Narodno blagostanje

||

Страна 12.

<—<————:

Стечајном дужнику се одузима “ управа над имовином и преСтечајни стараоци и браниоци даје стараоцу масе, а поставља се бранилац масе са згда: ком ти да испита иутврди стањемасе, да осигура м унесе акгиву као и да утврди дугове испитивањем пријављених тражбина. Бранилац масе има да заступопште интересе.

На жалост, установа и браниоца и стараоца масе изопг= чена јекоднас у толикој мери, да ту лежи једно велике зло по. правосуђе и једна велика штета по привреду» Нити се старалац брине о повереној му имовини као добар домаћин, нити брг= нилац заступа опште интересе. У већини случајева, тако се у маси заплету ствари и толико се необавештени повериоци далеко одведу од правог стања масе и од могућности да увиде свој прави интерес, да се ликвидација масене имовине завршава са главном користи по — браниоца и стараоца масе. 110= вериоци добијају ништа или скоро ништа, а браниоци басноеловне награде. Постати бранилац масе, значи, код великих слечаја, ускочити једним скоком у богатство. Зате су партијски адвокати добијали „масне“ стечајне масе. Пазило се да се не замери партијама на влади. На своје се нарочито пазило. Ту је извор великог зла. О њему се гласно прича и у чаршији и по судовима.

И те су награде постале јавни скандал. Јучерањи ад- |

BOKATUKH приправник, писар или судија са неколико хиљада

динара месечне плате, поставши адвокатом и браниоцем масе, |

тражи да му се рад на маси, који је обичан, шаблонски, и који

ради уз своје друге послове, плати толико да му један месец | буде више плаћен но пређе пуна година рада! Београд познаје | оста таквих гфера, али изгледа да је Загреб испредњачио, и

још како. Улагачи скрахиране Словенске Банке упузили су отворено нисмо Г. Министру Правде (Политика од 3-11-929) из кога видимо ове ставове:

„-.--- да видимо шта стају секвестри и стечајни управитељи, веровнички одбор и други правни послови. Пок. Александар Хорват био је пре отварања стечаја секвестатор и трошкови његовог секвестра износили су око 500.060.— динара. Од 19. маја 1927. године до 8 маја 1928. био је Д-р Александар Хорват стечајни управигељ, па је за то време добио у име награде за свој рад 1,448.157. динара, а његовим наследницима одобрена је још и посебна једна награда од 150.000.— динара. To је само награда за труд. А колико су били правни, путни и други трошкови, то интересанти још не знају. Од 9 маја до сад, кроз девет месеца стечајни управитељ је г. Ивица Ковачевић и према извешћу прочелника веровничког одбора њему су досад исплатили за његов труд око 1 милион динара. Стечајни управитељ осим тога ими ди добаје 34 продају палате постигнуту својим везама и интервенцијама у Београду, посебну награду од 30.000 — динара. Веровнички одбор за његов рад и седнице има се исплатити око 750.000 .— динара.

Разумљиво је, да су улагачи морали да упитају: зар су збиља стечајеви банака неки хауптфери за личности које за-

"добијају неку велику милост божију или вражју да могу себе

исвоје улагаче наплаћивати тако баснословно 2

Наш је поступак рђав, застарео, бирократски, скуп. Он помаже да се поједе стечајна маса и да веровници не виде ништа. Али, овде су људи рђавији од поступка. И једно и друго да се уклони. А што је рђаво, треба склонити и ставити оноб што је добро. Нов модерни стечајни закон и достојни суде ug, те је императив данашњице. | ||

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

_Број 1

Велики догађаји бацају сенку

у напред. — О овој конфе~

ренцији, и ако није никакав

велики догађај, целокупна ев=

ропска штампа пише дуже од

месец дава. Колико смо извештени, није по среди иницијатива наше владе, и то је врло

добро. Незнамоникакви су предлози спремљени од стране

иницијатора, али ни то није штета. Оношто је битно, то се

може да зна без службеног саопштења, то је основна и руко- | водна мисао Конференције; она не може бити друго, до. она, која је служила за повод укеневској Међународној Привредној

Конференцији: уклањање смотње међусобној трговини.

Привредна Конференција Мале

Антанте

Знамо, већ, да Женевска Конферекција није имала никаквог повољног резултата. Чак се може донекле тврдити, да се њој има да захвали, ито су неке државе хитно и знатно повећале своје царинске тарифе. То је била обична протекционистичка предострожност.

Малу Антанту формирају три државе, све три високо протекционистичке. То је чињеница са којом треба рачунати. Тешко је рећи, која је држава у томе даље отишла.

Истина Чехословачка се одликује интегралним ипротеке ционизмом т. ј. она штити пуном мером све врсте производње, али то је последица њене развијене индустрије.

Код таквог стања трговинске политике свих трију држава не може се очекивати ништа, што би било важно по њихове привреде. Између наси Румуније не постоји никаква потреба за међусобном разменом добара. И саобраћајни је додир врло слаб. У погледу Чехословачке другојаче стоји ствар. ТУ. би попуштање од данашње линије према осталим двема „савезницама“ могло донети обострано велике користи. Али је такав обрт у Чехословачкој отежан из унутрашњо-политичких разлога.

Трговинско-политички дакле, не може се очекивати ништа великог од те конференције. Ми смо већ направили то искуство. Прошле године прављена је велика парада с интерпарламентарном конференцијом за међусобно културно и екоконско зближење са: Чехословачком. То је први пут да сма били агресивни и издржљиви у наваљивању на ефективно -економско зближење; али су још издржљивији били Чехословаци у отпору. јавности је ипак било саопштено, да је постигнут известан споразум. Томе је следовало отварање преговора за ревизију трговинског уговора. да нису „преговори вођени у Прагу, већу Београду, они би били врло брзо завршени негативним резултатима. Тако је било и са прашким преговорима с отежавајућом околношћу, да је цео посао доста скупо стао Министарство Спољних Послова.

Протекционизам је у Чехословачкој економски и политички систем. Никаква сила не може да га уклони. Чехословачка је усавршавала тај систем од свог постанка; она је остала њему верна и под кишом прекора од стране Друштва Марода, да повећава послератне тешкоће (мисли се на Аустрију, која је била у агонији).

То не значи, да не може наступити обрт у Чехословачкој. Њезине поједине привредне гране улазе у све оштрију кризу. То важи на првом месту за шећер. Чехссловачк је вешто успела. да питање учини међународним, заинтересовало је Друштво Народа. Тамо су могуће две врсте решења: једно је протекционистичко (споразум међу андустријом), друго либерално. Прво је вероватније. По томе обрту Чехословачкој трговинској политици не може се очекивати у Букурешту, већу Женеви. А ан је врло чевероватан. |