Narodno blagostanje
А 40.
у буџет Републике унсо кредит за помагање сиротиње. Интересантно је, да је у Револуцији 1848, када се пролетаријат почео афирм"прати као засебна класа,
формулисано право на осигурање као право“ које |
резултира из признатог права на рад“). Ипак, после пораза Јупске Побуне, Република није отишла даље од јавне помоћи, коју је мало доцније и законом орга-
низовала. Али са јачањем радничке класе као фактора у производњи и порастом њене снаге и класно
свесне акције, вођене кроз организације, које су уједињавале све њене снаге, израстала је и формирала се идеја о заштити радпе снаге на раду и осигурању од ризика, који доводе у опаспост њену продуктивну активност. Тако је из нужде екопомских одпоса изникла и наметнула се идеја осигурања. Немачка је претеча. Опа заволи 1883 осигурања у случају болести, 1884 у несрећним случајевима, 1889 У случају изнемоглости и старости, да их 1911 све слије у један, тежак и компликован, али комплетан закон о социалпим осчгурањима. Бизмарк је ове законе донео у борби с немачком сопталном демократијом и У намери Ла је уништи, пошто је суровим и изузетним мерама није успео сломити, Мотив је био политички реакционаран и сопнално консервативап. Бизмарк овим „слатким бичем“ није успео, али су значење и дејство опога закоподавства у сопиалпо политичком поглелу била огромна. Генеза ових закона у Немачкој јесте класични доказ, да се сопиални закони, ничући из борбе заилтересованих класа, намећу као неодољива нужла социалног одржањг и предахна етапа за даљи развитак и нови, други преображај.
4. — Француска је земља у којој одпоси својине
нису водити бруталном заоштравању ни отвореном“
судару класних супротности. Развијена у борби за слоболу и у слободи, револуцијама везапа за напредну буржоазију и пераздвојна ол ње за одбрану гепубликанских слобода, француска радничка класа остала је У масама за дуго инпрегнирана „традипнијама свих мртвих покољења“, идеолошки везана за републиканску буржоазију. Без велике ичдустрије, која оггапизује и дисциплинује, опна је остала недовољно организована, познавајући само вулканске акције без снаге и ауторитета да сталним радом оживотвори своје захтеве. Кол ње је осуствовала акција која тражи сзакидашњи напор и организација која држи све снаге на огупу и у сталном покрету. Тосу разлози, објективни (поглавито: осуслпо велике иплустрије) и- субјективни. (нарочито: осуство органигације радпичеих маса) каји су учинили, да је мисао о заштити и осигупању, нарочито ова последња, врло лагано
1) Д-р Шово у своме Коментару злкона о соцналном
осигурању наводи по. Луј Блану, да је 25. фебруара 1848, |
једанајестог дана Републике, у седницу Владе рупио један радник с пушком у руци, пошто је у Општинској Кући нг= чинио лом да себи пут отвори, и предао јој писмену петицију. Оза је садржавала просте и прецизне з:хтеве; |. организа= ција рада, право на рад; 2. осигупани минимум за радника и његову породицу у случају богести, те да у данима, кал је неспособан да ради, не тгпи бецу. Захтев је имло, како је У мет"цији речено, да се оствари средствима, која ће Суверена Нација изабрати, O
Vi ZJN: 17 KJJIf\i JI 1 AI OL, ć
ррој 2.
пробијала пут и слабо или недовољно долазила до законског изражаја. Због тога је Француска тек 1898 добила закон о осигурању у несрећним случајевима, а 1910 закон о радничким и сељачким пензи-
"јама.
5. — Разуме се, да је и питање социалних оситурања олавно било стављено на дневни ред. С развијањем индустрије, збирањем радничких маса у више значајних центара, порастом њеног значаја у продукцији и живљим кретањем у организовању, постављеном питању почело се све више пажње поклањати. Током времена од 1890 до 1914 изнесено је пред Пар-
_ ламенат 21 предлог о социалном осигурању. После
рата ова пажња се претворила у хитан захтев. Још ол 1919 почели су да се нижу предлози и позиви Влади да ово питање уреди. Особити разлог је био и тај, што су присаједињени Алзас и Лорен имали та осигурања, која су савршено функционисала на корист радника, а која није имала Француска Република. Није се смело лопустити да у Француској, „једној и недељивој“, постоје два социално политичка
"режима. Зар да старе области, осамдесет седам на
броју, не уживају благодети које имају две ослобођене области 2
И, најзад, Влада је 23 јуна 1920 образовала комисију да спреми пројекат закона. Пројекат је био готов крајем 1920 и Влада га је почетком 1921 упутила Скупштини, а ова своме одбору за осигурања и социалпа стварања. Одбор је пажљиво проучио пројекат, прегледао законе целог свела о оргој материји, саслушао представнике 35 послодавачких и ралпичких и лругих организација, редиговао текст и 31. јануара 1923-спремљени пројекат предао Скуп штини. Скупштина га је усвојила 8 априла 1924 и истог папа упутила Сенату. Тамо је остао на студији и раду до 9 јуна 1927 године, када је изнесен на решавање. Сенатска комисија је предложила многе измене. Дискусија је трајала до 7 јула, када га је Сенат усвојио са 269 против 2 са многим изменама. Враћен понова Скупштини, ова је била стављена пред питање: да не усвоји измене Сената и да прави ноге измене и допуне у овом пројекту, па да одложи допошење закона на неолређено време (јер би се пројекат са изменама морао понова слати Сенату), или да га прими онако како је из Сената изишао. Потреба ла се једанпут дође ло опога закона и сазпање да се у случају чињених измена неће стићи да се пројекат врати из Сената и реши у Скупштини, која се, пошто јој је мандат истицао, палагила пред новим изборима, одлучили су брзо изгласавање закона., Тако је Скупштина усвојила без измена текст закона какав је из Сената изашао са 466 гласова против 0. Уздржали су се од гласања извесни посланици крајње деспипе п сви комунистички посланици.
6. — Реформа представља читав преврат у владајућим илејама у Француској. Тамо где се знало само га приватна осигурања, установљена су државна
· макар да су аутономна и само од државе коптроли-