетно од послератне праксе — сасвим случајно тај је досије врло марљиво сортиран. Он је био један неодољиви доказ за сваког новог Министра Финансија, да је наше држање убитачно по наш јавни кредит. Ми ћемо још много да говоримо о томе нашем највећем проблему: српским предратним дуговима. Познаваоци тајни уређивања европских листова знали су, да је цела та кампања долазила из кухиње неколиких шпекуланата, који на валоризацији наших предратних дугова очекују зараде од стотина милијона. То јенаравно било немогуће доказати, нарочито онима, који нису желели дати се убедити.

Од свију тих многобројних написа најтеже нас је погодиоонај објављен у париском „Оиондјеп“-у, средином децембра прошле године. Неизбежан је био дубок утисак тог чланка на нас, прво због тога, што је он важио за једини лист у Паризу, који је неприступачан корумптивним искушењима, и друго због тога, што је он орган групације, чији је вођ наш пријатељ г.Ерио. Ми ћемо да репродуцирамо само: неколико места из тога агресивног чланка:

Скандал који треба објавити. — Хоће ли Србија увек бежати од својих најсвечанијих Ан Ради се о планању у зашу камата џег зајмова,

које је од 1895. до 1913. краљевина Србија емитирала на нашем тржишту .Вгровници имали су тим озбиљнији мотив сигурности, што је и српски закон њима, још од првог зајма, дао јасно и формално уверење: а то је да никада монополи неће бити залог за нови зајмове. Шведски труст је одмах добио ту гаранцију, иако су моHononH били залог за Француску.

Ша да се мисли о оном народу који смо ми пошто= вали и с којим смо симпатизирали и који, бежећи од обавеза, на тај начин мисли да нам призна услуце;

које смо му ми чинили када се он борко на HzmLO | crpa> ни против непријатеља.

Пре два месеца избио је у Француској финансиски скан-

дал листа „Сахе ће ди Егапс“, о коме ћемо ми опширно писати. Г-ђа Ано, оснивачица тога листа, бавила се у главном корумпирањем париске штамге: плаћала је велике суме појединим листовима ради протурања чланака и написа, који су састављани у њезином биро-у. Било је листова чије је финансијске делове г-ђа Ано акапарисала била у целини. То не би било ништа пово за многе париске листове, али толико је веће било запрепашћење целога света услед саопштења иследног судије, да је финансијски део „дио Н еп“ бна- пен одг-ђеАно за

· | пола п МИЛИОНЕ франака. - МА