Narodno blagostanje

Страна 40.

рачунајући од дана прве обзнане. Иначе, збор се има сматрати као неуредно саззан и његове одлуке ништаве, разуме се, ако жалбе буде.

Позив на збор мора да садржи дневни ред. Акционар мора унапред да буде обавештен о чему се на збору има одлучивати, да би се према томе определио, да ли да узме учешћа на збору и на који начин. Санкција ове законске одредбе је у томе, да све зборске одлуке, донесене о питањима која нису била у објављеном дневном реду, не вреде — чл. 56 закона в акционарским друштвима. Тако је у другим нашим правним подручјима (в. чл. 177 хрв., 182 босанског, 5 40 слов. далм.). Тако је и у другим земљама (немачки 5 256, аустриски 8 40). У Енглеској, то се разуме по себи. Акционари морају бити обавештени о одлукама какве се предлажу за гласање (чл. 64 и 5 У чл. 65 закона од 21 децембра 1908). У Француској законодавац није сматрао за потребно да то правило унесе у закон, „толико оно лежи у природи ствари,“ како каже професор Пик (рез зосте!е5 сопштегстаје5, 1. И!. р. 56). јурис= прудечција је праксом освештала то правило. „Одлучити даругче значило би подстаћи превару = охрабрити најдрскије махинације“. (Пик, исто дело). МИ овде се има сматрати, да је закључак донесен о зитоњу, које није било у днез.:ом реду, релативно ништав, то јест по тражењу. Ако је побијање тог закључка изостало, он остаје у важности.

Закон предвиђа само једал изузетак од овога правила, случај кад збо, одлучи да се сазове друга збор. 10 је, дакле, једини закључак, који збор може донегм о предмету ван дневног реда. Међутим, мислим, да би се с обзиром ла гано овог законског наре ења могло рећа, да бор мож: донети закључак и о сваком другом питању и предмету, који се не налазе у објављеном даевном „еду, под услог0 а: да су ирисутни сви а.ционери (да је, дакле, главница друштвена потпуно на збору представљена) и да са до једнога гласају за предложену резолуцију, предлог, питање.

Да ли се на тражење акционара могу на збору пргтресати питања, која се тичу друштва, а која нису у дневном реду, оез донош-ња одлуке, б,з закључка. Немачки трго вачки закон ло изрично одобрава (8 226 ап Ппе). Мислам да то прав) Ил.ју акциона;а н код „ас, јер се закон наг,е томе не прогиви, а мејул.м одговара природа акц огарког друштва и краву акционара, да са суортац.ма пргтре.е сва пит-ња, која су од иње ка 3. друшт.о, и поса-е. је се 0 ономе шта ареба чилиги. Збор је прилика за то. Уп„ава ље би могла прекратити претрес :их питања, која би јој могла бити непријатна, под изговором, да нису раније објављ,на и да са њима

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 3;

нису били акционари упознали. (Тако и Staub: Kommetar zum Hgb. crp. 1072).

IL JEJHA OLACHA ПРАКСА

Кажњиво је уговарање повериоца са стечајним дужником при равнању о посебној имовинској користи. — Управни Одбор Мануфактурног Трговачког Удруж-ња у своме извештају, поднесеном скупштини која је одржана 10 ов. месеца (Трг. Гласник од 12. фебруара), излаже свој рад на заштити својих чланова од несавесних дужника да би по стецишним масама прошли са што мањим губитком. У 1928. години било је 108 стечајева, од којих је поравнањима окончано и извршено 18, а остатак по судском поступку. Поравнања су закључена са 60 и ваше од сто. Извештај приписује овај успех своме Поверилачком Одсеку, па каже: „По овим стечајевима за релативно добар успех при закључивању поравнања имао је значајан утицај баш сам Поверилачки Одсек, који се јављао као заједнички заступник свих чланова, па се у пракси показало да су чланови добијали много повољнији проценат него остали повериоци“.

Тај успех Поверилачког Одбора има и своје наличје. По закону његова таква акција може бити и кажњива. Да се повериоди сачувају од евентуалне о.говорнос:и, треза да знају, да !е уговарање са стечајним дужницима других користи ван оних признатих свима повериоцима ради гласања за равнање, једна кривично кажњива радња. На стеч ни дужници не треба да забораве, да „х ни њихов тежак положај не правда, ако обећавањем и давањем користи појединим повериоцима покушају да се ослободе стечаја. Нов кривични законик (5 355) каже да се казни строгим затвором и губитком частних права... „2. поверилац који, да би гласао у извесном смислу или да не би гласао, за себе или за неко треће лице рима какву имовинску Корист или об-ћање такве користи, као и онај који памерно којем „озериоцу у истом циљу даде или обећа „акву имољинску корист. 3. — поверилац коти, да би гласао за принудно поравнање, прими за себе или које треће лице какву имовинску к,рист и и обећање так_е користи га шта остали пове,иоца нису пристали, као и ко намерно у означеном циљу даде ила обећа којем погериоцу посебну имозинску корист“. ма Напори повериоца да постигну што боље равн-ње са стечајним дужником и претрше што мању штету, као и тежње д,жаика да приволи повермоце да усвоје његову понуду и скину му стечај, морају имати општи карактер: да се пону. ђ-ним односно добијеним условима коршле сви повериоци,

Атал ље Биле Сеа БЕОГРАДСКА ТЕГОВАЧКА БАПХА

Београдска Трговачка Банка је типичан представник србијанске банке, чија је главна карактеристика концентрација управе у рукама већине акционара. У високо капиталистичкој организацији код акционарског друштва је извршена подела измеђ акциолара и управе: првису се удаљили од послова, а управа се бирократизирала. Код србијанске банке тех лички део носла ради чиновник а пословну политику има у рукама акционар. То је идеално стање, што је доказано и необичном волидношћу србијанске банке. Београдску Трговачку Банку је основала београдска чаршија, она и данас руководи њоме,

Пословни извештај Б. Т. Банке одликује се јасношћу и релативно великом јавношћу. Рачуни (конти) у закључним рачунима детаљизирани су у пуној мери. Само две позиције у активи могле би и требале би да буду боље разјашњене у извештају: хартије у вредности у банчиној својини износе преко једанаест милиона динара односно 125 7) од уплаћене главнице. У теорији о полагању рачуна код банака важи као неоспорене правило да се у извештају мора да да бордеро

хартија у вредности у сопственом потрфељу. Го је a сасвим оправдано, јер нема позиције у активи код које је могућно тако изненађење као код ове. Има хартија од вредности, | које су најбољи пласман и које се убрајају у ликвидитет првог | степена; али исто тако та је позиција била и рак рана, од које су пропадала велика предузева.

Друга позиција у активи, која би требала бити у извештају детаљно објашњена то је она о некретнинама. И мање посвећени знају, да Трговачка Банка има зграду, која вреди много више од 2,5 милиона динара (колико се показује у билансу). У банчином је интересу специфицирање ове позиције.

У свом извештају банка меће уједно улоге на штедњу и жиро-рачун. То су две сасвим различне ствари. Депозити по жиро-рачуну не могу бити улози на штедњу; то су касене

| готовине трговаца, а то је друго нешто но улози на штедњу.

Врло је вероватно да се иза жиро-рачуна крију пасивни текући рачуни. И то је сасвим друго нешто од жиро-рачуна. У томе