Narodno blagostanje
23. фебруара 1929
је она поднесена Народној Скупштини, указивано је од стране стручњака на њезине педостатке. — Трећи пример! Валутна питања сматрају се за најтежа. Наша валутна политика не може да издржи критику. Али је за то у нашој јавности непрекидно указивано на њезине мане.
Као што видимо има стручњака код нас за сва финансиска питања. Управа земљом код наг пије била рђава због тога, што није било стручњака, већ због тога што се етручњаци нису слушали. бирани стручњаци, који су вољни дати мишљење, какно ге жели. Одговорни фактори, иако нису стручњаце, знали су врло добро за мишљења наших стручњака, али нису имали рачуна да их уваже.
Наши се горњи закључци на први поглед не слажу с оним, што се свакодневно може да посматра у Еврепи. Тако на пр. постоје страни стручњаци при новчаничним банкама: у Пољској, Грчкој, Румунији, Албанији ит. д.: Аустрија је конзултирала стране стручњаке за железнице, Румунија је добила једног таквог. Изгледа да страни стручњаци нису никад
Код нае су.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 70
били у моди, као сада. У ствари велиха је разлика између поменутих стручњака и оних, о којима је папред говорено. Дапас је у моди да страги капиталисти и поверпоци намећу етручљаке државама дуг впцима и под протекторатом. Оно што кара“терише ове стручња ге није стручност, већ принула. Би Румунији, ни Пољској, ни Грчкој не мањкају стручњаци за питања новчаничне банке, већ је мањкала воља код њихових влада за следовање саветима стручњака. Та непослушисет учинила је да им се стручност на- · метне. |
Влади, која има воље да слуша стручне савете, није потребан стручњак са стране. Док би он ушаоу наше прили: е прошло би много времена и ипак би дошао до истог закључка, до кога су дошли наши самостални стручњаци. Ако би г. Министар Финансија хтео да прави експеримент, добио би дохаза да би наши стручњаци на постављена питања дали исти одговор, који би добио од страних стручњака.
Сасвим је друго питање подизање стручног нивое у опште код нас. То је друга тема о којој може бити речи у засебном чланку.
ПРАВНИ ПРЕГЛЕД
1 СУДСКА ПРАКСА
Позиз на ван елни збор мора бити објављен у Службеним Новинама три пута и бар на тридесет дана пре збора. — Одлуке збозске о питањима која нису била објављена у дневном реду, ве вреде, ДРЖАВНИ САВЕТ, 31. де ембра 1928 год. Бр. 591 11 Одељење. — Саветни и: Г. Г. П. Петровић, И. Ђукановић
Д-р Ст. Сагадин, М. Радивојевић и Д-р Р. Јовановић. Секретар Св. Барбив.
„након јавно одрмсансг рочишта, у смислу чл. 28 Закона о Државном Савету и Управним Судовима, нашао: да је позив на збор акционара Х ... објављен једанпут У Служебеним Новинама и да су на збору донете одлуке које нису биле стављене на дневни ред.
„„Овакова зборска радња противна је чл. 56 Закона о Акционарским Друштвима, који одређује да је Управни Одбор дужан обзнанити позив за збор у Службеним Новинаманајмање три пута u бар на тридесет дана пре одређеног дана у који се збор сазива, рачунајући од. дана прве обзнане; те да одлуке зборске о питаљима и предлозима који нису објављени у дневном реду, не вреде. Законодавац овде не прави разлике између редовног и ванредног збора. То потврђује трећа алинеја чл. 56 поменутог закона кад каже. „ванредни збор сазива се кад год је потребно, „А ПРЕМА ОДРЕДБАМА ОВОГА ЗАКОНА“.
„Чл. 62 Закона о акциснарским друштвима не момжсе се на овај случај применити, јер се тај члан односи на сазивање збора на захтев акционара, што овде није било.
„Како збор није одрмсан ни сазван онако како пропи“ сује поменути чл. 56 Закона о акционарским друштвима, Мистар Трговине и Индустрије, као надзорна власт, није имао
законског ослонца да такву радњу одобри. С тога пресуђује да се ПОНИШТИ...“
Ова је пресуда правилна. Образложење је тачно и: добро, мада би се пожелело да је пуније и потпуније.
|
Акционар своја права ортака у акционарском друштву "врши кроз акционарски збор. Да би та права могао да врши, потребно је да буде обавештен о ономе шта се ради у друштву и о ономе шта ће се радити. Реформа акционарског права упућена је у правцу да се ово право прошири и да се акционару да могућност да се њиме користи као стварним инструментом за познање рада и живота друштва. Тако би тек и његово право управљања и контроле могло постати стварно. Из ових консидерација потекла је, као обезбеђење тога права, наредба законодавца: (1) да сазив збора акционара мора биги учињен и објављен у извесном одређеном року и на начин законом и статутима прописан; и (2) да буде објављено о чему се ће одлучивати на сазваном збору.
И наш законодавац је оба питања прецизно регулисао: чланом 56 тачно је одређен сазив и објава збора и дневног реда. Зборови који не би били сазвани према прописима овога члана, у колико се не тиче изузетака из чл. 61. и 62. закона о акцио-
“нарским друштвима, не сматрају се као колектквитет акцио-
нара и њихов рад и одлуке су ништаве. Али и зборови, уредно сазвани, не могу одлучивати о другим питањима сем о онима која се налазе у објављеном дневном реду. Одлуке донесене о питањима ван дневног реда не вреде — чл. 56 Закона о акционарским друштвима.
Ова одлука Државног Савета расправља оба питања. Док се редовни збор акционара кол нас сазива на месец дана раније позивом у Службеним Новинама, који се објављује три пута, дотле се одомаћило да се позив на ванредни збор, и кад га Управни Одбор сазива, објављује само на 10 пли.:14 дана унапред и да се публикује само леданпут у Службеним Новинама. Међутим ова пракса нема ослонца у закону. Олржала се само с тега, што нико није устао против ње као гроливзаконитог акта. Извесно је цео сзет у уверењу да је то тако и по закону, јер у истини би и требало да је краћи рох за сазив ванредне скупштине. Закон, међутим, како тачно каже Државни Савет, не прави разлике између редовног и ванредног збора: и један и други морају бити заказани позивом у Служе беним Новинама који мора бити објављен најмање три пута и бар на тридесет дана пре одређеног дана у који се збор сазива